Kolo

&глси И ПРК-1Л

»Ја се срдии на те« Јован прелетв очима друштво, да би батим хитро бацио замотану марамиду на Веру. И тако је започео игру. — Ја се срдим на те! 1— А зашто? — пнта Вера. •— Зато што си лена!? — То се тебе ништа ие тиче! — одговори Вера. И одмах, после тих речи малочас добачену марамицу баца на (било кога) Мирка, настављајући без дредаха речима: — Ја се срдим на те! — А зашто? — пита Мирко. — Зато што воличп Јелицу! — То се тебе ништа не тиче! — брзо ће Мирко и баци се марамицом на ПеТрд. — Ја се срдим па те!... И тако редом док неко не погреши. Замуцкивања и застајкивања не сме Вити. Исто тако ред речи је строго одређен, осим што је остављено нотпуна слобода у одговору: зато што си... (лепа ... ружна... појела јабуку ..., уосталом све што има смисла а и што пема). А по највише баш ти одговори у једном ведром друштву, стварају шаау и смех. А када се томе дода неопходна брзина речи — ра-зумећете драж Ове наше лепе игре, као и почесте грешке. Сваки онај који учини и најмању грешку — дужан је дати залогу, коју ће на крају игре морати да откупи. * Игру „Запога" — многи сматрају једИом посебном игром. Пре би рекли да је она „други део" многих игара, или завршни део. Како ћемо је сретаји у многим нашим играма, то ћемо сада и о њој проговрити по коју реч. г Али, уз напомену да она има најмање одређених граница и правила — те се иећемо, према томе, на њој много задржавати. Свака грешка мора се нечим платити. То плаћање најбоље је спровести давањем неке ствари у залогу. И ако тај „грешни" погреши и други пут, и

трећи, четврти, за сваку грешку мора да да неку залогу. То важи за све „грешнике". А њих после игре (*уде све више и више. И сви они дају ствари у — залогу! Пошто се прекине са игром, одабере се један од играча који ће задавати и говорити како ће се која залога откупл>ивати, и још један који ће одабирати залоге и предаватн их власницима тек онда када задатак искупљења заложене ствари буде у потпуности извршен. Јован је одређен да одређује начин искупљења, он је окренут леђима тако да не гледа нити у друштво нити у Петра, који иза њега стоји и вади из капе (кутије, било из чега) залоге. Јован, разуме се, не зна за коју залогу даје услове — тако да се може увек надати да нека потежа задаћа погоди баш шегову залогу. Али, да не би ни Петар могао удешавати „ствар" — он мора сваку залогу за коју тражи начин от-

Света

купа од Јована, високо уздпгнути, да је цело друштво може добро видети. Тако су почели са игром залога. Петар и не гледајући (али, слободно је и гледати) извади из капе прву залогу. Уздиже је високо. Леп прстен засија. — Шта да ради ова залога?!... пита Петар. — Нека... нека... запева једпу несму! — Нада! Нада! — повикаше опи који су препознали Надин прстен. Ако Нада хоће да добије залогу мора да изврши постављепи јој задатак. Та она добро зпа — иако се не може за њу рећи да лепо пева. Нанротив. Алп, баш та околност увесел.ава друштво. Нада је отпевала, али, се и друштво насмејало и нарадовало. Пошто је предана залога Нади, игра се наставља. Петар вади залоге с питањем: — Шта да ради ова залога? А Јован одређује начин откупа. „Превртање", „батинање", „туцан.9 кафе", „бројање звезда", „грађење моста" — и тако редом. Што год падне па ум Јовану, и што год буде сматрао за потребно — он ће то слободно рећи. И опет, као у свакој игри, од самих играча зависи како ће која игра да пспадне. Б. К.

Први

смоква«

/ ^од многих народа смоква важи као свето дрво, а нарочито у Индокини. Од шест стотина врсти смокава једна се нарочито поштује и сматра за „свето смоквино дрво"... Чиме је баш она, једна од шест стотина, заслужила да се издвоји, да је нарочито поштују, то се не зна... Тешко да то знају и тамошњи становници... Али зато ниједан од њих не прође поред ње, а да не изврши један утврђени обред. Застане, скине обућу и нет пута у молитви обиђе дрво као у сну, верујући да у тој смокви станују три душе трију индискнх богова: Брама, Вишнул и Шива. Обарање или уништавање ове смокве сматра сваки Индијац као богохулно дело и казне за такав чин више су него свирепе. Најпознатије дрво ове врсте јесте смоква Бо у Анурадатури. То дрво има своју историју која почиње 229 године пре Христа. Зна се да је те го-

диие одломљена Једна гранчица са смокве испод које је седео Буда. Уз огромне свечаности које су потанко испричане у светим књигама, носађена је та света гранчица у земљу, и од ње је постало данашње дрво Бо. ,У тнм истим светнм књигама развија се даља историја тог светог дрвета: пре хиљаду година сазидан је храм у част Боа; пре седам стотина година поднгнут ог]*#ман зид; пре двеста педесет година ударила га је муња итд. Та смоква игра веома важну улогу у будистичкој религији, и народ верује да. њпхова судбина, сав напредак и благостање зависи само и једино сд. ове свете смокве. Отуда је она веома разграната — једна једина бенгалска смоква запрема простор као читава шума код нас — а жиле подупирачи протежу се око ње на читав километар од главног стабла које се и не види, тако је дубоко и далеко од тих помоћпих стабала.

