Kolo

штсим грап ^ЈшммаУпАШхуша

ознато јв да наш стародрмзни #/ Београд, капија истока, прет# ставља у историском, археолошком и музеолошком погледу идеално поприште рада. а за публику која воли да чича прави роман- 0 старом Сингидунуму, данашњем Београду писано је много. Али још увек он пружа нову грађу ... У старим аналпма Београда Поглаварство града Београда наишло је тако сада на врло занимљиве записе о историји старог београдског града на Калемегдану. Када су они предани Отсеку за обнову калемегданског града ири Градског Поглаварству, _за ове стародревне записе заинтересовало се чак и ииостранство. Тако се родила и идеја о темељној обнови Калемегдана. Помзало се да ће за овај посао најбоље моћи да послуже студенти археологије који су обвезниди Националне службе за обнову Србнје. Једна група тих студената завршила је одмах и музеолошки и археолошки течај. У почетним радовима па уређењу Калемегдана учествовали су и други обвезницн Националне службе, а углавном било је упослено око 250 до зоо обвезника који су дали пуних 128 радннк дана. Били су то обвезницн Друге радне групе из Београда. После рашчишћавања целог радилишта, ирешло се на изграђивање пута на мростору доњег града и тај пут сада снаја цркву Рузкицу са друмом код куле Небајше. Што се тиче нииелације калемегданске падине обвезници Националне службе извршили су наСипање терена који је дотле био плаван. Општи ниво тога земљишта нодигнуг је просечно за један метар. Насинање је вршено земљом која се добила копањем испод бедема. До места насинања довлачена је ова земља вагонетима, а шиие за вагонете иоставили су опет сами обвезниДиНа номеиутом рашчишћеном простору обвезници Националне службе ископали су и ровове за водоводну мрежу у дужини од једног километра. Овај носао завршила је својевремено за два дана трећа чета, иако је шиРина тога рова била 60 сантиметара, а дубина један метар. Када је прекопан и заравњен горњи део земљишта поред градског бедема, направљена је стаза, самој паднни дат благ пад. На месту које је припојено Зоолошкој башти, ископане су рупе за саднике разног црногоришног дрвећа. Радове на Калемегдану обвезници су углавиом већ завршили. До пре кратког времена археолошке радове изводили су искључиво и само обвезници, њих двадесеторица, већином слушаоци поменутог течаја. Под стручним воћством ова група обвозиика крајем маја месеца отпочела је са озбиљним археолошким исконава-

Римски тањириН (Оаимци: Н. С.-Г&јковић) њим». Приликом копања које јс трајало два месеца наишло се на многе археодошке примерке из римског, еред н енековног и турског доба. Највећи део нађених предмета је грнчарија у

разбијеном стању, али ипак са нсколико читавих и добро очуваних предмета. Тако је у самом почетку радова на Калемегдану ископан део камене секире са отвором за држаље и један скамењени јеленски рог који је служио као примитивно шило. Оба предмета потичу из каменог доба. Затим се наишло на безброј посуђа, ваза и светлиљки из римског времена. На многима од њих ударен је на доњем делу „заштитни знак Фабриката", знак радионице у којој је посуда, ваза или светлиљка израђена. Ређи је случај да се на истом месту налази утиснут рел>ефан лик неког божанства. Последња ископавања археоЈГошке груне обвезника допринела су да се дође до врло занимљивих открића. Потврдило се да су стари историски анали 0 београдском граду на Калемегдану били тачни иако се у љих сумњало. У темељима града наишло се на зидине дворца Деспота Стевана Лазаревића- На размаку од сто метара откопане су две куле, а вероватно да постоје још две. Ширина је сваке куле четири метра. Само у времену од 1 до 15 јула обвезници су ископали 334 кубна метра земље испод бедема. Радови су извођени у стеиенастим

платоима од 10 до 15 квадраттгих мотара, а виснна од платоа до платоа износила је два и па метара. На основу тнх ископнииа закључује се, да се испод дворца последњег деспота налази келтски град и да је дворац деспота Стеваиа Лазаревића, саграћен на његовим темељима. У прилог овоме говоре многи пронађени предмети из келтског доба, као на пример, мноштво келтских црепова. Приликом извођења* археолошких ра дова око дворца последњег деспота

ду, док Је тањирпК из римског до"ба врло леп, иако јо стар „само" око 1.600 година. Значајно је, да је црни лак којим је тањирић премазан необично добро очуван. Овај доиста редак археолошкн комад ископан је из пенела модро-црвенкасте бојо, а опет тај пепео налазио се у дебелом имнрегнираном слоју црног пепела. Треба подвући И13ТО тако једну важну историску старину; подлогу ћупа нлн вазе словенског порекла. Најзад, импозантпо делују две камене табле из

