Kolo

( "Т^оспа Љубинка и господин АлимV пије већ су четрдесет и две године у браку, а већ тридесет и депет годтша како немају — пса! Имали оу првих годшта брачног живота једно питомо кученце, али га госпа Љубинва поклонила једног дана пекоме зато гато је утврдила да Еастор (тако се звало) служио као нека врста поередника. г. Алимпију за хватаље везе с неиозиатим дамама • •. Својим рођеним очима уверила се кад је једном приликом г. Алимније допустио да пека дама, негде на клу* пи, у скверу близу куће, милује Кастора и кад је г. Алимпије то искористио и подметиуо лепо своју руку да је та дамица милује место псетанцета •.. И, било иа прошло... Г. Алимпије, спочетка- жално за Кастором, али се после привикнуо, и ево скоро четири децениЈе како је био без иса. 11а оно „дупло" миловање и Кастора и његове руке, госпа Љубинка била заборавила већ давно и давно, и тек само понекад би се сетида кад би тажо, шетајући улицом, опазила негде па прозору како нека дама мазн н милује свог четвороножног љубимца. • • Тада би јој крв јурпула у главу, али би се брзо умирнла и одахнула, присећајући се да, хвала Богу, нема више пса и да љен матори тат;о> нема више прилике да се подметне за миловање... од туђе ручице. •. Госпа Љубинка би и сасвим предала забораву ту брачну непријатност, да се г. Алимпије, од неког времена, иије номамио па кригаом почео по кући да скупља кости и отнатке од јела и да их завија и некуд односи... Али, приметило то њеио орловско око, и, разуме се, одмах потражила и објашњен.е: — Је ли матори за кога скупљаш коске? — Како за кога? Ни за кота, брате • •. Окупљам, тек онако !... — Шта онако. Ко је још скупљао коске тек онако! Него, боље ми реци истину да ти иосле не застане коска у грлу •.. Ти, мора бити- имаш неку џукелу у .тајности!? — Какву џукелу? — Па, пса. — Немам. Немам, живота ми. Немам, тако ми тебе... — Па добро гато ће ти оида коске? — Како што ће ми! Треба ми.-^ Хоћу, нраво да ти казкем да секирам оног мог Тошу, у канцеларији с тим коскама.... — Како да га секираш с коскама? — Па тако лепо. Кад дођем у канцеларију ја му обично кажем гата, смо ималн за ручак, а он не верује... Казао мн чак да умем лепо да измишљам Јеловнике, и сад, кадгод имамо тако неког мрса, .ја сиакујем коске, па му метнем на писаћи сто .. • И оида он дође* отвори пакет и кад по-гледа и увери се, онда целог дана седи и — пљуцка ■.. Хвата зазубице! — А, хвата, кажеш, зазубице? — Хвата. него шта! — Па, лепо, а шта онда он једе? — Пе знам. Гоепа Љубинка као и поверовала и пијеј. Завртела главом и рекла, више у себи: — Хајде, нека буде...

Прошло би и то објашњење, да случај није хтео тако да удеси и да, баш неколико дана доцннје- госпа Љубннка сретпе г. Тошу. Отали, поздравили се, измењали неколико речи, н госпа Љубинка се присетила, нађавола, оннх коетију, па лено пнтала г- Тошу: г-ч Ама, је л' те, молнм вас, госн

Тошо, шта вас то онај мо,ј матори задиркује с косжама? — С каквим коскама? — забезекиуо се г. Тоша> очито изненађен. — Па с коскама од ручка и вечере..« — Од каквог ручка и од какве вечере... — Боже госн Тошо, па с оним коскама што вам доноси у канцеларију... Г. Тоша се чисто увредио: — Мени доиоси кооке у капцеларију?! Али, молим вас, извините госпа Љубинка, куд би он мени доносио коске •.. Нисам ваљда куче па да ми доноси •. • Него да не доноси ои оној нашо.ј дактилографкињи госпојци Нини. Она има неко кучиште па се ваЈка како га тегако храни... А, Алимпије је овако сажаљива и племенпта срца. .. То ће бити. па сте ви оамо побркалн..• Госпа Љубинка се угризе за усну, и једва процеди: — Биће да сам побркала •. • Извините и довиђења...

Уствари, ни.је нобркала госпа Љубинка него је побркао г. Алимпије. Побркао г. Тошу и госпојцу Нину. А та што је побркао имало опет свог разлога -.. Како тако тек, чим то сазнала госпа Љубипка спремила замку- У подне сама и својеручио упаковала коске г. Алимпију и рекла му: — Ево матори овде сам ти одвојила коске за твог Тошу- Имаћега душу да му извадиш кад види да смо данао имали дуплу порцију. II ђувеч и пилећи ајмокац! .Г. Алимпнје се задовољно смеписао: — Е> жено, дивота. Има крст да му изедем... И, иошто је отспавао своју уобичајену партију, г. Алимппје пошао с пакетом под мишком... Ни сањао низе

да је поиша за љим и госна Љубннка •. • И тамо негде, у нарку неком више Славије, госна Љубиика имала је прилике шта и да види. Неки мали пинчика, сав устрептао дотрчао је отазом право пред г. Алимпија који му још издалека махао оним пакетом с костима. А кад је дотрчао, г. Алимпије онако матор, чучнуо као да му јв четрпаест година, и узео да тепа пиичнки: — Хајде гаени. Брзо шени !.. Таа-ако! А, сад да ти дам коске-.. У то се ио.јавила и пиичикнна газдарица плавокоса Нипа— Е> баш сте златан госн Алнмиије . •! — рекла госпојца Нииа и -пружила г. Алимпију своју однеговану ручицу, коју овај бржебоље пољубио. — Златан сам, наравио. — Богами јесте! — Па, лепо, а шта сам заслужио? — Пољубац! Госиа ЈБубипка се заљуља на ногама. — Е, па онда даЈте ми га!

