Kolo
2
^шидар мота
НЕДЕЉА, 6 ДЕЦЕМБРА Ишли у шетњу госпа комшиница и госн комшија. Успут, комшија распалио па се окреће за сваком лепшом женом која прође. Госпа комшиница ћутала и гутала, па кад јој, најзад, досадило рекла му: — Како те није срамота, матори... Окрећеш се за сваком сукњом а имаш већ одраслог сина... — Па зато се и окрећем — снашао се комшија — што имам одраслог синз па бирам снају ... ПОНЕДЕЉАК, 7 ДЕЦЕМБРА. Прича нам комшија како био у суду па слушао суђење неком џепарошу. Претседавајући питао оптуженог да објасни суду како је извукао буђепар тужиоцу. Онај се накашљао, промешкол>ио па рекао: — Ама, шта вреди госн претседаваЈући да вам то објашњавам и показуЈем кад сам сигуран да никада то нећзте научити па да још двеста година живите. УТОРАК, 8 ДЕЦЕМБРА. У овој ери скупоће узео да се вајка и наш комшија на свог зубног лекара. Узео му овај цвестапедесет динара за један зуб што му извадио. Кад му рекао да је много да му толике паре наплати за један минут посла овај му одговорио: — Па, ништа зато, за идући зуб што има да га вадим узећу вам толико исто али ћу га цимати најмање пола сата. СРЕДА, 9 ДЕЦЕМБАР. И с проповедаонице у цркви, и с других места чују се хришћански савети да чувамо ближње у данашњим тешким временима... Чуо те савете и адвокат у нашој кући (пуномоћник нашег кућевласника
Утвха
иоји не живи у Београду). Чуо их ла као добар хришћанин сео и тужио једну кирајуику зато што није платила октобарску кирију до петог у месецу, а она платила неколико дана доцкије. И суд је осудио да плати и трошкове, око 250 динара око тужбе. Уствари, после се показало, да је тај ближњи (адвокат) од јачих адвоката, па тако животари од такозваних „судских тро> шкова".,. И сад се ми остале кирајџије питамо шта пи би тек овај хришћанин г— адвокат, радио да је нека курпнија зверка! ЧЕТВРТАК, 10 ДЕЦЕМБАР. Води један наш Т сусед грдно великог љ [1 пса. Успут слуша ,ф' Ј \ I <1 р добацивања: „Пази Д 1 V овога коликог пса> в *--*храни... Великог као
Ето, трчим за трамвајсм да уштедим 5 динара. Што не трчиш за фијаксром, уштедећеш двеста дипара.
теле... Шта пи тај тек поједе"... Нашем суседу досадило па застао и рекао: — А, знате ли ви да ме овај пас издржава... Да њега немам ја бих одавно умро од глади! — Како то? — зинупи пакосни пропазници. — Тако лепо! До сада сам га шест пута продао и сваки пут ми се вратио... Сад баш намеравам да га водим седмом муштерији... ПЕТАК, 11 ДЕЦЕМБАР. Мпади песник издао збирку песама, па се појавио код издавача и питао: — Има ли моја збирка каквог одјека? — Има! — одговорио му издавач. Данас ми је долазио један господин који има исто име и презиме као и ви и захтевао да објавим да нема никакве везе с том вашом збирком! СУБОТА, 12 ДЕЦЕМБАР. Опет сцена из суда. Оптужени се брани: — Сматрам да не могу да будем осуђен пошто сам обе кригле што сам их разбио кафеџији о главу, још ту на лицу места одмах исплатио у готову.., М-К
У ТУРСКОЈ ПРОНАЂЕНИ ОБОЖАВАОЦИ ВАТРЕ У селу Пипанија које се налази 80 километара западно од Цариграда у Европекој Турској, пронађена је дедна породица обожавалаца ватре. Чланови ове породицо говоре неким непознатим језиком. Н^их има двадесет четверо, шест мушкараца, дванаест жена и шестеро деце. ЈБуди су изјавили да су се њихови стари доеелили у крај у коме су нађени пре шест стотина година из Египта. Од тога времена живели су потпуно одвојени од осталог света на свом усамљеном имању. Нзихова вера им прониеује да сваке године жртвују вола на жртвенику који је окружен ватром. Сви чланови породице носе бела одела и сваки дан се по нарочитом церемонијалу купају. Камиле и ћураIш не смеју ногок крочити на њихово вемљиште, тако су они изјавили члановима иследне комисије, 1ер њихоза вера то не допушга Ова породица откривена је потпуно случајно јер Је један њен члан, по пмену Рустем, украо једну муслиманску девојку. Трагајући за њиМ власти су откриле и ове чудновате обожаваоце ватре, БИБЛИОТЕКА СТАРА 333 ГОДИНЕ! У замку Фирстеншајну у Шлеокој. коЈи је надалеко чувен са своје библиотеке коју је основао Конрад фон Хохберт 16(И» године, избио Је пожар. али је он одмах локализован. Благодарећи присебности једног чувара није причињена никаква материјална штета. У овом замку смештена је библиотека у којој се данас налази преко 60.000 драгоцених књига. Приликом свог оснивања, библиотека је бројала 190 евезака из исторпје, теологије и италијанске књижевности. Неколико пожара. ратови и пљачкања нису оштетили библиотеку која је прили-
ком другог пописа књига 1727 године имата преко три хиљаде дела. Године 1776 тадашњи власник замка отворио је библиотеку и за јавност и од тог времена поеећивали су замак многи гости који су из ових дела црпели податке за своје научве студије. Најстарије дело је „Оаксеншпигел", правничка студија руком писана, из 1320 године, у оригиналном повезу, затим рукопиеи из 13 века, прве штампане ствари из 1473 године и многа друга дела. КАКО ЖИВОТИЊЕ ВИДЕ БОЈЕ Изгледа да животиње сасвим друкчије осећају боје од нас. Један професор на основу огледа утврдио је да су пчеле потпуно слепе за боје. Изгледа ипак да равликују плаву боју, али жуто црвено и аелено код њих се не разлцкује од црног. Исто тако су јежеви, елепи Мишеви, пацови и мишеви, па и китови и туљани слепи ва боје. Сове виде еве сиво. 210.000 ДЕЛОВА ПРАШИНЕ У ЛИТРУ ВАЗДУХА ВЕЛИКОГ ГРАДА Геофизикални институт лајпцишког униЕерзитета објавио је недавно занимљиве податке о количини прашине у дедном великом граду, односно Лајпцигу. Испитивање је нарочито посвећено области града где се налази железничка станица, с обзиром да је ту највећа количина прашине. Нарочито велика количина прашине откривена је у уским саобраћајним улицама у центру града. Тако је откривено 210.000 делова прашине у једном литру ваздуха у једној од најживљих улица, док је свега 15.000 делова прашине било у Једном литру ваздуха у Једној улици у предграђу. Осим тога, утврђено је да се прашина одрлсава на висини од 20 до 60 метара од 8емље услед чађи која' излази из кућних и фабричких димњака. На тај гАачин, сма« тра се, најмање прашине у великом граду садржи ваздух који се налази на висини од другог спрата.