Дслови посиђа, ва:ш и светиљки из римског доба

ископано је безброј старина. Многе занимљиве турске луле, неколико стотина комада, израђених од глине, потврђује ону нашу српску народиу изреку; „Пуши као Турчин". Из средњег века нотиче и један пронађени гвоздени оклоп за груди као и један западпо-евроНски челични бодеж украшен врло лепим шарама од чистог злата- Бодеж је дуг око 70 сантиметара. Један средњевековни лоиац показује тадању врло примитивну изра-

турског времена од којих је једна новеља, а други надгробни споменик. Жако су све археолошке радове на Калемегдану изводили обвезипци Пацпоналне службе, заслуга за овако замашан прилог српској археологији и историји припада највећим делом њима. Нашн сјајни младићи показали су још једном да су достојни задатаа који су примили на своја младалачка снажна плећа и достојни сииови Мајке Србије.

Јђан хла}

Бајкају се људи на врућину- Припече врело августовско сунце, усијају се плочници, а у улицама са нешто успоренијим саобраћајем готово све замре. На великим пијапама полежу носачи у своја кола, покрију лице широким, коцкастим мацамама у боји и спавају као заклаии... У посластичарниц« нз може ни да се привири од силног света. Сваки час излазе људи с корнетом, пажљиво га облизују. Ко год се у тим врелим часовима затекао на улнци, неће оклевати да сврати у посластичарницу и да купи „Фишек" сладоледа. Али има у целој тој ствари једно на изглед сасвнм безазлено питање, о коме ретко ко размишља. Сасвим разумљнво, свако зна да се без леда сладолед не може направиги. Не би био ни хладан, ннти би се тако звао. Па добро, на који начин долазе београдске посластичарнице и кафане до леда? У миогим радњама, парочито У кафанама, преко лета посао се и не може замислити без леда. Ретко којн гост ће с неким нарочитим задовољством понпти чашу пава или вииа, врућег као да је малочас скинуто с ватре. На то нрво пнтање ии;'е уопште тешко одговорнти. Дођу, просто напросто, људи у фабрику леда и куне онолико колико мисле да ће и* бити довољно за један дан- Или ће, још про-

(Снимци: А. Сииић) стије, сачекати кола која пролазе сваки дан у исто доба улицом и разиосе лед. Нема сумље, биле би потребне велике количине леда, огроман број леденнх табли да се подмире све потребе становника Београда за време лета. Знатан број домаћинстава има данас своје мале хладњаке који служе" као остава за јело и намирнице за време летњих дана. Друго питање је доиста заиимљивије. Које количине леда троше Београћани за време лета? Да ли је капацитет свих- београдскнх фабрика леда довољан да подмири велике потребе? То је тешко рећи. У Веограду постоје свега четири ледаре. За један даи произведе се неколико хиљада табли леда. Велики број кола обилази град од јутра до мрака разиосећи лед потрошачима. Људн који седе на боку и возе кола с ледом раде, махом, одавпо тај посао. Можда би им неки Београћанпн, који је уобразио да тешко подноси врућину, попекад и позавидео на том ледеиом послу кад припече несношљика летња јара и усијани ваздух иаигра поврх кућа и уличних тротоара. Ака им иеко већ завидн, онда вероватно не води рачуна о томе да је то необично напоран посао. Није ни мало ирнјатно вућн на плећима тешке ле-

дене табле које већ почпу да се топе чим ое изваде из кола. — Није нам лако — кажу л.уди који возе кола с лсдом. — Обићемо понекад по осамдесет потрошача дневно. Дешава се понекад да морамо да вучемо по три или четири табле на пети сират неке иалате. И кад Веограђани поскидају са себе лети сву излишну одећу, трудећи се да буду што лакше одевени, ови људи морају да облаче најдебље капуте- Док се ледене табле узнесу на четвртн или пети сират, један део леда се отопи и људи се враћају погпуно мокри... Београђапи се расхлађују. У врелнм даннма ретко ко ће нроћи поред кола с ледом да не бани поглед унутра н да не зажели да бар има за ручак дињу или лубеницу расхлађену на леду. Отуда није нимало чудац призор који се свакодневно среће пред Фабрикама леда. Још од раног јутра искунљају се људи с џаковима на рамену и чекају на ред да купе једну или пола. тгабле леда. И тада настаје оно најзапимљивнје. Чим ко дограби своју таблу, уиота је брже боље у џак н појури кући. ОпаеиОст је у толико озбнљнија што није пимало редак случај да се донесе, нарочито ако је Фабрпка ггодал.е, од једне табле леда свега — ноловниа.