Kolo

роман од харалда ребелинго

(15)

Холер је седео као на иглама. Био је у недоумици шта да ради. Трсбало је да жури на иосао. Да ли да остави непознату даму саму у стану или да је замоли да дође други пут? Обрадовао се много кад је чуо кључ у брави. Похитао је нред Хапу. — Хаиа, имаш посету. Нека отмена дама чека те већ пола часа... Хана се зачуди. Дама? Ко би то могао да буде? С неким непријатним предосећап.ем поће у собу. И чим угледа Нору зиала је да је дошла због Пата. То је свакако опа дама о којој јој Пат причао, то је оиа од које је јуче добила опо судбоносно писмо! — Госпођа меие чека? рече Хана колпко је год могла мнрније. Пришла јој је смело, без имало страха. Она се није бојала објашњења које је претстојало. Веровала је Пату, а кепа љубав била је јача од сваке сумп.е. Шта више, осетила је ирема пеиознатој жени и пеку врсту сажаљења, које могу да осете још безазлене, младе девојке према својим старијпм супарницама. Са тугом је гледала измучепо, уморно лице под танким слојем шминке. — Немојте да се изненадите, госпоЈјпце. Моја посета тиче се... — поче Иора. — Знам већ, знам, прекиде је Хана. Пат мн је све причао... Гледала је својој супарницп право у очи и Нора није могла да издржи тај отвореин, искрени поглед. Оборнла је очи, чупкајући нервозно рукавицу у руци. — У толико боље, настави Нора зпачајно наглашујући сваку реч. — Можемо, значи, одмах да говоримо. 0твореио, без околпшења. Дакле, ви знате шта се између мене и Пата десило ире дванаест годпиа? Добро. Онда треба да зпате и последице. А то је: да од опог времепа Пат, односно Стефан, припада заувев мени. Само мени, и нико нема нрава да ми га отме!... — Па вн сте га, госпоћо, већ одавно изгубили, нримети Хана тихо, алн .такође значајно. — Још оиога дана... Нора учини гест руком као да хоће да се одбрани, као да хоће Хаиу да прекине у говору. Сад јој је било јасио да је њена противница и паметна млада девојка. Она јој је отворено реВла оно што се Нора бојала већ неколико дана сама себи да ирпзва. Бојала се, јер се све у њој буинло ирохп в тога... — Не, не, то није истииа, узвикнула је револтирано. — Стефан ме воли јенг, као што ме је и онда волео... Хаиа обори главу- Како да објасни овој жени да је жртва своје соиствене заблуде, како да је разувери? Јер, она се грчевито бори за љубав, коју је ипак изгубила. —• Жао ми је, госпођо... Муком уздржавана страст код Норе нлаиу свом снагом. Безумна мржња црема срећнијој супарници која је усто још сажаљева, пзби као вулкаи. То су онс исте Стефанове реч»( којима је хтео да је утеши пре неки даи. — Нема пгга да ме жалпте, госпоЈјнце... Ах, колико су се у њој преварили! До сада се борпла фер, али сада, ако буде требало... — Ви сте сувпше уверепи у себе. 'Али могу вам рећи само једно: никада Стефан неће припадати вама... Хана задрхта. Из очију те жене пзбијао је дивљи пламен страсти. У њепим речима осећала се страшпа претн>а. 13ило је јасно да такве жене не презају ни од чега. — Како то мислите? запита Хана тихо. Рсћи ћу вам (»творепо како мислим. Радије ћу предати Стефана — полииији пего вама. То треба да знате, госпоћице! Хана пребледе као крпа. — Не, ви то нећете, вн то не можете да учините. Па ви га ипак волите... Нора прсну у смех. — Волнм. Дабоме, да га волпм. И баш зато га ннком иећу дати. А шта ви знате о љубави? Ви сте још дете. Да, моја је љубав толпка да не могу вшне да зкивпм без њега, моја је љубав толнка да могу све да заборавим, па п л,удске законе. И ви кажете да га волнте. Ето, ја ћу вам дати прилике да то докажете. Чујте ме добро; или ћете га се одрећи или ћу га ја предати властима! Из ових стопа! Хани се учини да пронада у неки поиор. Да ли је то могућно? Од речи те жеие подилазили су је ледеии жмарци. — Иа он није крив, промуца с муком. — Ие нита се ту да ли је крив. Ко ће сада, иосле дванаест годипа, доказати да ннје крив? — Ви и сами зпате да није крпв... Нора не одговори одмах на ово. Чврсто стегнутих усана оштро је посматрала Хану. У њеном срцу тог тренутка није бпло ни трунке лепнх осећања. Бнло јој је све иа свету свеједно. Претња коју је изрекла бнла је Носледњп адут у њешгм рукама. Ако и ои изиевери, и оиако је све пролало... — Вп сте још млади, госпоћпце, рече најзад ипак нешто блажнм гласом. — Пред вама је будућиост. Ви ћете све то лакше да преболнте. А ја... мсии преостаје још само ои, Стефан. За мене иема другог нзбора. Одлучите се, дакле, ако га волите... Хани је било као да се нешто у њој сломило. Никада опа неће моћи да схвати да жена која воли може да изда човека кога воли. То је било њеној прпроди толико страио, тако далеко колико је небо од земл>е. А на лицу те исепе видело се да је спремиа на све. Шта јој, дакле, преостаје? Ако га се ие одрекне, он је пропао. Сломљеиим гласом рече тихо: — С моје стране Пат је слободан. Ја вам пећу више стајати па путу... Нора, дпрпута, хтеде у први мах да заблагодарн девојци, да је загрли, пољуби. Али онда се савлада. И оиако неМа смисла. Одлука је пала. — Вп сте племепити, госпођице, рече. — Хвала вам. И, као бежећи сама од себе, пожури излазу. Врата за њом залупише глухим ударцем. *

