Kolo
2
НЕДЕЉА, 17 НОВЕМБАР. Задиркује госин (сС^ комшија ону нашу /% \ ((% ^ сусетку која је већ —Ј зашпа у године а \"~ш^/) \\ (- никако да се уда: | 1,( Ј'. 1 и - — Госпођице коми— ' ШШ да шинице, како ви и1_- -ЛШ Ч ИГТГТГ мате мапе прстипе. I 1 ' II "II — Јесте, и баш сем поносна на то. — Само, знате, не ваља то. Зато што с> вам тако мапи прстићи, никако не мзже бурма да вам се задржи на руци.
идете по овој правој пинији на тепиху, значи да сте трезни. Онај наш сусед преврну очима, зањија се на ногама, па процеди: — А, како да идем право кад је пинија на овом тепиху крива... ЧЕТВРТАК, 19 НОВЕМБАР Код нас у кући взћ месецима немамо епектрику на сте- ПЧу I пеницама. Комшија ј I.Ј отишао да протеству- д4ви УпТју је код управног од- ( | // бора, пошто је кућа д ут ) 1ј \\М задужбина. \ I Ш/^ — Шта можемо, — казапи му они — кад не можемо да нађемо нигде прекидач за осг<етпење. — Па пспо, а ако спомије неко од кирајџија ногу? — Е, то је друга ствар. Вештачке ноге могу се наћи копико хоћете у ортспедском заводу ... И тако седимо и даље у мраку и размишљамо о овим ортопедским одборима који управљају задужбинама
Пунокрвно наслеђв
ЛОНЕДЕЉАК, 16 НОВЕМБАР. )\\^ /у Неће госин комЈЈ/7 ши ' а Д а буде инди/(^ СК Р еТЗН па нам За " ^туче' то није ни казао у ~Ш'|ј /л коме се позоришту РР //I то Двсипо што нам ТЈТГ у/ ћ—г је испричао. А вепи Ј1Ци^^=Ј/^\ =. Да је својим рође„ —ч л ним ушима чу0 _ р а _ зговарапе две глумице иза куписе, па се посвађале. — И ти се усуђујеш да о мени тако Говориш — виче једна, — ти која не знаш ни ко ти је отац ни ко ти је мати. — Спушај, не говори рђаво о мојој мајци јер ко зна можда си то баш ти!
ПЕТАК, 20 НОВЕМБАР Јуче гос'н комшија добио рачун да ппати тепефонску / чј ^ п претплату, а уз ра- А кЈ/ чун и претњу да ће ^ Ш му веза бити пре- I I А лјјШј кинута. — Па што не ппатите, забога, гос'н комшија? — навапипи ми на њзга. — Нећу да ппатим зато што ме интересује да ли ће заиста да ми пресеку везу. — Како да неће. — Није, брате, неће, него не могу, пошто телефон уопште немам. СУБОТА, 21 НОВЕМБАР. Синоћ, док СМО р, седепи и разговара- ЈцР ли, испаде госпон Л ^ комшији из мепа је- IV Ј<-=>) дан исечак из новина. V /ЖМ ' — Шта је то го- У спон номшија? Г// — То је један от- —О штампан извештај о томе како је неки човек, тамо негде у унутрашњости, премпатио на мртво име ташту и жену зато што су му претресали џепове. — Па, зацело, хоћете да покажете вашој ташти и госпа комшиници? — А, не! То ћу оставити само у џепу својих пантапона. М-ћ
УТОРАК, 17 НОВЕМБАР Ш///М Били комши Ј а и «•4» /ШМ»1 комшиница на спаЈ "//ви Ђурћицу, па неЈ[^ у ко питао госпа ком'( \Ј/~ '» шиницу копико има ^е^Јгодина. ГоснкомшиЈ ја бржебоље, узе да ^<Ш одговори место ње: ™ — Тридесет и пет. — Ех, ах! Свсга тридесет и пет! А откад то? — Одувек, управо, откако јејазнам! —■ закључи гос'н комшија док га пеПша половина пресече оштрим погледом.
СРЕДА, 18 НОВЕМБАР г- а Бипи и ми у комШИЛ У«У на слави. II!л) Онај наш сусед што Ј/чтп воли д°® ар г у тљ!, Ј Т)тл'1( гГш напио се ко мајка 7 земља : па га сви задиркујемо. Наравно, \?- гос'н комшија водио *сглавну реч: «— Лако ћемо да утврдимо комшија, Иа ли сте пијани. Ево, ако можете да
Знаги ли да■ наш мали има грдиу жсђ за знањем? 11а шта? Знање то је на меие а жеђ то је на тебе.
