Kolo

3 А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОИОДЕ И ПОУЧЕ шш , ° ШШШ О Ол. к

етао и кока изашли Једног дана 1/у двориште да траже орахе. Пе/ ** тао је рекао: — Ко буде од нас шта нашао, поделићемо. Кока је на то пристала. Тражила је, тражила, док није ископала језгро и сестрински је половину дала петлу. Мало доцније нашао је петао једно јевгро од ораха, али њему је било жао да д& и коки половину, већ га је брзо прогутао да га кока не би приметила и језгро му је остало у грлу. — Потрчи коко и донеси воде, јер ћу ииаче умрети. Како је то изговорио, пао је на зе-

кројачицп ципеле, кројачица ће дати извору мараму, извор ће дати мом петлу воде: лежи на самрти — бојим се да ће умрети. — Ливада је одговорила: — Не дам ти травнце, док не измолиш иебо^за мало росице. — Кока је молила: — Небо, дај ливади росице, ливада ће дати крави травице, крава ће дати пивару кајмака, пивар ће дати свињи мекиња, свиња ће дати обућару чекин>а, обућар ће дати кројачици ципеле,

мљу. Кока је потрчала до извора и молила: — Извору, дај воде мом петлу; лежи иа самрти и бојим се да ће умретп. Извор је рекао: — Нећу ти дати воде, док ми не донесеш од кројачице мараму. — И кока је трчала до кројачице: - — Кројачице, дај извору мараму, извор ће дати мом петлу воде! лежи иа самрти — бојим се да ће умрети. Кројачица је одговорила: — Нећу ти дати мараму, док ми не донесеш од обућара ципеле .— Кока је отрчала до обућара: — Мајсторе, дај кројачици ципеле, кројачица ће дати извору мараму, извор ће дати мом петлу воде; лежи на самрти — бојим се да ће умрети. Обућар је рекао: — Нећу ти дати ципела., док ми не доиесеш од свиње чекиње. — Кока Је отрчала до свиње: — .Свињо, нај обућару чекиње, он ће дати кројачици ципеле, кројачица ће дати извору мараму, извор ће -дати мом петлу воде: лежи на самртн бојим се да ће умрети — Свиња је одговорила: — Не дам ти чекиња, док ми не донесеш од пивара мекиње. — Кока је бс-жала до пивара: — Пивару, дај свињи мекиње, свиља ће дати обућару чекпње, обућар ће дати кројачици цићеле, кројачица ће дати извору мараму, извор ће дати мом петлу воду: лежи на самрти — бојим се да ће умрети. Пивар је одговорио: -— Нећу ти дати мекиња, док мн не донесеш од краве кајмака. Сва преморена, кока је трчала код краве: — Краво, дај пивару кајмака, пивар ће дати свињи мекиња, свиња ће датп обућару чекиње, обућар ће дати кројачини ципеле, кројачица ће дати пзвору мараму, извор ће дати мом петлу воде: лежи на самрти, бојим се да ће умрети. ■— Крава је одговорила: — Не дам ти кајмак док ми не донесеш са ливаде траве. — Кока је по'јурила на ливаду: — Ливадо, ливадице, дај крави травице, крава ће дати пивару кајмака, пивар ће дати свпњи мекиња, свпња, ће дати обућару чекиња, обућар ће дати

кројачица ће дати извору мараму, извор ће дати мом петлу воде: лежи на самрти, бојим се да ће умрети. Сажалило се небо над коком и послало је ливади росице, ливада је дала травбце, крава кајмак, пивар мекиње, свиња чекиње, обућар ципеле, кројачица мараму а извор воде. Кока је узела воде у кљун и спустила је петлу у уста; језгро му је склизнуло доле, петао је скочио на ноге, затресао крилима и весело је кукурикнуо: кукурику! И никад више није био прождрљив и увек је братски делио сваки плен са коком. М. Ст.

