Kolo

НЕДЕЉА, 10 ЈАНУАР Био неки дан госн комшија у једној књижари кад је ушла једна дама и ословила помоћника: —Молим вас, дајте ми књигу „Како ћу бити пепа и млада?" — Жапим — одговорио помоћник, Немамо је засад у радњи, апи добићемо је за месец дана. — То ми је доцкан — одговорила дама. — Сутра је премијера у позоришту. ПОНЕДЕЉАК, 11 ЈАНУАР Отишао недавно госн комшија код (едног берберина. И, такорећи, само што се завапио у стопицу, пресело госн комшији бријање. Посекао га берберин већ поспе неколико потеза бријачем. Стегнуо госн номшија зубе и ни речи није рекао. Али кад га још једном посече, више није могао да отрпи: — Чујте, мајсторе — рече госн комшија љутито. — Дајте бар и мени један бријач... да могу да се браним... УТОРАК, 12 ЈАНУАР Дочекивао госн комшија Нову годину са госпа комшиницом и неким пријатељима из номшипука. А госпа комшиница изнела ракију, нуди госте, па понуди и госн комшију. Апи он одлучно одмахну руком. — Како, не пијеш? 0 томе ми ништа ниси рекао. Откад не пијеш? — Па, ето, кад сам се поспедњи пут доцкан вратио кући, била је твоја мајка код нас и видео сам је у дупликату: то ме је излечило...

Драга успомена

Пази, Мико, добили смо од Лазићевих ва-ту коју смо плошлог Божића поклопили Јоваиовићу, а коју смо преклипи добили за успомспу од СавићевихI

СРЕДА, 13 ЈАНУАР Разговарају две даме из комшилука: — Да ли би се ти, Мицо, удала за удовца? — Не. Онога за нога се будем удапа хоћу сама да укротим. ЧЕТВРТАК, 14 ЈАНУАР Ишао госн комшија улицом и срео једног свог пријател>а из младости, кога већ годинама није видео, па се заподео разговор: — Је пи, богати — пита госн комшију пријатељ, — јеси пи се оженио оном девојком којој си се удварао ипи јсш сам крпиш чарапе? — Море, сад крпим и њене — уздахну госн комшија. ПЕТАК, 15 ЈАНУАР Стоје неки дан пред госн комшијином капијом два мапишана и причају. — Кога волиш више: тату ипи маму? пнта један дечак свог малог друга. — Маму — каже малишан одпучно. — Зашто? — Зато што скоро никад није код куће... Још ујутру оде на картање... СУБОТА, 16 ЈАНУАР Један мапишан из комшилука добио брата. При повратку из шкопе дочекала га тетка на вратима и саопштипа му новост. — Замиспи, Перице, донепа ти рода малог бату! Хоћеш пи да га видиш? — Нећу — затресе Перица главом. — Хоћу да видим роду!

*ОСУМ!ШС!)А>-ШУ> СТАРА МЕРА ПРОТИВ ВАРАЛИЦА У КАРТАЊУ У Андори још увек је на снази један стари закон према коме играч који изгуби на картама. а том приликом се утврди Да је добитник варао у игри, им^ право од евога парТнера да тралси да му врати не само изгубљени новап већ и да му исплати и казну кОја износи суму три пуча рећу од изгубљеног новпа. Овај стари закон примењен је недавно практично на једном коцкару који је маркирао карте и тако од једног трговпа добио 65 песоеа. Трговап је на крају игре узео карте и одмах их однео у полицију. Ту је утврђено да су оне биле маркиране. Полиција је оеудила варалицу да плаФи казну 100 песоеа. Али тек тада ее онај који је изгубио сетио старога закоиа проггив варалица. у картама и тужио га суду тражећи да му исплати губитак и 1ош 195 песоса на име опгтете. Суд је потврдио законску енагу овога старог закона и изрекао пресуду у корист тужитеља. ПРОНАЂЕН ЈЕ АРТЕМИЗИН ХРАМ У близини Креснеона, у Грчкој. прилиКом вршења великих јавних радова, радници еу на једном месту случајно откопали једну античку статуу. На истом месту одмах су настављена ископавања ко!ја су довела до значајних открића. Откривен је пео Један храм посвећен Артемизи саграђен. по свој прилици још у Ксенофоново доба, У вези с тим откопане су чеТири главе статуа које су украшавале ово ремек дело грчке архитектуре. Сматра се да су статуе рад грчког скулптора Скопа. СЕРУМ ПРОТИВ ЗАПАЛЕЊА СЛЕПОГ ЦРЕВА Хируршки поступак код вапалења слепог црева скорашњег је датума. Тек пре једно 50 година лекари су отпочели да врше операције ове врсте. И те прве операције изазивале су читаве сензације и диекусије у лекарским круговима. Сада је, међугим. Професору Жоајену, познатом научнику на раду у Пастеровом заводу у Паризу пошло за пуком па пронаће серум против запалења слепог цре-

