Kolo

4

Заробљени отац — Богу Откако сам ропства пао, Силна брига мира не да, Нолим увек Свевишњега: „СачуваЈ ми моја чеда. Свемогућн драги Боже, Велика Је Твоја снага, « Па се смилуЈ мени малом, СачуваЈ ми чеда драга". Свемогући, Ја Те молим: СачуваЈ ми млада Сића, Јер их као отац волим. Два синчића — соколића". Маркт Понгау, новембра 1942 Милорад Р. Благојевић, Сталаг ХУШ С

'Десно — После ааершеног пољског рада, одмара се једпа група Београђана —ааробљени%а ив Сталага IV С.

У разговору после ручка у трпезарији Офлага К Д. у ОФенбургу.

Брату у туђини

И ако си у туђини Далеко од својих, и сам Знам да мисјшш на родну груду На сваки грумен, на сваки кам. Не очајавај, буди храбар Знај, ови те овде неизмерно воле Да нам се једном срећно вратиш Од срца сви се Богу моле. Не очајавај, горе главу, Ко наши стари из давиина! Не заборави да поред свега Ти ипак носиш име Србина. Београд, новембра 1942. Милица Миленковић Сину Једини мој сине, кад ћеш нам доћи'< Твоја ма>јка за тобом жуди. Сањам те, мили, сва«е ноћиБез тебе бол ми раскида груди. Често читамо твоја писма драга, Онда нас бол стегне још јаче... А тата каже : »Где је моја снага?« И онда тихо јеца и плече. Дођи нам, сине, угаси нам боле, И тешку тугу твоје сестре младе, Сви те код куће много, много воле, У теби су нам и онови и наде. Ужице, новембра 1942. М. Станић

Ј*дна група наших официра у италијаиском ааробљеништву (Балако, пошта 3.300 Кампо 32).

Десно — Наши заробљеници — подофииири. у Стала-