»осзшаисзАчгму>
УЧЕЊЕ У — СНУ У, неким француским школама изведен је оглед који има сврху да покаже да ли је човек кадар да учи иомо})У потсвести. Иотстидај за ове огледе дао је један учитељ у поморској акадоомији. Његови ђаци легли би са слујн ишцама на ушима у кревет. Кад заспе, учитељ укопчава апарат са грамофонском плочом на којој су били регистровани најтежп сигиали поморског кодекса. Ученици слушају сигналие речи нзговорене тихим гласом, а после сваке речи њено значеље. Следећег дана и они учеиици који иначе лмају слабо памћење могли су да иоиове лекцију коју су иаучили у сну. И огледи који су доцније извршени у осталим школама завршени су са уепехом. •Утврђено је да лекције и песме коЗе еу научене непосредно пред спаваВ>е врло лако остају у сећању. ДО КОЈЕ ВИСИНЕ ЛЕТЕ ПТИЦЕ Неки научппци којн се баве оринтоаогијом проучавали су које врсте птица спадају у селице и докле лете у Својим сеобама са севера на југ и обј )атно. У току својих проучавања ови лаучнпци су заиазили да те птице не лете на оној висини која се досад сматрала тачиом. Ретко која птица, кажу опи, лети на висини од 15.000 метара, као што се досад тврдило. Врло мали број птица доспева на висину од 9.000 метара. Највећи број птица селпца кре-
ће се у подручју северне хемисфере па висИпи од 3.000 метара. Разуме се, итице досневају на всћу висину у планинским нределнма. У овим крајевима орлови и јастребови дргке рекорде у висини летоња. СРЦЕ НА ДЕСНОЈ СТРАНИ НИЈЕ РЕТКОСТ У Немачкој су вршепа масовпа реитгенска снимања становништва у читавим областима. Приликом прегледа ових снимака утврђепо је да на сваких 5.000 лица долази једио са срцем на десиој страии. Раиије се мислило да је број оваквих аномалија мпого мањи. Према овом процепту може се закључити да на 100,000.000 становиика у Немачкој долази пекнх 20.000 са срцем на десиој страни грудног коша. ДЛАКЕ НА БРИЈАЧУ СТАРЕ ЧЕТИРИ ХИЉАДЕ ГОДИНА У месту Поршвицу у округу Болау у Шлезији откривен је гроб једиог илирског кпеза или племепског поглавице у коме су нађени необично зацимљиви предмети. Гроб је озидан од камена, подељен у два дела, три и по метра дуг и два широк. У н.ему је нађеио 17 добро очуваних посуда различите врсте. Покрај једне урие налазила се еекира, два врха од копља, бријач и фибула. Заннмљиво је да су у гробу, који потиче из млађег броизаног доба, дакле две хиљаде година пре наше ере, нађепи остаци вина у једној посуди и длаке на бријачу.
ПРОНАЂЕН СТАРИ ПЕЛАЗГИСКИ ГРАД У грчкој Македонији, код села Дестилнја, поред једног малог језера, наћен је стари иелазгиски град који је био изграђен на кољу, а сем тога наћеии су антички зидови, за које се није могло утврдити да ли иотпчу из епохе краља Архелаја или пз доцнијег доба. Професор Керамопулос руководио је првим радовима на ископавању, који су предузети да. би отприлике утврдио опсег овога града. Прпликом тих радова нађен је већи број каменог оруј>а и оружја из каменог доба. Професор се нада да ће у току идућих ископавања наићи на мпого драгоценнје предмете. За време ниског водостаја језера избројани су кочеви и иађено их је свега стотину комада. Један колац пренесен је у универзитетски лабораториум ради испитивања. Како професор Керамопулос тврди, ово језеро иачињепо је вештачки за време македонеког краља Архелаја. КАД ЂЕ НЕСТАТИ ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ Потпупо је смешан страх да ће у скорој будућиости иестати живота на нашој плаиети. Према мпшљењу научника теорија о постепепом хлађењу земље засннва се иа претераном песимизму, јер је бескрајно далека могућност да ће се нсцрпсти супчана топлота. Што се тиче хипотезе о катастрофалиом сукобу између земље и других ие-
беских тела, она је продукат сувише агиве маште, која ннје ничим заспована на чињеницамц или астрономским теоријама. Једина ствар која може да буде опасна по човечаиство јесте вероватно да ће се суице распрсиути. Али пи ова могућност није тако вероватна, иако су познате сличне појаве на другим небеским телима. С друге стране, научпици су убеђепи да ће у следећим вековима иаступити па земљи зиачајне климатске промене. Некад је Гренланд био покривен шумом кроз коју су јурили многобројни дивљи зверови. Сада је ово пајвеће острво на свету ледена иустиња. Претпоставља се да ће се за пеколико стотина година ледена кора са Гренланда проширити далеко па југ и обухватити већи део садашњег северног умереног појаса. Али пре него што дође до тога, човечанство ће моћи да научи како да се прилагоди иромењеинм климатским условима живота на земљи. По мишљењу научиика човечанство ће живети још стотинама милиона година на землп! и моћи ће да поиравља услове свога живота. Главни уредник Мирослав Стевановић (на путу) * Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Алексаидар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уреднишгво Поенкареова ул. бр 81. Телефов 25-010 * Власник а издавач: Орпско нздавачко предузеће АД. Јовав Тановић * Администрапија Дечанска 31. Веоград. Тел. 24-001—10: штампа .ЛЗЗтампарија Веоград 41 А. Д., Дечанска 81. Тромесечна претплата 68,— дин.