'— Хоћу, али не тако... •— Иего како? — Тако лепо. Прво има да швните. • • — Шта да радим? •> — Да шените! И да видите што рекла после госпа Љубинка: „кад се стари нањ упали!") г- Алимпије лепо сави ноге у колеиима и оклембеси руке и усред парка узе да шени. Лепа дактнлографкиња није стигла да му пољупцем пагради вештину... Већ се била умешала госпа Љубппка... II сад, свакога дапа за казну г. Алимпије, стари грешник мора да окајава своје грехе. • • Госпа Љубинка му само подвикне: — Алимпнје, шени! — и оп- јадник, гата ће, него узме лепо, на као оно у нарку отшени своју партију . •. Шени само за ЉУбав мира у кућн и да ства .р не оде даље ... М. Дим.

(уо&гиш'

Оттасност од трвушног тифуса 1 / јесен се обично повећа број о[/ бољења од трбушног, боље ре—чено цревног тифуса. То долази због тога што у то време свет једе већу количипу воћа и новрћа, које може да буде преносилац заразе. Од , хигнјепских прилика, мере предохране н заштите као и од отпорне снаге оболелог органпзма зависи хоће ли бити само појединачпих случајева или ће се развити већа епндемпја са маљом или већом смртношћу. Трбушни тифус је тешка, акутпа, заразна болест. Од ње оболе л^уди и агене у најбољим годинама, обично између 20 и 30 године старости. Код деце и стараца трбушии тифус је реткост. Болест се развија постепепо; човек се оссћа неколико дана ломаи, има болове у рукама и ногама, осећа гла,вобољу. Температура мозке бити око 38° али може бити и већа. Она ^раје непрестано, са мањнм променама, али никада не нада на нормалу. Затим се болест погоршава. Болесипк пада у тешко стаље, занет је, који пут бунца. Око 0—9 дана нојављују се код боле-

сника од цревпог тифуса округле, ружнчасте мрље по кожи. После две недеље, стање болесниково се поправља и болест креће па боље. Тек после шест, неки иут и осам недеља, болест нотпуно пролази. У почетку обољења трбушпи тпфус је тешко утврдити, јер он почиње као и многе друге акутне болести, са врло сличпим или чак и истим знацима болести. Па не само то, него и нека друга обољења као грипа или туберкулоза плућа могу да почну знацима сличним трбушном тифусу. Срећа је једино што се тнфус може да утврди, већ неколико дана носле почетка, прегледом крвп. Тада се све друге могућности морају искључити и болесннка треба лечити, најбоље у болпицн нли клиници, а ако је то немогућно, треба га одвојитн од осталих.

Трбуганн тифус настаје кад тифусна клина доспе у човечијн организам и у њему развије своје штетно дејство. Клице се кроз уста, путем јела или ппћа, упосе у желудац и црева и у љима оне изазнвају прве промепе. Према том да би наступило обољен.е неопходно је да човек прогута заразне клипе. Али, ако се то н догоди, болест не мора д^а се нојави, јер врло често услед деЈства желудачне киселине, клице бивају упиштене у аеелутцу, те не дејс-твују у црево. Осим тога отпорпа снага организма је који пут толика, да се она с уснохом бори и напо-

слетку савлада ш^^тпо дезство заразних клица. То је иарочито случај после вакцннације, која се даје у циљу, повећавања отпорности организма протнв инфекције.

Стога трбушпи тифус може се избећп ако се избегне уиошење ааразнпх клица у организам, или ако се иовећа његова отпорност нротив заразе. Прво ће се постићи предохраном, на тај начпп што се, нарочито у зараженој околини, треба чувати сваке могућности да се човек зарази. Када се зиа да се заразне клИце налазе у измету н мокраћи болесника од тифуса, онда треба пазити да се његове излучине дозинфикују и да особе које су око њега' запослене што више пазе на чистоћу, нарочито руку, јер се љима најчешће преноси зараза. Стога се и казке да је тифус зараза „прљавих руку". Ако се на то не пази, опда ^клице доспевају до разних намирница (зелен, поврће. воће, сир) или до воде за пнће и тако се мозке створитн права епидемија. Међутим ако се пази на то да се спречи^долазак заразних клина до намирница, еиндемија ое може спречпти. Исто тако и бољи услови за живот (уредна исхраиа, довољан телеспи и душовии одмор) доприиосе већој отпорности против болеети. Напослетку у случају праве епидемије, или чак ако по-стоје услови за њу, треба спровести вакцинисаље становииштва дотичног краја. Тада се не треба плашити епидемије трбушног тифуса. Др. С.