Kolo

■Г ■

IЗзкшдар мога кошша

НЕДЕЉА, 30 АВГУСТ. . _ .р Један наш комшиЈЏ М'Јж') ' а чупио жени би/^"-уну цикп, па му у комМшЈс// Ш1 шипуку већ изнепи (Ту^/7 ^Л)' чикарму: ^ ЖО „Купио јој, нажу, иТ/Ж1 зато, ако јој он је\4 //е!г-< дино не дође гпа» ве ..

ПОНЕДЕЉАК, 31 АВГУСТ. Праснупа јуче госпа комшиница па пред цепим комшипуком креснупа комшији: — Спушај, ти си ужасно непристојан човек и муж... Увек зеваш у мом друштву. Комшија још једном зевну и сасвим хпадно рече: — Боже, жено што се ешофираш! Знаш добро да су човек и жена, односно муж и жена једно исто, а сваки муж кад је сам досађује се.

СРЕДА, 2 СЕПТЕМБАР. Жапи се наш гос'н судија комшији: — Е, просто, не знам шта да радим с овом мојом женом. Што год јој кажем, то прими на једно уво а на друго одмах пусти ... — Ама ништа то није драги гос'н судијо — узео комшија да га теши.

Још само то да нађе

УТОРАК, 1 СЕПТЕМБАР.

Споречкапи се онај наш сусед суппент и његова мпада женица. И, одједном она ће му рећи: — Ти би можда више вопео да сам се за другог удапа! — Боже сачувај! Ја никад никоме зпа не жепим! Ни највећем душманину... То јој је рекао мужић и, ево већ два дана нису се измирипи.

Шта бисте ренпи за ову моју жену. Њој што год кажем прими на оба ува, апи јој одмах изиђе на — уста!

ЧЕТВРТАК, 3 СЕПТЕМБАР. Прича синоћ ком- /"ћ шија у башти: - Геопрзи имају Јх сасвим друкчиЈе појмове о времену. За Т ^ к=их, на пример, хи- ^ љаду година не зна- "1ГЋ . \ ]\Тјр1 чи ништа... ^ — Шта кажете, комшија, кумим вас Богом!? — узбудио се један наш сусед. — А ја, јуче позајмио једном геопогу три хиљаде динара...

ПЕТАК, 4 СЕПТЕМБАР. Цео боговетни дан риба пи риба наша ( комшиница — рас- ^ пуштеница шерпе и -\Ј \\ \гЈ) \ понце у кухињи. || Ц_ /г^) Приметио то неки па пита гос'н ком- -гЖ шију: — Ама шта је то с овом нашом распуштеницом што се провреднипа па риба шерпе? — Ђути, море да не чује... То сам је ја преварио јер нам додијаше оне муве што се сјате по њеним шерпама па поспе упетају у наше станове... — Па шта си јој рекао? — Казао сам јој да ће Центрапа за метап да покупи све шерпе које нађе неорибане... а она ухватипа неки стра' од тих центрапа па зато запепа...

СУБОТА, 5 СЕПТЕМБАР. Пре неки дансру- ДггвГ! чипа нека вајна домаћица кроз прозор , " комшији, допе на у- Л|^ < Ј пици, све што је по- 0 Г^КТИВТ) чистипа. Комшија о а жуТјШ"]-) застао и узео да про- ^г г-^Ш тествује: — Какав је то скандап ... У иностранству не бисте смепи ни једно крпче да истресете нроз прозор, а овде сте ми сручили на гпаву читав ђубравник... — Па ово није иностранство! — одговорипа му она и пошто је испразнипа ђубравник узепа да истреса нроз прозор поњаве. М-ћ.

ЈАПАНЦИ ПРАВЕ ГУМУ ОД КАРБИТА Индустриска опитна станица у Осаки објавила је да је њеиим инжењерима пошло за руком да синтетичким путем добију од карбита научук. Овај каучук, тако тврде јапански стручњаци, квалитативно је бољи и од ириродног каучука. За Јапан је овај проналазак од врло великог значаја, јер карбита у Јапану има скоро у неограииченим количинама. КЛИНИКА ЗА КЊИГЕ У Риму је отворена нека врста клинике за књиге. Ова установа има низ оделења и ради на рестаурацији старих рукописа, на проналаску начина бол.ег чувања књига и води борбу с болестима које уништавају хартију. Тако се, на пример, у последње време појавила на Сицилији епидемија неке болести и шири се према северу еве д <г ~"мбрија, уништавајући књиге. Мисли се да књиге уништавају неки скоро невидљиви инсекти. СПАВАО БЕЗ ПРЕКИДА 212 ДАНА Железнички чиновник из Триова Стојко Павлов, вратио се прошле годпне уморан са службе и легао да спава. Сутрадан његова жена узалуд је покушавала да га пробуди. Павлов је спавао као заклан. Пошто је проспавао неколико дана, његова жена нозвала је најзад лекаре, алн ни они нпсу били у стању да пробуде железинчког чиновннка. Он је снавао и дал>е. Само два уута дневио тај дубоки. сан претварао се у неку врету бунила, које је трајало десетак минута. У. том бунплу лекари су Павлову давали храну.

