Kolo

доепу до ивицл провалиЈе, стропоштавају се са висине од преко две стотине метара и на подножју хридине праве кајгану која се тако вековнма обнавља, ширећи притом неиздржљиви, страшап задах по околини, и ца доста великом растојашу. Иначе, пиигвини су врло мирне и доброћудне жи вотиње. Пошто у областима, у којима њихове колоније живе, нема непријатеља нити ичега од чега би имали да зазиру и да се плаше, то пингвин и не зна за страх и не преза ни од чега. Може се без икакве нарочите опрезности, ући усред једн« такве колоннје, ходати по шој и миловати руком итиде. Понека ће само од њих, не мрдајући с места, кљуцнути вас кљуном по чизми, као да би вас хтела опоменути да је не дирате. Кад покушате пингвина покренути с места, тек тада ће се бранитн кљуном и крилима. Ча време док се професор г. ПетровиН Оавио на острву светог Павла, пингвини су му приређивали најпријатније забаве и разоноде, које се тек даду замислити када се узме у обзир да се то дешавало на тако пус.том, осамљеном далеком острву. Али то је имало и својих непријатности. На првом месту, из колоније допире и дан.у и иоћу њихова неиздржљива дрека. Затим долази страшаи задах од полупаних јаја на подножју хридина на

којима су пипгвииске колоније. Појединим таквим местима не може се прићи ни иа километар и више растојања. Напослетку, милионски ројеви мува, које се купе па такву џиновску кајга^у, чине да посетилац не може дуго остати у близипи колоније и забављати се, и поред иајбоље воље и најбољег расположеља, (знајући чак да такве прилике никада више у животу свом неће имати) призорима што их пружају пингвнни у тим својим огромним колонијама. Занимљиво је поменути економски значај овог пустог и тако осамљеног и далеког острва као што је острво светог Павла. Тај значај долази од нечувеног риболовног богатства у водама око њега. Неколико врста крунне рибе живи у масама поред самнх обала острва и због њих су често долазиле из Европе читаве рибарске експедидије. Једна од таквих риба, са врло укусним месом, врло прождрљива, достнже тежину од 50 до 60 килограма. Али, оно ио чему је осрво нарочито по свету чувено, то је богатство у морскнм рацима (лагусти). Због њих ту долазе сваке године, у одрећено време, нарочити специјалисти из ЛЗвроне, који их лове спуштајући у море велике вршке од гвоздене жнце, у које рак може ући, али из које не може изићи. Изобиље је тако велико, да се вршка

Светлост уличпе лампе огледала се на мокром асфалту. Киша је још капала г.роз олуке. Било је већ каспв. С рукама у џеповнма и подшнутом јаком од капута Ненад је ишао нерасположен кући. Био је без места, поваца и гладан. Одједном, удари погом у некн предмет. Погледа, саже се и диже једап новчаиик. Код прве уличне лампе он га отвори и у њему нађе једну новчаницу од хиааду динар! Тражећи даље по новчанику наиђе на писмо неке фирме која је тражила отплату за клавир, а поред њега још једно писамце које је пнсала мајка власника новчаника и вајкала се: овога пута ие може, нажалост да му пошаље впше, нека се стрпи, нек чува здравље итд. У носледњој прегради било је још нешто ситшше. Ненад стрпа повчаник у џеп, регаен да га власнику, чију је адресу сазнао из писма, врати одмах идућег јутра Сад је, иекако, било доцкап. Мислио је како ће му се овај обрадовати кад му буде донео драгоцену хиљаду ди-

вади из мора сваких пет до десет мииута, увек нрепуна ракова. Последњих година подигнута је нарочита фабрика за конзерве од рака; по два рака пуне једну лимену кутију, а фабрика У јеку рада избаци месечно по две стотине хиљада таквих кутија. Ракови су мање величине а имају боју цигле. Могу се хватати целе године, осим за једно кратко време (у октобру) кад икрају. Занимљиво је још да за кување ракова у фабрипи служи непосредно врела вода из оближњих врелих извора, која достиже температуру од 100 степени. Кад је већ реч о томе, треба номенути да је у Фабрици упослено око сто радника, махом с Мадагаскара, Крсола и са острва Реинион. Незгода је, међутим, за оне који су се насељавали на острву свети Павле, велика оскудица у води за пиће. Ње има само у појединим забарцима где се она скупл>а после јачих киша, док вреле воде има у изобиљу. Најзад на то острво, у царство пингвина, највшие долазе ради риболова, креолски рибари с острва Реинион, који се примамл,ени богатством вода око острвца, не уетручавају да пређу на својим малим једрењацима, неких 2.500 километара што раздваја острвпе светог Павла од њихове постојбине. (Наставак у идућем бпоји)

А5Р1КШ у ООХХАССј куку !

Оглас рег, С. Вр. 3143 оа 31 марта. 1042.