ОД СТАРОСТИ СЕ НЕ УМИРЕ Директор патолошког института у Паризу г. Ферар на темељу лабораториских студија утврдио је да је смрт од старости врло ретка појава. Како овај научник сматра трошење не доводи до потпуног слома људске машине, већ смрт изазивају последице ранијих ипфекција које прекрате живот макар у дубокој старости. Како тврди овај научник, инфекције оставе трагове, иако је стварно обољење одавно излечено, а различита деловања многих заразних болести Још нису испитана потпуно. Стога овај научник сматра да Је већина појава коЈе се приписују исцрпености организма услед старости уствари распадање које су изазвали трагови разних инфекција. ТАЈНА ОСТРВА НА РЕЦИ НАРВИ Недалеко од Остроленка на једном острвцету које лежи усред реке Нарве археоло-р зи су пронашли остатке једног лоГора, опкољеног зидовима, високим преко три метра. У овом логору нађени су остаци човечЈих коетију, урни с пепелом, и читав низ разних ствари. Утврђено је да сви нађени предмети потичу из каменог доба. Пошто на овом малом острву нису досада вршена никаква археолошка истраживања, а нађепи предмети су од великог значаја, археолози су донели одлуку да посвете највећу пажњу даљим истралшвањима. ОнИ сматрају да ће у логору у дубини од неколико метара наћи Још много предмета из каменог доба. ОПИЛИ ЗМИЈУ ПА ЈЕ УХВАТИЛИ Лист „Ничи-ничи" доноси фантастичну вест о ЈедноЈ огромноЈ вмиЈи коЈа Је читав низ година чинила велике штете становницима острва Хајнана и коЈа Је најзад иа веома препреден начин ухваћена. ЗмиЈа Је била дуга преко седам метара, а у обиму износила скоро метар. Давила Је у Једном селу овце. Сељаци -су чинили све и ева да Је ухвате, али им то ниЈе пошло за руком. Због тога су се обратили команди бригаде генерала Накаиме и за-
молили да се упути војслса да она ухвати ово чудОвиште. ВоЈници су сазнали коЈим се путем змија нриближује и ту посгавили десетак чинија напуњених јаким јапанским вином. Једне ноћи змиЈа Је поновно допузала и одмах је привучена необичним мирисом пробала пиће из прве чиније. Вино јој Је изгледа необично пријало тагсо да Је ускоро попила еве чиније. Војници који су посматрали њено понашање приметили су да је змиЈа потпуно пијана. Искочили су из заседе, чврсто је везали ланцима и послали у зоолошки врт у Токио. ПРОНАЂЕН ЗИД НЕРОНОВОГ ЦИРКУСА У подземним просторијама ватиканске Базилике приликом ископавања цроиађен је кратак зид из доба Римљана. Детаљним испитивањем утврђено је да овај зид потиче из доба Нероновог времена. IIошто Је зид очишћен на површини појавио се камен у коме су утесана слова „Аугустус Неро". Археолози сматраЈу да Је то један од спољашних зидова Нероновог циркуса. Као што је познато, ватикански брежуљак ниЈе имао директне везе с републиканским Римом и био је донекле одељен од самога града. На њзговим падинама и дуж Виа Корнелија били су сахрањивани римски грађани. После је цар Нерогг овде подигао свој циркус у коме су мучепи први хришћани. Ту је 67 година после Христа разапет на крст свети Петар, као плто се види из Нероновог декрета, и хришћани су га сахранили на Виа Корнелија. Главни уредник Мирослав Стевановић >на путу) Уредник Мића Димигријсвић Л 8а фогографиЈе Алексапдар Симић & Цртач: Ђорђе Лобачев * Уредништво Поепкареова ул- бр 31. Телефов 25-010 & Властшк а издавач: Сриеко излавачко предузеће А. Д. Ловап Таповић * Ад^инистрациЈа Лечанска 31 Веоград. Тел. 24-001—10: гатамна пШтампариЈа Веоград 44 А. Д.. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.