Kolo

6

ирис сандаловог дрвета оживео је у Андреовим успоменама слику жене коју је већ био заборавио. Пробијали су се мучно кроз огромну област џунгле у Индокини. Његов пратнлац, владин контролор плантажа, неуморно је забављао Андреа својим ћеретањем. Али Андре га није слушао. Његове мисли биле су упућене непознатој девојци коју је срео у Сингапуру. У неким тренуцима чинило му се као да је она ту, да јаше поред њега. Оида је покушао да је заборави. Али њен лик био му је стално пред очима. Скоро на домаку руке била су њена врела рамена боје слонопаче. А поглед, таман као ноћ у џунгли, упорно га је посматрао. Сећање на место где је срео непознату девојку било је много блеђе. Чинило му се да је то била нека кафаница коју је држао дебели Кинез, али су гости били бели људи, махом оФицири и морнари с бродова у пролазу. Било је довољно да само упита Кинеза за Ан Меџи... Стари контролор који је јахао поред њега трже га из размишљања. — Ако намеравате да се зауставите на Мунговој плантажи, можемо тамо ваједно. Иако Мунг није нимало гостољубив човек, ту сам се увек заустављао. И опет, чим је контролор поменуо Мунгово име, Андреове мисли вратише се непознатој жени. — Нећу се много задржавати. Само ћу се распитати за неке податке за свој извештај о производњи индига. Андре застаде. Онда продужи: — За Мунга сам већ чуо. Причала ми је о њему једна девојка у некој кафани у Сингапуру. — Мунг и девојка из кафане? То ме нзненаћује... — Рекла ми је да само њему треба да захвали што је пошла стрампутицом. Налазила се у положају да бнра: нли њега или смрт у џунгли .. Контролор се трже. Овог младог човека познаје тек један сат, откако су заједно продужили пут кроз прашуму. За тренутак поглед му се зауставио на Андреовом псу који је каскао поред коња свог господара. — Надам се да то нећете помињати Мунгу? — Зашто? — упита Андре. — Не волим да забадам нос у туђе ствари. Продужили су пут ћутећи. Онда стари контролор опет ослови младића: — Ви сте чудан човек. Приметио сам да сте читаву миљу скренули с ИУта само да бисте нашли какву бару да би ваш пас угасио жеђ. — Да, тог пса срео сам у равници. У једном селу његов господар премлатио га Је зато што је украо мало пиринча. Вило ми је жао животиње. * Већ су били сасвим близу Мунгове плантаже. Кроз разређену шуму назирале су се зграде, обрасле пузавицама које су у ово доба године раскошно цветале. Један уроћеннк, смешно одевен у капут од вечерњег одела, али без чакшира, са црвеном оловком иза увета, изиђе пред странце. Андре му предаде своју карту. Урођеник рече да ће одмах обавестити Мунга о доласку белог сахиба. Раставши се од контролора који одмах продужи пут, Андре лоће за урођеником у једну зграду која се налазила у средишту насеља. У пространој одаји, са дрвеним столовима, столицама од трске и мрежом 8а комарце на прозорима, Андре застаде изненађен. Пред њим је стајала врло млада бела жена. — Ја сам секретарица г. Мунга рече она. Андреов долазак није оставио девојку равнодушном. Посматрала га је заваљеног у тршчану фотељу како брише зпој с лица, на коме су се оглеДали трагови напорног путовања кроз џупглу. Али у његовој појави, усред овог кутка у прашуми, далеко од цивилизације, било је нечег необичног, нечег што се овде не среће. Андре је био млад... — Писао нам је о вама генерални инспектор за агрикултуру, госнодин Домбр — рече она. — И г. Мунг је наедио да вам се покаже плантажа чим тигнсте. — Кажете да сте његова секретарипа... — Да, ово ми је прва година. Обављам сав административни посао, јер је г. Мунг врло заузет. — Одавно га познајете? Девојка се трже. Ово питање није јој се учинило сасвим неумесним. Али она ипак одговори: — Неколико месеци. Кад ми је отац изгубио плантажу чаја, г. Мунг ми је свесрдно помогао. — Где је сад ваш отац? — Он је умро. Више никог немам Пошто у Француској немам где, г. Мунг ми је понудио да дајем часове из музике деци његовог главног надзорника. Али, како су деца отпутовала у Француску, ствар је промењена утолико што сам се прихватила овог посла. Узимајући шољу с чајем коју је унео један урођеник. Апдре је неколи-

