Kolo

1?мшар мога иоттш

НЕДЕЉА, 9 АВГУСТ. Госпа комшиница синоћ, у нашој башти, пред свима рече гос'н комшији: — Спушај, матори... Требало би већ једном да ппатимо мојој кројачици онај рачун. Јутрос ми је опет тепефонирапа. Каже да сутра мора да плати неки свој дуг. — Дуг? — пресече комшија. — То је лепо. Она да прави дугове а ја да плаћам... ПОНЕДЕЉАК, 10 АВГУСТ. Погађа једна наша сусетка нову слуг -> жавку јутрос, па кад ?>> се погодили каже јој; — Морам само да вас упозорим да је мој муж врпо пргав човек. Нова спужавка се не узбуди, него одговори мирно: — Не мари, госпођо. Ја ћу га одучити од тога! УТОРАК, 11 АВГУСТ. — Шта си добио Мико за рођендан? пита комшија оног нашег суседа суплента. — Тхе, шта сам Гдобио... Ништа уздахнуо суппент. — Како... зар баш ништа? — Па, скоро ништа... Добио сам од мог кума Пере једну књигу ноју сам пре месец дана дао на читање мом старом свату Влади... СРЕДА, 12 АВГУСТ. Уби се наша сусеЈ-ј?. V. | тка, судиница, хва' <у\ пећи се како има I служавку какву ниј ко нема. И вредна, и поспушна, и поштена и што је главно дискретна. Исприча нам то и кад пређосмо на неки други разговор

Његова радозналост

— Хајде, матори, што застајеш ваљда те не интересују играчне. —- Море, јок! Гледам само од чега су. V.

она позва ту своју спужавку и рече јој: — Ана, донесите ми оно писмо што лежи на сточићу крај мог кревета!

жа, тражи да јој пошаљете оне паре што вам је узајмипа још пред Божић ... ? ЧЕТВРТАК, 13 АВГУСТ. Овај наш сусед пензионер, изишао из стана одмах по ручку и пред нама узео да глади и чешља I своју дугачку браду. Господин комшија га дочекао: — Шта је маторко, шта си окупио ту своју браду да гпадиш... Леп си, де, не бој се... — Ама, није то комшија, због лепоте... — Него зашто? — Зато брате што сам пошао сада своме лекару па нећу да види да се не држим дијете што ми прописао.

ПЕТАК, 14 АВГУСТ. Мапи синчић нашег комшије трчао па пао и разбио копено. Госпа комшиница сва се пресекла кад га видела с одраним коленом и сва згранута и уплашена потрчапа му у сусрет: — Боже, Перице .. урадио... Нисам те чеш. — Мислио сам да простодушно Перица га на озлећену ногу.

. Па кад си то ни чула да пла-

ниси ту!

рече

и настави да ге-

— А, које, госпоћо? — запита „безазпено" Ана — Оно у коме ваша госпођа мајка грди господина, или оно у коме ваша пријатељица, госпођа Ру-

СУБОТА, 15 АВГУСТ. На спикарској изложби, ономад, наш номшија никако да се одвоји од једне „мртве природе" (насликане шунке и боце старог вина). Најзад се одлепи некако и упути се право госпоћици за касом: — Мопим вас, госпођице, можете пи ми рећи где је сликар који је израдио „мртву природу" нашао онај модел? М-ћ.

РИБА ОД ПРЕ50 МИЛИОНА ГОДИНА У једном слоју угља код ХелсингСорга нађене су две окамсњене фосилне рибе. Стручњаци цене да су рибе старе 50 милиона година. Већа риба дуга је 1,20 метара а широка 30 см. Риба припада групи Ганоида а потиче из геолошког периода Лиаса. Риба је врло слична појединим данашн>им врстама рибе и сродиа са породицом моруне. Овај налаз нарочито је драгоцен вбог тога, што су све појединости врло добро сачуване. Фосили ће бити предати музеју у Лунду. КАКО ЈЕ ПОСТАЛА РЕЧ БОЈКОТ Иако се реч бојкот доста често употребљава, мало је, по свој прилици, људи који тачно знају како је та реч иостала. Реч бојкот потиче од енглеског канетана Џемса Бојкота, који је око 1880 године обрађивао једно велико имав>е у Ирској. Он је толико био свиреп према својим радПицнма да су сви људи у тој околинн, радници и сељаци, одлучили да више никад не раде на његовом имању, нити икада ма шта с тог имања да купе. Радници и сељаци били су толико солидарни да је капетан Бојкот морао најзад да папусти Ирску, да прода имање и врати се у Енглеску. НАЈСТАРИЈИ ТОЧАК НА СВЕТУ :• ј Приликом вршења археолошких ископина у околипи језера Мађоре, нталијански научници открили су, недавно, најстарији точак на свету. Разуме се да је овај точак, иако је то једна од најегцгиналнијнх замисли човеко-