За 8Ш8 1Ц1&Ч8

ла, сељо, за овакву гуску — и угоЈепа је, и велика је... Него, не знам како ћемо гуску поделнти: ја имам још жену, два сина и две кћери. Хтео бих поделити гуску без увреде, да сви буду задовољни у кући. Онда ће ми ноклои бити још пријатнији. — Добро! рече сељак: ја ћу вам је поделити. Узе гуску, отсече јој главу ■ и рече суседу: „Ти ои у овој кући глава — теби глава..." фатим отсече задњи део и даде га домаћицп, говорећи: „Ти си домаћица, код куће седиш и назиш домаћинство — теби је и Усуд доделно овај део..." Загим отсече ноге и пружи их синовима: „Ви ћете поћи очевим путем — вама ево ноге" Кћерима пак даде крила, рекавши: „Ви ћете убрзо одлетети из очеве куће, удаћете се, — вама крила". Печену гуску узе себи: „Ово мени за. труд". Тако подели гуску. Сусед се осмехну, што је означавало, да одобрава потпуно оштроумну деобу сиромаха Петра: гуску је поделио и сви су задовољни. Даде домаћин с-ељаку брашна, а даде му уз то још и пара. Чује то други, имућнији, али завидљиви сељак из истог села, закоље пет гусака, очисти, испече и понесе их том истом богаташу, надајући се, да ће добнти пет пута више^награде, него ли што је добио сиромах Петар. Богаташ прими гуске, разгледа их и после краћег ћутања рече: „Хвала ти за гуске, али има једна незгода: иас је шесторо у кући — ја, жена. два сина и две кћери. .Узећу гуске тек онда, ако их ти поделиш на равне делове" Поче се сељак предомишљати, мучитп, знојити, али му ништа није испа ло за руком— није успео да поделн гуске свима подједнако. Стајао је као уконан пред домаћнном, ал' никако да се снађе. Богаташ се присети сиромаха Петра.' позове га и предложи му, да он подели гуске опет без увреде за све чланове породице. Сиромах Петар узе једну гуску, пружи је домаћпну и домаћици, рекавши: „Ето вас је троје са гуском", Другу гуску даде синовима са осмехом: ,,И вас је троје. Трећу гуску даде кћерима уз речн: ,.Ево и вас нека буде троје" Себи пак узе остале две гуске и заврши деобу речима: „Сад је и нас троје." Богаташ се слатко насмеје, даде сиротом сељаку још више брашна и новаца, а завидљивца сељака отера, празннх руку, јер је знао са каквом је намером овај донео на поклон пет печених гусака. Поука се једна овде стара крије: „Ко умије — н/ему двије". М. Шибица

С ирот ани

Ево како се могу пако нацртати пет зека.

Ко умше - њему дви е /Лестаде хлеба сиромаху Петру. Науми да замоли мало брашна од суседа богаташа, чији амбари беху крцато пуни. Да би имао са чиме пред суседа — он ухвати једину своју гуску, закоље је, уреди, испече и понесе поклон. Сусед прими гуску па му рече: „Хва-

Дува ветар силан преко поља. глиба, Поред пута врбу нејаку сагиба. . . Повија се млада — нема снаге. моћи... Ту на ветру бива по дану и ноћи. Сунагаце је пече. нод зрадима куња, Бетар лишће кида., опрљи 1е муља. .. Судбина је иста депе сиротаиа: И она су жртва ветра и оркана. И она су слаба судби да нркосе: На животном путу и њих буре косе, Те трпе невољу и невини пате. . . Срећии малишаии нека их прихвате, Нек им пруже руку о данашњем дану, Нека их загреју и понуде храну. , . Добро дело браћи они чине тиме: Спасавају мале од студи и зиме... Нек уделе штогод од оброка свога Срећа, здравље биће награда од Бога. М. Шибица

Р Е Б У С

Сргско коло Нек се вије, К'о тробојка Србадите... Будите нам ведри чили Ви Српчићи наши мили!

Укрштене слике бр. 8

Ш' 4

( Ј

Јолетов посао „Тика-така. тика-така, та оабота није лака. Ја нео дан. то да знате, оправљам у радњи сате И пе видим послу кр&ј, тек вече је за ме рај." 'Гако шегрт Јоле вели јер пикакав пад не воли За савете ни да чујесамо псује и мудруЈе Мајстор виче: „Воље. воље, па ће пос'о ићи боље!" Али Јоле мислит стаде: „Сви људи са вољом раде, баш да пробам и ја мало, то ме ништа пе би стало*. Сви сатови за час тили, оправљени већ су били Мајстор с' чуди: ..Боже, Боже, кад се хоће. све се може!" „Тика-така. тика-так. сваки пос'о сад 1'е лак!" Всоград, фебруара 1043. Вогдан МаглиН Ученик IV разреда гимназијв Шумска вила О Далеко иза гра.да, била је шума. У, шуми је било и усред дана мрачно као ноћу. У средини шуме било је.једно високо дрво. Једном у лето било је дивно јутро. Из високог стабла изашла је вила. Ступила је на најближи пан, и ударила је

трп пута штапићем. Гле, шта се догодило! Пањ се претворио у дивног јелена: Вила. га је узјашила, обшпла Јв три пута шуфг. Затим је узела штапић, лупнула јелена, и јелен се опет претворио у пањ. Штапић је оставила покраЈ дрвета, прстом је закуцала на кору дрвета Дрво се отворило и вила је ушла унутра. М, Ст.