ва. Иако овај серум није у стању да отклови еаму болест и ниуком случају вије алгернатива хируршкој интервенпији. проналазак професора Жоајена је значајан у погледу откла.њања Немилих поеледица које могу да прате запалење апендидитиса. УРОЂЕНИЦИ КОЈИ НИКАДА НИСУ ВИДЕЛИ БЕЛОГ ЧОВЕКА Недавно ее у Јапан вратио један научник. који је дуже времена провео у Новој Гвинеји, где се бавио испитивањем досада непознатих области у најзабаченијим темошњим пределима. Он је у тим областима наишао на једно урођеничко племе од 60.000 дуШа. које дотле није видело белог човека. Живот ових људи нимало ее не разликује. према тврђењу тога научника, од времена када су живели људи каменог доба. Он је приликом свог бављења на Новој Гвинеји у исто време пронашао и 20 досада неповнатих врста биљака, као и 15 врсти животиња. МУЗЕЈ ЧАРАПА Јединствен музеј налази се у Милану. То је музеј чарапа чији је власник један научнрцс. који је себи ставио у задатак да прикуни чарапе свих доба и из свих крајева света. У овој колекцији налази се и први пар свилених чарапа које су се појавиле у Европи. Те чарапе припадале су француском краљу Анрију II, а он их је носио на даи када се његова. сестра венчавала са Емануелом Савојеким. У историском одељерву музеја могу се видети и чарапе разних папа. дужДева, кнежева и племића. Нарочито су заиимљиве чарапе које еу носиле Марија Антоанета. маркиза ди Бари. глумица Аделииа Пати и Елеоноре Дузе. НОВИ НАЧИН ЛЕЧЕЊА ПРЕЛОМА КОСТИЈУ Немачким лекарима }е пошло за руком да пронађу једно ново средство за лечење поломљених костију. Главна одлика овог новог лечења та је што напР^лина или прелом кости зарасте много брже него што 1'е то био до еада случај. Тако. тврде лекапски стручњапи па би се залечила једна озбиљнија фрактура било је потреб-

но 47 недеља. док се према новом мето ду лечења исти резултати могу постићи и за 11 недеља. У близини Берлина подигнута је једна специјална болница за лечење прелома костију. где се примењује искључиво ова нова метода лечења. ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА... ... Чувенп немачкн уметник Адолф Меицел је сликао и левом и десном руком. И то десном је радио уљапим бојама, а левом аквареле и цртеаге. ... Храст, обратно од онога гато се мисли, жнви краће од јаблана. Рачуна се да јаблан молге да агиви 4.000 година, док храст достиже „свега" 2.000 пролећа. ... Бидже захтевају мпого вшне воде у периоду цветаша. Једној стабљици пасуља на. пр. је довољно 6 литара вбре од момента сејања до цветања, али од тада до формпраља плода до п.еговот сазревааа пасуљу није потребно више од 5 лнтара воде. ... Док су међу другим сисарима двојке, тројке итд. скоро сасвпм обичиа ствар слон и жирафа чине изузетак. Бикад се нису срели близанци слона или гкирафе. Такоће се у последље време не срећу двојке ни код камелеопа. ... Пропађено је да су термити у време великих суша способпи да доћу до њпма потребпе подземне воде у дубини до 20 метара. Огромпа дубииа за једног мрава. ... Капацитет размиожавања мишева је огроман. Једна мишица је зрела двадесет и петог дана жпвота и може после сваких 21 дан да излеже једног или два миша. То значи да хиљаде и хпљаде мишева произлазе за време од године дана само од једне жеике. ... Човечја плућа добијају и враћају сваког минута скоро 7 литара ваздуха. ... У момепту појављивања на свет жирафа је већ 1,55 метара дугачка. Следећег дана иста животиња је већ порасла за 30 саптпметара.

Умешиишб. павориилие У ПАЛАТИ »РИУНИОНЕ« Кнсжев споменик 5 — Улаз до апотекс РЕПЕРТОАР Субота, 16 јануара: „ЦЈ)веие руже" (у 17,30 часова) Недеља, 17 јануара: „Зла жсиа" (дневна у 15 часова) „Деоба" (вечерња у 18 часова) Понедељак, 18 јануара: „Два цванцика" (у 17,30 чаеова) Уторак, 10 јапуара: „Црвеие т>уже" (у 17.30 часова) Среда, 20 јануара: „Ивкова слава" (еа наро;шим оркестром и чочецима — у 17,30 часова) Четвртак. 21 јануара: „Три лопова" (у 17,30 часова) Петак, 22 јануара: „Црвепе руже" (у 17,30 часрва) Субота, 23 јануара: „Два цваицика" (у 17,30 часова) Недеља, 24 јануара: „Деоба" (дневна у 15 часова) „Четири ортака" (вечерња у 18 часова) Благајна (палата „Риунионе" Кнежев сноменик 5 — улаз до апотеке) отворена је свакога дана од 8 до 12 и од 15 до 18 часова. Недељом је отворена преко целога дана. Главни уредник Мирослав Стеваповић Ф Уредник Мића Димитридевић * За Фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев ★ Уредпиштво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 ★ Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јовап Таповић * Администрација Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10: штампа „Штампарија Београд" А Д Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.