Kolo

1?аж>нлт* мог

НЕДЕЉА, 2 АВГУСТ. — Тата, шта је то ^ ехо? — пита синГ?|Ч чић комшију. — То је, сине, од^2Г јек... — А, шта је одјек? — Одјек то је једина ствар која твојој мами не допушта да и ту има поспедњу реч! ПОНЕДЕЉАК, 3 АВГУСТ Опет комшија прича под пипом: „Дошпа једна го, спођа у трговину (Кл мог рођака и рекпа: — Дошпа сам да вам дам поспедњу отппату за она дечја колица што сам код вас своједобно купипа. — Мопим, госпођо... А, како напредује ваша беба? — 0, врпо добро. Баш је пре неки дан ступипа у радну спужбу! УТОРАК, 4 АВГУСТ. Прича госпа комшиница како је кроз отворен прозор свог стана чупа овакав дијапог оног мпадог брачног пара из нашег комшилука, о којем је већ бипо речи у овом капендару. Дијапог је, по причању комшинице, био кратак, апи убедљив: — Мипи мој — рекла младица мужу — зар постоји нешто пепше од љубави? — Не постоји — уздахнуо онај то се по себи разуме, апи, реци ми шта има данас за ручак? СРЕДА, 5 АВГУСТ. Синоћ опет конференција целог номшипука под пипом у нашој заједничкој башти. Седимо и разговарамо. Комшија, наравно, води прву реч. Прича нам за један брачни пар ноћи постао муптимипионерски иако од рата није имао ни честиту пресвпаку за јастук. Зарадили паре и сад бесне... Показују се свуда, фијакер их стално чека пред кућом и закупљују увек ложе по позориштима и биоскопима ... — Али, шта им то вреди — додаје номшија док нам то прича. Остапи брате простаци ...

Наши разговори

који Је преко

— Ију, матори, како можеш тако нешто да кажеш? — умешапа се госпа комшиница. — Тако пепо... Ето, ономад су би,пи у Уметничком позоришту на Калемегдану. Сепи у први ред. Давао се

— Дапас сам се мерио и изгубио сам четири килограма! — Па шта зе с тим? Ти си изгубио а ја сам добила четири киле. Главпо да је остало V фамилији!

Шекспиров „Сан летње ноћи"... И, замислите, кад је пала завеса они запели из све снаге да пљескају и да вичу: „Писац, писац!" Тражипи да се Шекспир појави, и отишпи увређсни што није изишао пред завесу...

ЧЕТВРТАК, 6 АВГУСТ. Грди јутрос наш комшија, бакапин, свог помоћника у радњи: — Магарчино је- , дна, како се усуђујеш да се свађаш с муштеријом? ... Упамти већ једном оно што сам ти сто пута казао, да Ј 'е муштерија увек у праву! — Али, газда — Нема ту али ... — Знам газда, али, он је малочас рекао за вас да сте најобичнији лопов! ПЕТАК, 7 АВГУСТ. Синчић оног нашег комшије инспектора понављао разред и госпа комшиница, иако јој дете није ни род ни помози Бог, лепо се жива поједе. И узепа па грди учитеља и школског управитеља и надзорника... — Па зашто, госпа комшинице... Што се љутите... Зацепо дете није ништа знало ... — Како није знало. Баш бистро дете. — Па што је понављао? — Тако. Испизмили се на њега. Питао га учитељ да му каже множину од речи музичар, а он одговорио: „Множина од музичар је — оркестар!" И замислите зато га нису пустили у старији разред... СУБОТА, 8 АВГУСТ. И наш комшипук, као и многи други, има своју, такозвану, „Фантазију" међу суседима. Та наша „фантазија" је једна девојка од својих четрдесет година, која ужива да се хвапи како се нијг удапа зато што бира... — Па добро шта бирате, госпојце комшинице? — пита је комшија. — Бирам мужа! — Е, а каквог бисте то хтели човека за мужа? И „фантазија" осу, као из рукава: — Човек који би мене хтео да узме за жену морао би да буде јак као лав, гибак као тигар, паметан као змија, а глас би морао да има као славуј! — И још би морао да буде магарац па да се ожени вама! — додаде комшија и смртно увреди нашу „фантазију"! М-ћ