ко тренутака упорпо посматрао девојку Оида нагло упита: — Да ли познајете девојку по имену Ан Меџи? — Не. Зашто ме то питате? — Ништа. Потсећатс ме на њу. Нарочито ваша уста... Девојка нагло устаде. Пљеспувши рукама позва урођеника с црвеном оловком иза уха. — Расуд, ово је г. Домбр. Он скуил>а за владу податке о производњи индига. Показаћете му плантажу... * На вратима, разгрнувши завесу од татија, стајао је Мупг. Посматрао је радознало Андреа гладећи своју проретку браду. — Г. Домбр, ако се не варам? — Да, ја долазим због извештаја о плантажама индига које се у најскорије време, како вам је познато, морају на основу наређења владе претворити у плантаже шећерне урске и кафе. Пошто сам уморан од пута, надам се да ћете ми допустити та овде нреноћим и да сутра разгледам вашу пл&нтажу. — Не — одговори Мунг одлучно, плантажу можемо да разгледамо и данас, пошто је и онако врло непогодна за спровођење те владине наредбе. Много боље могу се искористити у ту сврху плантаже које се налазе нешто даље од нас, на југу... Андре је био изпенађеп овим одговором. -- Кон> ми је захрамао — рече јн . — Мислим да нећу моћи гакс брао да паставим пут. Мунг се осмехну. — Имам око двадесет коња. Изаберите из моје ксњушнипе коју год хоћете животињу. — Мрак ће ускоро ла падне — продужи Андре. — Пут ће бити много

тежи по помрчини. Поред тога, зажелео сам се разговора с човеком моје расе. Мунгово лице се замрачи. Његов поглед скривао је претњу. — И немате неког другог разлога да останете овде ноћас? — Хтео сам негато да вас упитам, — настави младић одлучно и запали своју лулу заваливши се у фотељу. — Да ли познајете девојку по пмену Ан Меџп? За тренутак настаде мртва тигаина. Онда Мунг, стежући зубе, нромумла: — Ваш коњ, господине Домбр, биће сваког часа спреман. * Ноћ је већ била пала Из мрачие џунгле допирали су тајанствени шумови. Девојка, која се повукла у своју гобу трже се углелавгаи тамну при-

лику на вераиди. Ко би го могао да буде? Онај необични странац био је већ одјахао у ноћ... Човек уђе опрезно у собу. Био је то Андре. — Вратио сам се — рече он, — да вас поведем. — Мене? Шта вам пада на памет? Имајте на уму да г. Мунг држи увек спреман револвер. — И ја имам револвер. Ствар -је врло озбиљна. Ви морате поћи одмах са мном. Мој пас је отрован. Кад сам му дао воду из чутуре која виси о седлу, пао је као покошен. Отров је био мени намењен. Њена цигарета блистала се у помрчини — Нема сумње да је Мунг наредио да се промени садржај чутуре кад су ми седлали коња. А зашто је то учикио? Није му ништа сметало да отрује човека који је стао између њега и жене коју жели. — Ви лажете! Уопште, шта х^ћете да кажете са том вашом иричом о некој девојци на коју вас ја потсећам.. 0 иекој Ан Ме'и. Зашто сте питали г. Мунга да ли је познаје? Зашто сте се толико распитивали о мом животу? — Мунг је зликовац. И ви нисте његова прва жртва. А знате ли шта вас једног дана очекује. Чека вас судбина девојке по имену Ан Меџи, која је исто тако дошла на плаптажу да подучава музици децу која уопште не постоје. То је трик. Ан Меџи све ми је испричала... Девојка је ћутала. — Видели сте запрепагаћење Мунгово кад сам му поменуо њено име. Он је одлучио да ме уклопи. Затто? Зато што је — трговац белим робљем... * Девојка упита тихим гласом: — И шта желите од мепе?