Музика удари у громки марш,' заори се буран пљесак. Огромна дворапа циркуса била је дунке пуна. Преко глава момака који су стајали поређани на улазу у мањеж бацно је поглед днректор Хаслингер у циркус. Али вечерас се нпје много радовао раснродатој кући. Ирекидање уговора са Патом Старнером покварнло му је добру вољу. Богзна како ће бити кад нестане из програма најпривлачнија тачка... Стари Холер, Ханин отац, забрниуто се освртао по маиежу. Надзорпик га је запитао малочас: — Шта је са Хапом, Холере? Још је нема, а скоро Не њеиа тачка... Стари Холер је био уплашеп. Свакако је Ханин недолазак у вези са иосетом оне неиознате даме коју је очекнвала. А он сада није смео да се удаљи из циркуса, пошто је претстава већ била ночела. Можда Пат зна внше о томе... Пат је већ био скоро готов са облачењем, кад Холер закуца на вратима његове гардеробе. Џим је мрзовољан отворно врата... Пат се запрепастио. — Шта, зар Хане још нема у циркусу? Чекала је да је носетн пека дама? То је могла да буде само Нора! Значи да је носле последњег разговора са шпм нокушала да прндобнје Хану. Па то је требало да предвиди н уштеди Хани непријатне тренутке! Али онет би требало да је Хаиа већ одавно овде. Мора да се нешто десило. Уплашен, Пат хтеде одмах да пође да је потражн. Али Џим се енергично Нспречи. — Којешта! Сада ни под којим условом не можеш да напустпш цнркус. Нећеш ваљда да правиш глупости... — Морам да впдим шта је са њом, рече Пат. Тркнућу само до Черпннове улице н ево ме одмах натраг. Али Џим изјави да ће радије он да поће. Пат се сложи са тим и даде му адресу Холеровог стана. Пат је био замишљен. Није ни приметпо кад је стари Холер изишао из гардеробе. У манежу је нретстава била већ у пуиом току. Пролазили су мипути за мппутама. Пат је постајао све нестрпљивији. Нервозио је пушпо цнгарету за цнгаретом. Већ су сиуштени и трапези. Заорио се и триумфалпи марш из Аиде. Хане још ннје било. * Пат је бпо изван себе^ Блнзкио се треиутак да се нојави нред публиком.