•>ОСШ>ШИСЗАИ?МУ'> НЕОБИЧНИ СПОРТИСТИ Већ дуже времена душевном болницом Санта Агеда у близини Билбаа улрављају калуђери манастира Светог Јована и у своме раду постижу врло добре резултате извесним посебним начином лечења- Као једно од главиих срететава лечеша уведеи је и ЧЕорт. И показало се да су лудаци **..тпуно способни не само за елемен*&?>ле гимнастичке радње већ и за компликованије игре као што је футбал. Футбал:ска екипа душевне болнице у Санта Агеда за кратко време постигла је толике успехе да се већ сматра просто непобедивом. Најважније ј.е, међутим, да ова игра врло добро утиче и на морално стање болеспика као и на развијаље њихових умншс способности. ВОДЕНА СНАГА ЗЕМЉЕ Француски државни геолошки институт прорачунао :е све водене снагв света. Према том прорачуну 1920 године искоришћено је 23 милиона з:.>н>ских снага. Три годипе доцпије историшћена водена снага земље попела се на 2б милиона кољских снага, а крајем 1938 она је износила већ 64 милиона коњских снага. У погледу искоришћене водепе енергије на првом месту налазе се Сједињене Ам.еричке Државе са 17,9

мвлиона коњских снага. Затим долази Канада са 8,1 милиона, даље Италија, Француска, Јапан, Неманка, Норвешка, Швајцарска, Совјетска Русија итд. КУХИЊСКА СО КАО ЛЕК ПРОТИВ ЛУДИЛА После дужих испитивања која је вршио нуних 15 годииа. атииски професор универзитета Донтас дошао је до открића да обична кухињска со служи као одличан лек против маније, епилепсије и друтих душевиих болести. Први успешни експерименти били су извршени на псима. На основу њих професор Донтас могао је да закључи да ипертоничке или ипотоничке инјекције натријум хлорида (обичне соли) дате у вену, дају просто изненађујуће резултате код душевних болести. Лично убеђен у безопасност оних инјекција, професор Донтас саветовао је њихову употребу и код људи, па ;е иочела систематска употреба овога лека над болесницима атинске душевне болнице са резултатима више него задовољавајућим. Тешки болесници код којих дотле ни један познати начин лечеља није изазвао никаква иобољшања, после неколико примљених ипјекција соли показали су јасне знаке оздрављења. Отада св лечење овим мвтодом наставило и стотине случајева доказало је ефикасноет овог простог лека.

НАЈПРОЖДРЉИВИЈА ЖИВОТИЊА НА СВЕТУ Један аргентински научник дуже времена проматрао је и проучавао живот необичних пацова који живе искључиво у Јужној Америци, а који до данас још нису добили ни свој научни назив. Ти иацовп одликУЈУ се, ако се тако може рећи, огромном прождрљивошћу. Они једу дневно 24 пута, то јест сваког сата једанпут и то врло велику количину хране. Храна коју они поједу за један дан тежа је 128 пута од њихове сопствене тежине. Када би човек јео у тој истој сразмери он би дневно појео ништа мање од 9 тона хране. Ови необични пацови, који су се по боји своје длаке тако прилагодили околини да их њихови противници једва могу приметити и прогонити. живе свзга годину дана. ЧУДНИ ЈАПАНСКИ ОБИЧАЈИ Јапанци често раде неке стварп сасвим обратно од Бвропљана. Тако на пример граде на својим кућама прво кров па тек затим зидове; носе кишобран с дршком окренутом надоле; читају књиге натрашке, т. ј. од последље и то одоздо на горе и с десна на лево; пишу датум уместо на почетку при крају писма и то пишу прво годину, затим месец и дан; потписују прво презиме па име. У Јапану се човеку, коме се жели да укаже почаст уступа место лево од себе а човек улази у кућу пре жене уместо за њом.

Леишу& п&збришне тре НА КАЛЕМЕГДАНУ | 1»ЕПЕРТ0АР: ИЕДЕЉА, 9 АВГУСТА: „Сеоска лола" (реприза — са тамбурашким- ттародним оркестром, ралио оркестром и радио хором — у 18 ч.) УТОРАК. 11 АВГУСТА: „Чбор" (у 18 чаеова) ЧЕТВРТАК, 13 АВГУСТА ,,СпН Ј16ТЊ& поћи (у 18 чаеова) ПЕТАК, 14 АВГУСТА Ј „Нвковп сљава (У 18 часова) НБДЕЈБА, 16 АВГУСТА: „Лажа и паралажа" и народна музика и песме (у 0.30 часова — као 1 корисннца Анлреје Лучића, позоришиог гарлероберај „Сеоска лола (у 18 часова) Улазнице се добијају сваког дана од 8 ло 14 часова у парфимерији до биоскопа „Двор" — по подне од 15 часова на улазу у гледалиште на Калемегдану. Иедељом целога дана на угазу у гледалиште на Калемегдаиу. Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Алексаедар Сииић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 81. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Српско издавачко ирелузеће А. Д. Јопаи Таиовић * Администрација Дечанска 31. Веоград. Тел. 24-001—10; штампа „Штампарија Београд" А. Д., Дечанска 31. Тромесечна претплата 58— дин