— Да одмах пођемо. Док све пе бу-: де зоцкан! Он јој се нагло приближи. — Викаћу! Доћи ће г. Мунг... Али Андре је зпао да она неће викати. За трен ока нашла се у н.еговом наручју. И све док нису стигли до руба џунгле, која је настајала одмах иза пропланка, она није пи речи проговорила. То ћутање узнемири Андреа. — Зашто нисте викали? — уиита он — Из простог разлога што знам да нећете успети да ме одведете против моје воље. Мунг већ зна шта се догодило. Он је пошао за нама. — Глупост! Он и не слути да сам се вратио. — Знате ли да сте изложили жипот великој опасности проговори девојка одједном. — Због кога сте све то учинили? Андре ништа не одговори. У том тренутку наигали су на мочварно земљиште. Андре замоли девојку да сјаше, што и он учини. Одједном, када је лагано повео коња кроз глиб, одјекну хитац. Андре испусти узду и сруши се у муљ — Склоните се, г-це Мареј, да га докусурим! — чуо се чврст, поуздан глас. Девојка се престрављепо трже. Био је то Мунг. Полако се приближавао. — Погођен је, г. Мунг. пије потребно да трогаите куршуме. — рече оиа и стале уз пеиомичног Андреа. Поематрала је испод ока човека с пуп1ком. — Не бих желсла да због тог непозпатог човека јога дођете пред суд. Не бих хтела да пас изгубим, Мунг... У том тренутку месец се проби кроз грање које па овом месту, где су ночињале баругатине, није било толико густо. — Знам, — рече човек. — Али ипак, ту хул.у не смсмо да пустимо живог одавде. Наетаде тајац. — Имате ли неки озбиљан разлог? — упита девојка. — Не, али... У том тренутку деси се нешто пеочекивано. Верујући да је Апдре онесвешћен, Мунг није обраћао пажњу на њега. И кад младпћ одједиом скочи, одгурну девојку и дохвати се у коштац с њим, он није имао времена да употреби оружје. Девојка је, ужаснута, посматрала шта се догађа. Настала је доста неравна борба. Апдре је био рањен, а поред тога ионако слабији од свог снажног, плећатог противника. Мла,дић се осећао како га снага постепено напушта. Напрежући се, он је покушао да отме Мунгу из руку нбж који је човек успео да извуче. Али то му није пошло за руком. Обузег бескрајним ужасом он опази како му се сечиво већ налази у близини врата. Покуша да се нагло отргне. И осетл, тргнувши главу устрану, како се оштрица забоде у раме. И гата изгуби свест... Мунг устаде дишући тешко. Мало даље стајао је мирно коњ кога је лло младићу за пут. Плантажер се ухвави руком за седло и, сасвим несвесно, напипа чутуру. Био је жедан. Али тек што је прогутао неколико гутљаја течиости, лице му пребледе као смрт. Крик страха оте му се и? грла. Али било је све доцкан. После неколико тренутака лежао је мрхан у муљу поред Андреа. Сем тихих, једва чујних тајанстиених шумова, мир џунгле није нпшта реметило... * Андре је полако дошао свестн. Девојка је брижно трл>ала његове сленсочнице. — Шта се десило? — упита ои кад је дошао себи. — Мунг је мртав. Кад сте се сј.уншли, он је био устао изнурен борбсм дохватио чутуру са вашег седлч. — Да, знам сад. У чутури је био отров који је мени наменио. Али шта сад. Овде не можемо остатз. Морам одмах поћи да потражим кзптролора с којим сам овде дошао. Није далеко одмакао... — Зашто да га тражимо? — рече тихо девојка. — То нам није на путу . . — У троје ће нам бити лакше. Заједно ћемо логоровати. Пут кроз џунглу биће врло напоран.. — Не мари — рече она. Иоћи ћемо сами.