Најзад, сав задихап, ушао је Џим. — Хане нема тод куће, рекао је, иако је знао да то иеће умирити Пата. — Учинио сам све што сам могао. Код ње је бнла нека непозната дама и нола часа доцније и Хана је журно напустила кућу. Ннкоме пнје рекла гдв иде... — Све је у реду, Пате, рече Патов помоћиик у каубојском оделу, који се појавио па вратима. Пат га није ни ириметио. — Отишла? Где је, забога, отишла? Треба је одмах тражити. Дајојсеније шта десило? У манежу одјекнуше фанфаре. Светлећа реклама објавл.ивала је име победника смрти — Пата Старпера. Првн пут у својој каријери Пат је изгубно храброс.т. Зар сада да се појави пред публиком и да. изводи оиасиу тачку — са Хапппом сликом пред очнма? — Не, ти не можеш сада да се појавиш, рекао је Џим. Објавнћу публици да си изненада оболео... Пат га ухвати за раме. — Не, рече, нипошто. Људи су платпли да ме виде. Они на то имају ирава... Ја ћу се појавпти... — Па то је самоубиство, рече Џим. Алп Пата нпшта ннје могло задржатн. Неколико тренутака доцппје био је већ па врху куполе, обасјап јарком светлошћу рефлектора. Вурним иљескањем поздравила га јв публика. Стегнутих вилица пратио је Џим сваки његов иокрет. Сасвим механнчки нео се Пат мердевинама од коноица. Није бно све_ стан шта ради. Где би само могла да '' буде Хана? Наједпом се нашао на малој белој тераси, под самим врхом куполе. Пема тншпна завладала је у циркусу. У том трснутку севну му у мозгу мисао где би могао да нађе Хану. Сетпо се њених речн кад су прелазили преко дунавског моста: „Ако једпом то буде морало битн, онда ће најбоље битн са овога моста..То су биле њеие речи и тамо је треба тразкити У овом тренутку. Да иије доцкан? Доле, у дубини, прекипу муклу тишину оштро ударање добоша. Пат св трзке. Зпао је шта треба да ради. 0ком је одмерио удаљеност и скочио. Скок није био добро прорачуиат. Први трапез ухватно .је у лету мало погрешно и снага залета нзбацила га је из нравца. Грешка се више ннје могла исправити. Једиио, ако боље ухвати следећи трапез... ЈБудима који су све то гледали застаде дах. Само гласан узвик једне зкене која пије могла да издржи прекинуо јс мртвачку тишнну. Џим иреблсде као смрт. Агсо Иат ие ухвати следећи трапез, несрећа је сигурна. Пат је сигуриим инстииктом схватио онасност. Други трапез пројурио је као стрела поред њега. Очајничким покретом Пат покуша да га у повратку ухвати. У последњем треиутку успео ја да га зграбп, али само једпом руком... Ударац је био тако јак да му се учинило као да му је рука ишчупана нз рамена. У великом замаху трапез је два пута пролетео кроз ваздух. Надчовечапекпм папором Пат је ухватио пречку н друТом руком. Гвоздена воЛза је бнла потребна да испусти и овај трапез н дохвати трећи. Пеколнко тренутака доцније, задихан н изпемогао, Пат се спустио иа земљу. Цео минут публика није могла да дође себи од узбуђења. А анда ,јо заорио нљесак какав циркус „Метропол" није чуо од свог иостаика. Алн Пат пије стигао да се поклони иублици... (Наставиће се>

У позну јесен Суморно и тужно поста сеоце цело. Облацн густи и тамни све небо прекрише. Ветар фијуче бесно и носи лишће свело Са скоро ролих грана. А ситне капи кише Уморну земљу кваов. Одвратне црне свраке Ваздухом влажним смело праве чудне вираже Ко да се праве важне ил' ко' да нешто траже И пуштају крике очајне, језиве, јаке. Блатњавим, сурим друмом пуним рупа и бара Некад здраве и снажне каскају бедне раге. Повијених леђа, истрошене снаге Климава с муком тегле сељачка кола стара. А бркати сељак оа женом горе ирто седи Пун бриге гледа напред и бичем каткад мане. Проклиње старе коње и ове ружне дане Бришућ' кошчато лице низ које киша оа цеди. Беогрид, октобра Милан Бојић учеиик