Тако је Стојко Павлов проспавао пуних 212 дана. Кад се најзад недавно пробудио, осећао се свеж и био је врло изненађен када су му рекли колико је дуго спавао. НА 1000 ЖЕНА 800 ДЕЦЕ — У ШВАЈЦАРСКОЈ На конгресу Швајцарског друштва за статистику и националну економију, који је одржан у Берну, констатовано је катастрофалио опадање броја порођаја у Швајцарској. Према званичним подацима хиљаду жена способних за рађање роди укупно највише 800 деце. Ако овакво стање остане још извесни низ година, рачуна се да ће становништво Швајцарске почети нагло да опада већ после 1950 године. ПРОДАО СВОЈ ЛЕШ, ПА СЕ УБИО У Капошвару је извршио самоубиство неки Јожеф Сонди, који је нровео половину свога живота по затворима. Он је пред смрт успео да прода свој леш будимпештанском анатомском ипституту, с тим да се његовој мајцп после његове смрти исплати повећа свота новаца. Оп је успео да добије тако велику своту за свој леш само захваљујући околиости, да се његово срце налази на десној страни. ХИРУРЗИ У ЗЕЛЕНИМ МАНТИЛИМА У једној болницп у Јужној Америци хирурзи више не. носе беле мантиле и кане као досада прнликом операиије — него зелене. Утврдило се да бела боја сувише -замара очи хирурга, нарочито приликом тешких операцнја. Не само мантили и капе него чак и чаршавн на операиионим столовнма у овој болници замењени су зеленим.

У ЕВРОПИ ИМА 320 МИЛИОНА ПИСМЕНИХ Од укупно 500 милиона становника, колико их има у Ввропи, према једној статистици свега је 320 милиона писмених. Али од тих 320 милиона само пет милиона људи чита, права уметничка књижевна дела, а остатак од 315 милиона или ништа 'не чита, или само новине и петпарачке ромапе. Читалаца таквих јевтиних романа има у Европи најмање сто милиона, како је изнесено на једном конгресу немачкпх издавача. НЕМОРАЛНО ЈЕ РАЗГОВАРАТИ СА МУШКАРЦЕМ... На полуострву Кореји још и данданас поштује се стара друштвена норма да је неморално ако девојка разговара са мушкарцем. Свака девојка која проговори ма и једну реч са. неким страним мушкарцем рескира да буде презрена од целог друштва, гга и од својих најближих. Девојкама је у овој земљи до-звољено да разговарају само са мушкарЦима са којима их везују родбинске везе. СУНЧАНИ САТ ЗА ЏЕП Приликом копања темеља за једну зграду која се нодиже на имаи.у једног манастнра у Чилеу, радници су пронашли врло скупоцен старински сат, необнчног изгледа. Сат је био израђен од злата и сребра, *а украшен великим драгим камењем.. ЊегоВа величина нпје прелазнла величину обичног џепног сата. Како у њему није било иикакве машинерије нити сказаллш, утврђено је да је овај сат показивао време према сунцу. По мишљењу стручњака, сат јс пеома, стар и претставља велику вредност.

Леисн>е пшџишне и1ре НА КАЛЕМЕГДАНУ | Почетак свмх претстава је у 18 часова. Субога, 5 септембра: „Дукат па главу" комад из сеоског лсивота Мачве. Недеља, « сентембра: „Сеоска лола" еа хором и оркестром и тамбурашким оркестром. Уторак, 8 есптембра: „Дупдо Мароје" Срсда, !> сепТембра: „Дукат па главу" Чствртак, 10 септембра: „Дча цвапцика" Петак, 11 септембра: „Мвкова слава" са чочедима и народном музиком из старога Ниша. Субота, 12 септембра: „Сеоска лола" Недеља, 13 септембра: „Дукат па главу" Улазнице ее добијају Свакога дана од 8 до. 14 часова у парфимерији до биоскола „Двор" — Теразије' 38. — а од 15 часова на улазу у гледалитлте на Калемегдану. Недељом преко целога даг!а на Калемегдану. „ДУКАТ НА ГЛАВУ" — Данас, у суботу а септембра у 18 часова приказује се на летњој нозорници на Калемегдану, ' цоеле огромиог успеха код публике на досадацтљим претставама, нови сриеки наррдни комад са .певаљем „Дукат иа главу". Ком&д је састаВљеи од најбол>их приповедака и писама' јанка Веселиновића, познатог Писца „Ђиде". Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредник Мића Димитријевић * За фотографцје Алексапдар Симцћ * Цртач Ђорђе Лобапев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 3.1. Телефов 25-010 # Власиик и издавач: Српско издавачко предузе^е А. Д. Јовап Таповић * Администрација Дечанска 31, Веоград. Тел. 24-001—10; штампа ^Штампар.ија Београд" А, Д., Дечанека 31. Тромесечна претплата 58.— дин.