Kolo

2

л Кмвдр мота шшшв

•»осагмуисзАчгму> НАЂЕНА ТОАЛЕТА ЈЕДНЕ КНЕГИЊЕ ИНКА У једном гробу који, како је утврђено, потиче из хиљадите године пре Христа, а који је откривен у близини Лиме, нађена је мумија једне младе девојке за коЈу се због драгоцености којима је била украшена претпоставља Да је била кнегиња ишчезлог народа Инка. Вила је обучена у скупоцену хаљину чији крајеви имају шаре у бојама. Поред балсамоване девојке налазила се и торбица с тоалетним прибором у којој су нађени разни предмети: мала кутија, која 1е вероватно служила као пудријера, затим бронзани „етуи" еа остацима ружа за усне. прибор 8а чишћење ноктију. мала пинсета, нојжић за нокте и најзад мало огледалце које је уоквирено драгоценим марказетом. Научници у Перуу и по нађеном прибору вакључују да је то мумија једне кнегин>е Инка. „БОН-ТОН" У кини Када Кинез хоће неком заселом госту да назначи, да је време да' иде, замоли га прво да испије своју шољу чаја. АКо овај то није тачно разумео, понуди госта још једном шбљом. коју он не сме попити. Ако и овај „знак" не помаже, заповеди домаћин слузи да види да ли се чај у шољици охладио. Ако је чај хладан онда гост мора безусловно да оде. „ЕЛЕКТРИЧНО" И „КАНИБАЛСКО" ДРВЕЂЕ За најинтересантније дрво индиске џунгле сматра се,такозвано „електрично дрво". Лишће овог дрвета је необично осетљиво и толико пуно електричне енергије да при додиру руком изазива приметни електрични удар. Оно исто тако са даљине^од 200 метара делује на магнетску иглу ко,1а нервозно игра и губи свој нормал-

ни положај. Електрична напетост дрвета најцећа је у подне, а најмања у поноћ. У влажне и кишне дане дрво потпуко губи та своја необична својства. Птице избегавају ово електрично дрво, а на њему није никада примећен Ниједан инсект. Не маЊе је интересантно канибалско дрво. Оно потпуно разгризе и уНишти друго, много снажније и веће дрво, из кога је никло. Дрво расте у џунгли Непала, а урођеници га зову „сајмал". Кад птице пренесу сем^ „сајмала" на Неко оближње дрво, уколико се задржи негде на рачвама грана, оно убрзо проклија и пусти корегве. Корен се невероватном брзинбм шири; ничу нове гране и ускоро бива цело дрво освојено. Грање и жиле „сајмала 44 потпуно укљеште стабло нападнутог дрвета, које полако вене. а уместо њега буја канибалски сајмал, чије се корење на крају епушта у земљу. У ЈАПАНУ ПОСТОЈИ 44 ВУЛКАНА Када је недавно прорадио вулкан на јапанском острву Миаке, скренуо је опшгу па;књу на делатност јапанских вулкана. Позната је ствар Да је Јапан највулканскија земља на свету. На јапанеком- земљишту налази се, ништа мање него 44 активна вулкана Они су раепоређени у једној зони која је дугачка пет хиљада километара. То је отприлике дееети део свих познатих вулкана на свету. На Алеутским и Оундским острвима и на Исланду налазе се вулкани много гушће посе.јани него у Јаиану, Али. што се тиче броја вулканских ерупци.ја. ни ту ее Јапан не налази на првом месту. Сундска острва показују * у истом временском размаку три пута више ерупција, које су уосталом много снажније нег-о јапанске. Исто тако вулкани на Оундским оетрвима избацили су много више лаве и пепела. Рачуна се да су сундски вулкани од 1500 године избацили око 185 кубних километара вулканског пепела и лаве. У истом временском размаку јапански вулкани избацили су отприлике осам и по кубних. километара чврстих материја и три и по кубна километра течне лаве.

И БЕЛИ МЕДВЕДИ ПАТЕ ОД ХЛАДНОЋЕ Проучавајући утицај промене климе на животиње, зоолози су утврдили да се поларни бели медведи које одводе у зоолошке баште у крајевима умереие климе, брзо привикавају на топлину, тако да више воле летње врућине него зимске хладноће. Особито бели медведи укочени у > роиетву много пате од хладноће. Када су пре извеСног времена један лепи примерак белог медведа из Берлинске зоолошке баште одвели на Оеверно ледено море ради неких филмских научних снимања, он је убрзо угинуо од запалења плућа. РЕСТАУРАЦИЈА ГАЛИЈА СУЛТАНА СЕЛИМА III У једној огромној шупи на Златном Рогу у Цариграду. вековима леже галије султана Оелима Ш. То. су три врло лепа брода који имају велику историску вредност. Да би се сачували од пропасти недавно је наређено да се бродови поправе и доведу у првобитно стање. Једна од ових галија била је приватна галија Селима Ш. Н>у су покретали 148 веслача. Султанов престо на овом броду био Је богато позлаћен и окован многобројним драгим камењем. Кад бродови буду поправл>ени и реконструисани. узеће учешћа на једној поморској свечаности у Цариграду. ПОСТЕЉА КОД РАЗНИХ НАРОДА У Европи још увек влада. дрвена. постеља постављена на четири ноге, иако се у последње време одомаћила ниока постеља која скоро- лежи на поду. Такве поетзље су по нашем укусу и угодне су нам. Међутим постеље других народа. и у другим временима. чеето су ее много разликовале од иапгах. Тако Индијанац ;1ош и данас иоси увек собом свој танки душек, на који увече леже а ујутру га еавија. Јапанац легне на танак дуптек. а главу положи иа једио парче дрвета. Кинези се служе иостељама које су врло ниске, че-