РЕФЛЕКТОР | / данашње време кад се поред \ЈЈ противавионског митраљеза и топа тако често номиње и рефлектор занимљиво је знати нешто о његовом постанку. Године 1769 Хамбуршко трговачко удружење приредило је једну. свечану вечеру. Један учесник на неколико дана пре ове приредбе објавио је да ће те вечери показати нешто необично. Кад су га упитали о чему се ради он је рекао да ће у нрисуству свију читати новине на десет метара од упаљене свеће. Чак су се неки и опкладили с њим, сумњајући да је то могуће. Заказане вечери заиста дошао је таЈ човек који је тврдио да ће им читати новине седећи далеко од свеће. У руци је носио суд који је личио на велику чинију а за чије су дно били залепљени комади огледала. Помоћу овог примитивног рефлектора он је исиунио оно што је рекао. Свет«ост је била невероватно повећана номоћу огледала и сви су се дивили вештиии приказивача. Један бродовласник који је био присутан тој вечери дошао је на идеју да се и куле светиље осветле на исти начин. Он је дао да се направи шест велпких судова за чије је дно било залепл>ено много комада од огледала. Ове примптивне рефлекторе предао је затим властима с напоменом да би се на тај начин могло успешно осветлити хамбуршко пристаниште. Лучке власти прво су провериле истинитост његовог тврђења, па су тек оида приступили послу. Ови прости и први рефлектори постављени су исте године и на неколико других кула светиља. Од тог времена до данас рефлектори су се усавршавали све док се њихова јачина попела на милион свећа.

ч.

веј1ики избор ДЕЧИЈИХ ИГРАЧАКА по макоимираним ценама СИМИЋ И МИЛОШЕВИЂ ВЕОГРАД — кр. АЛЕКОАНДРА 279 преко пута Гајште кафане) 30550, 2—4

НАМЕШТАЈ

Отокариште еамегачаја „ЗОРА* ама велики избор спаваћих соба оз почетне пене од 80.000.— пинара оа на више исто комбинованих соба. трпезарија. спаваћи* фотеља као и сваког иругог кућног намештаја. Запамтите НАМЕШТАЈ »3 О Р А« Ш«. КРАЉА АЈЗЕКСАНДРА 87 И 97 ТЕЛ, 40-156

И ПРОИЕЊИВАЊЕ НАКИТА И ДРАГОГ КАМЕША ВРШИ БЕСПЛАТНО ДУГОГОДИШЊИ СТРУЧЊАК У ТРГОВИНИ СТАРОГ НАКИТА, КРАЉА МИЛАНА УЛ. БР. 41а (до Славије) ПОРЕД ПРОЦЕНЕ ВРШИМО И ОТКУП НАКИТА ПО НАЈПОВОЉНИЈОЈ ЦЕНИ. 30552, 2—4

ЗЛАТАН

И СВЕ ЗЛ^ТНЕ ПРЕДМЕТЕ, БРИЛИЈАНТЕ И КРУПНИЈЕ ДИЈАМАНТЕ КУПУЈЕ И НАЈВИШЕ ПЛАЋА

»Ш А Ј К А« КНЕЗА ПАВЛА БР. 50

30557, 1—Ј

Златан накит, златне зубе све златне и сребрне предмете, кристал, порцелан, есцајг, Фигуре, уметничке слике, Римски новац и све античке предмете купује и највише ппаћа грговина антиквитета »К О Л У Б А Р А«, ПРИЗРЕНСКА БР. 13. ТЕЛ. 24-386. 37866. 1—1

ОПРДВКД ПЕРСИСКИХ ТЕЗШХД

—екопл>Е КОНДИНД 26 Шу1$ Лалнтнке.

ПАЖЊА!

Ове што Вам је за продају, најбољу ћете цену постићи у иокој трговини антиквитета. Откуп златног накита, персиских тепиха, кристала, сервиза, уметничких слика и свих других ствари од вредности ЊЕГОШЕВА УЛИЦА БРОЈ 4 на цветном тргу Тепефон 23-668 30554, 1—3

ЗЛАТАН НАКИТ

у >Нова Комврција«

и све зпатне предмете, дијаманте ирупније, брипијанте све величине, све врсте тепиха и ћилима, кристал, порцулан, фото-апарате, хармонике и све боље античке ствари купује и највише плаћа

МАСАРИКОВА БРОЈ 4 (палата Официрске задруге) — ТЕЛЕФОН 28-035 30558, 1—2