нара. Размишљајући тако скреиу у другу улицу и нађе се пред једном осветљеном кафаном. „Попићу кафу", мпслио је улазећи унутра, „за ситпину која се палази у повчанику" Сутрадан, он ће сопственику испричати своју беду, и био је сигуран да му неће замерити што је иопио једну кафу на његов рачун. Седећи поред већ празие шољице ои обрати пазкн.у на два, сумњива човека, који су за суседним столом разговарали полугласио. — Човече, кажем ти. „Стрела" ће сигурно победити! То знам из поузданог извора. — Којешта! Тај коњ никада пије улазио у комбинацију. Нећу да рескиРЗ/М. — Лудо, могао би да зарадиш читаву имовину! На хиљаду динара сто хиљада.. Сам ми је џокеј из штале рекао: они су се договорили. Овог пута ће „Стрела" прва на циљ... Ненад поче да размпшља: „За хиљаду динара, сто хиљада. То би било сјајно! Како би се власник новчаника радовао, када бих му место хиљаду донео сто хиљада динара. Дали да покушам или не?" Пеле ноћи размишл,ао је о томе. Изјутра, била је недеља, он одјури до кладионице и на „Стрелу" стави хиљаду динара. Благајник га јв гледао разрогаченим очима: — Могу вам унапред рећи да сте новац изгубили. Тај коњ уопште не долази у обзир за фаворнта. Боље да се кладите на „Вихор". Ту ћете бити много сигурнији. Али, Иепад га није слушао. Био је сигурнији у победу „Стреле". Шта га је нагонило да тако мисли, није знао, али у ушнма му је брујало само то име.. Цело по подне налазио се у близини кладионпце и чекао рсзултате. Око пет часова поред прозорчета кладионице благајник истакну листу резултата. У главној трци победу је одиела „Стре-

ла". Он одјури на благајну. Благајник га је гледао унезверено. — Младнћу, ви имате ђаволску срећу! Добили сте читаво имање. И ностави пред њега гомилу новчаница. Избројте. Има скоро сто хиљада. Ненад зграби новац и, не бројећи га, појури улицом. „Колнко ће се веселити кад му дам оволики повац. Неће веровати". Он устрча уз степенице куће чпју је адресу зпао већ напамет и зазвони на једним вратима мансарде. Нико се није одазивао. Он позвони још неколико пута, почека неко време, а онда стрча .до настојнице куће. — Када се г. Илић враћа кући? — Госнодине, он се више никад неће вратиги. Синоћ је дошао кући јако утучен и јутрос кад сам пошла да снремнм његову собу нашла сам га мртвог. Ноћас се отровао.,.

шш

Како се врши промет воде у нашем организму /Г/ао што промет разних хранљивих материја, напр. беланчевина, масти и шећера, подле« жи у нашем организму тачном и до* ста комнликованом механизму, тако н вода — тај неонходни саставни део сваког живог бића — пролази разне фа-зе и врши разне користи у нашем телу. Здрав одрастао човек треба да унесе у себе око литру н по течиости за 24 часа. По себи се разуме да та количина може да се мења већ према различитим условима живота. Лети човек пије више, али се више и зноји; исто тако више ће гшти човек који телесно ради од онога који у канцеларији седи. И начин исхране утиче на то колико ће течности човек понити; масна и слаиа храна захтевају вишо воде од поеније исхране, претежно од поврћа и воћа (јер оно садржи већ доста течности). Исто тако човек треба у току 24 часа да избаци литру и по течности (мокраће). У колико се више зноји, у толико ће маље мокрити. Састав наше крви и крвоток тако су иодешени да би количина од 200зоо гр. течности, напр. чаша попивене воде. изазвала веће поремећаје у организму, када не би постојао изнесан резервоар — јетра — који прима сву већу количину течности и постепеио је одаје оргапизму. Благодарећи јетри можемо одједанпут да попијемо и веће количине течности без бојазни да ће нам она шкодити Из јетре. вода одлази у крвоток и оида доспева у све ћелије нашег организма, Одатле, опет нутем крвотока. оиа кроз бубреге, у којима прима разне састојке к.)јв треба одстранити из тела, излази као мокраћа. Промет воде у нашем телу зависи од многих фактора: од способности слузокоже прибора за вареп.е да је упије; од стања јетре, од уплпва нервног система. као и жлезда са унутрашњим лучењем, од стања бубрега итд. * Обично у колико човек пије вшнв течности. у толико више мокри Али то не мора увек да буде случај. јер може да се догоди да се течност скупља у организму, у поткожном ткиву нарочпто, и због тога наетају отоци (као код срчаних и бубрежних болесника). Чим човек почиње више да пије течности, вероватно је да постоји неки поремећај у организму. Тако је позпато да болесник од шећерне болести и више једе, али и внше пије. Та поЈава може бити једап од првих знакова шећерне болести. Има случајева када болесиици пију ио десетак и више литара течности дневно, а исто толика и мокр'е. Иначе се оеећају сасвнм добро, те на то и не обраћају пажњу. Међутим у таквом случају може постојати озбил.по оболење једне жлезде са унутрашњим лучењем. тзв хипофизе, која се налази на бази мозга. Интересантно је и значазно да неки бубрежни и срчапи болесници, у почетку болеети, мокре више и то срчани болееници нарочито иоћу Али има случајева када људи мокре не толико више, колико чентће. Болесници са заналењем мокраћне бешике имају често нагои за мокрењем, и због тога мокре често а по мало. Исто тако потребу за честим мокрен.ем могу имати жене са тумором у материци н старнји људи, мушкарци, са почетним увећањем простате. Донвнје они имају све веће и веће тешкоће при мокрењу. * И уиадљивО мање мокрење може бити знак неког оболења. За време акутног запален.а бубрега болесиик мање мокри, И срчани болеснпк. еа изразитом срчацом маном и отоцима. такође . избацује мању колнчнну течности Напослетку у случајевима механичке препреке у илп на каналима који одводе мокраћу могу да смање количину нзлучиваша мокраће или да га потпуно снрече. Др. С.