сто пута украшеие многим радовима у дрвету. Стари Грци и Римљани легали су у постеље које потсећају на данашње, еамо што им поетеље ниеу биле положене хоризонтално. Египћани много размаженији у том погледу. спавали су на ; дивану.. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Највећу вредност, којом је икада проЦењена једна уљана слика, доетигла је Рафаелова . „Мадона ди Сан Сието" (Оикстинска мадона). Процењена је на пола милиарде динара. Слика ее налази у једној сали Дрезденског Цвигера. у модерној тонбиоскопекој пројекцији на платну уобичајене величине, слика јв отирилике 100.000 пута већа од слике ца филмској траци. ★ Количина. енергије коју човек развија при евирању разних композиција на клавиру је веома разноврсна. Опитом је доказано да је требало 150 пута више енергије у минути за евирање Листове .,Тарантеле" него за свирање Манлелсонове „Песме без речи". Најновије физиолошко иепитивање свирке на флаути доказује да је брзина ваздуха који излази из уста флаутисте и пролази кроз шупљине инструмента равна брзини тајфуна,. то јеет равно 135 километара на сат. Тинаму. једна врста шеве, леже јаја чија је кора тако глатка сиоља да се на њој може огледати као на огледалу. Први шешир од филца носио је Карло V године 1537. Шешир је био превучел сомотом и веома лак. Цар Карло V ноеио је овај шешир само на свечаној смотри својих трупа.

Главни уредник Мића Димитријевић # За фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 # Власник и издавач: Српско издавачко- предузеће А. Д. Јовап Тановић Ф Администрација. Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10: штампа „Штампапија Београд" А. Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.

НЕДЕЉА 28 ФЕБРУАР Увредипа госпа ' г Јј Д п комшиница једну //\$\ сусетку (ону што је зовемо: „фантазија") 1^г-^Ј21 и ова узепа ' уче> \\ пред свима да \\ рзШ 1}/Ј пребаци: ™ — Госпођо комшинице, згранупа сам се... Како сте могпи да ме нааовете, ономад, у друштву, будапом? — Боже мој, па спучајно... И, нисам знапа да је то нека тајна! — одговорипа госпа комшиница наивно.

ПОНЕДЕЉАК 1 МАРТ — Зар немате завесу на прозору? пита, ономад, првог /Чл- у месецу, нови киђ 1 *]) рајџија једне наше сусетке што држи , . [д самце. — Немам, као што видите... Припике су такве... Нисам могла да набавим... Апи, не секирајте се... Прозори су тако прљави да се ништа не види... УТОРАК 2 МАРТ Опет госн комшија прича. Овога пута нешто о расејаном професору, који му је негда предавао. Био, вепи, његов час, и један ђак устао и рекао: — Мопим вас господине професоре наредипи сте јуче да вас данас на почетку часа опоменем да нам говорите о мозгу! — Да, да.апи данас имам нешто сасвим друго у гпави! — одговорио професор уз општи кикот ђака.

СРЕДА 3 МАРТ _ Онај наш симпа* тични и доброћудни /п\ сусед, стари пензиаш\ онисани професор отишао прекјуче пе/ кару и потужио му Цав1Жт® СЈ да ве ^ некопико дана не може да заспи због бопова које осећа у десној нози. Лекар узео да га' прегледа. Пипкао, оскуптирао, куцкао, и најзад рекао: — Тхе, драги мој господине професоре то вам долази од старости...

|— Куд зврјиш, Милисаве. — Ама мислим кад су већ удешавам^ колико ће који мессц имати дапа што нису брате паписали да децембар, јануар и фебруар имају по 10 дана да се курталишемо ове зиме.

— Шта ми долази од старости? питао чичица. — Па ти болови у десној нози! — Та ид'те човече... То је којешта... Од какве старости? Па пева ми

је нога исто толико стара колико и десна па ме, ето, ништа не боли... И, од прекјуче наш се чичица трља неким травкама сам. Никако неће да се помири да болује од старости.

ЧЕТВРТАК 4 МАРТ

Прича нам синоћ госн комшија уз ча- тКЈ шу вина историју УлЈ^Хују: брака његовог мпа- Ш ђег брата који се | | ^ недавно оженио: /дбјк I ч & — Прво је хтео "и и>1 да се ожени једном ЈЈ пепом удовицом... Вопепи се и све бипо, такорећи готово кад... — Кад? — Кад, дознао да ова троши пет хиљада динара месечно само на тоапете... — Па? — Па, ништа! Одустао од женидбе с њом и оженио се њеном кројачицом!

ПЕТАК5 МАРТ Оног нашег суседа што вопи добру л чашицу и још бољи гутљај сковитлала 1 госпа комшика питањем: «>Г\и'!и — Шта пи вам /Н/ли ј каже жена кад се тако доцкан враћате кући? — Али, ја госпа комшинице нисам ожењен! — Како нисте ожењени? — згранупа се госпа комшина. — Па онда не разумем зашто допазите кући тако доцкан?!...

СУБОТА 6 МАРТ

Дошао госн комшија синоћ доцкан кући и мапо весео. Госпа комшиница дигпа пакпену парму, а он да је умири, узео да јој овако обајасни своје закашњење: — Полако жено! Умири се! Знаш добро да је наређено да идемо само десном страном упице! — То знам, па шта? — А, знаш да је наша кућа с певе стране! — Знам, па? — Па ишао сам тако десном страном и никако да уђем у кућу... Муке сам видео док сам најзад успео да претрчим упицу а да ме нико не виДи... И, добра госпа комшика, поверовапа... М-ћ

Љихова логика

КАЛЕГНДАР