вих, без које се напредак ие би могао ни замислити, невербватдо примитиван, а сама његова старбст не може се лако одредити. Занимљиво је да амерички староседеоци нису уопште знали за точак све до доласка Колумбовог у Америку. ПСИ ЈЕДУ ВИШЕ ОД ЉУДИ Пас често јсде више од човека. Њ"егов желудац је иропорционално већи. Желудац једног пса који тежи 20 килограма три пута је већи од човека чија је тежииа 60 килограма. ДА ЛИ ПОСТОЈИ ПРИРОДНА ЗАМЕНА КАФЕ Аргентина, једна од најбогатнјих земаља у пољопривредним сировинама, производи огромне количине биљке „иерба мате", од које се снравља ниће слично кафи и које Аргентинци много троше. Дуго годнна покушавали су Аргентинци да извозе овај производ, али је све било узалуд. Произвођачи бразилијанске кафе водили су огорчену нропаганду против извожења ове биљке. Али, када је у свету поново избио оружанн сукоб између народа, створене су повољне прилике за извоз овог производа, нарочито услед несташице и скуноће кафе у свим земљама. Аргентинска штамна повела је живу акцију за пропагирање овог напитка у свим земљама с којима одржава трговинске одНосе. „Иерба мате" садржи извесне надражујуће састојке, али не шкоди организму. Тврди се да она има доста хранљивих и тоничких материја које организму помажу да издржи велике напоре. У рату с Парагвајем, боливијански војници употребљавали су овај напитак, који се тада показао као врло добро средство за јачање организма.

СТОЛИЦА ЈЕ ЈОШ НОВОСТ ЗА СВЕТ Нико не би рекао да велики број људи на земљи уонште не зна за столицу која у нашем домаћинству претставл,а најобичнију појаву, о чијем пореклу више нико не размишља. Међутим, неки научници утврдили су да три четвртине л,уди иа земл.и не употребљава столицу. Ово нарочито важи за примитивне народе који још и не знају како столица изгледа. НАЈМАЊИ ЧАСОВНИК НА СВЕТУ У једној позпатој швајцарској фабрици сатова израђеи је недавно часовник који се с правом може сматрати најмањим на свету. Овај часовник има у пречнику свега пола сантиметра, а за саму израду било је нотребно шест месеци. Цела ова ствар у толико је занимљивија што је веШтина конструисања сатова малих димепзија претрпела за носледњих иеколико година заиста велике промене, Још понеко памти гломазие џепне часовнике који су се навијали само помоћу нарочитог кључа, а били су толико велики да се готово и не могу поредити са данашљим ценним и ручним часовнпцима. Многе даме носе даиас на руци часовнике који се на први поглед тешко могу разликовати од неке фиие, танке иаруквице. Из године у годину часовничари целог света трудили су се да дају часовнпцима што маље димензије. У последње време израђен је вблики број тих минијатурних сатова који заиста нретстављају право чудо технике. Међутим, најновији уснех ове позпате швајцарске фабрике ручних часовника заиста претставља велики рекорд. Разуме се, најмањи часовник на свету не може се израђивати у серијама. Потребно је много труда и воље

да се пачини часовник који у пречнику има једва пола сангиметра, а састављен је од 74 дела. Сасвим разумљиво, све појединости овог финог механизма могу се уочити тек помоћу великог увеличавајућег стакла. КО СУ БИЛИ ЧЛАНОВИ КОЛУМБОВЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ Мало је људи кбји никад нису чули за Колумба, човека који је званично открио Америку. Историчари -су до најтананијих нојединости (Тнисали ток овог подухвата и живот Кристофа Колумба, Иа Ипак, многима који су о томе читали није познат јеДан детаљ, који је тек недавно утврђен. Ретко коме је позиато да су чланови Колумбове експедиције били политичкн затвореници. Кад су шпански краљеви одобрИли помоћ Колумбу, будући проиалазач Америке пашао се у велнкој иеприлици. Ниједаи поморац није хтео да га прати на овом путовању у још неоткривене земље, из које се по свој прилици ретко ко могао жив да врати.. Колумбо је опет био иринуђен да се обрати шпанском краљу за помоћ и он је наредио да посаду за његов брод имају да сачиљавају становници града Палоса, који су се били побунили против инквизиције. Побуњеиици су одведени па брод уз обећање да ће бити пуштени па слободу ако се Колумбов покушај уроди плодом. Главпи уредник Мирослав Стевановић * Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Александар СимиН * Цртач Ђор. ђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. Ор. 81. Телефон 25-010 * Власннк в издавач: Српско издавапко предуаеће А. Д. Јопаи Таиовић * Адмипистрапија Лечанслса 81. Веоград. Тел. 24-001—10: штампа „Штампарија Београд" А Д., Дечанска 81. Тромесечна претплата 53,— два.