Kolo

19

0-^ОСО^Л, „Дооадно ии је" кажете? У ово доба када има толико брига, које су окуииле цео свег, зар смете да изговорите ту реч: „досада"? Знате ли шта је то досада? То је болест свакако врло озбиљна, која долази као последица лењости. То је болест оних који немају стварних брига које би их запослиле, имају времена, и то сувпше много, да мисле само о себи. Туђе бриге и патње њих се не тичу! Оно што је најважпије то је љихова личност. Они не анају чиме да се баве, ме умеју да се извуку из свог сталног круга људи у коме се крећу, време им споро пролази и тешка реч је изговорена: „досадно ми је"! Они који познају невољу, који су изн>рени брлгама. не пате од досаде:

Једпобојна поподневпа хаљина добиће сасвим дпиги изглед ако се носи уз шарену сукњу кројену у „глокн" (звоно). (Фото: В. Ф. А.) го тежи и озбиљпији проблеми, свакако је излишно да за жену претставља највеће очајање мода облачења и нова гардероба која је аа данашље прилике луксузна. Треба се користити оним што нам стоји на расположељу. И жвнр у Мароку чувају свој тен

Ово је снимак жене из Марока у близини Тангера. Да то није поларна мода? Ову моду условила је потцеба. IIе чувају свој тен само еманциповане жене. И жене Марока прпморане су да бране своје лице забра. ђивањем, јер овај велики шешир који је можда деформација наших модерних шешира, штити им лице ид финог песка што га ветар наноси сву. да; засипа уста, нос и поре. Овим забрађивањем оне су изоловале сваки део лица и опо их штити у исто време од великих хладноћа афричке климе у брдовитим крајевима. Егзотични шешцр — тако би се бар изразили наши модни журнали, великог је обода и причвршћен је ужетима преко главе за леђа.

И опет од старог ново. Мантил, који је већ одавпо изишао из употребе, може да се оживи и да служи за прве пролећне дане као модел.

они уздишу, а то Је сасвим нешто дру-. го. Да би сте се излечили од досаде, отворите очи, гледајте око себе и за-: ,тим у својој сфери, створите себи одређени посао. Макакав он био он ће' вас разонодити. Сваки посао је добар; ако сте у селу или имате своју ба< шту, обрађујте, плевите, заливајте..« Бићете можда мало уморни, али зач довољни собом. Немојте никад да будете беспослв' ни. Имајте увек неки посао у току. Не плачите над овојом судбином кад нич сте за жаљење. Лектира ће вам тако* ће помоћи. Немојте се устручавати да; неку књигу прочитате и по други пут.Увек ћете наћн у њој нешто ново. На; тај начин обогатићете свој дух и бићете излечепи од досаде.

Стари карирани костим који нијв више за ношење може корисно да се употреби за про. лећњи мантил. 0-: вако прерађени рукави добиће са« свим други изглед, као и обод шеши* Ра који већ одав• но не носимо.

Пролеће је доба кад жена мења и ђбнавља своју гардеробу. Међутим, овог пролећа нови модели мора да изостану. Али то не треба да нас баци у очајање, јер то не значи да треба да се појавимо у неком старом нохабаном мантилу или расходованом костиму. Колико су пута у стању ситнице да даду сасвим други тон нашем оделу. Све зависи од укуса и наше вештине. За мали издатак на неку ситницу можемо да оживимо хаљину коју већ нерадо носимо, јер нам се чини ;и демодирана". * На сликама имамо неколико примера како да комбинујемо старе изношене материје да би добиле нов изглед. Ево например како могу стари мантил да употпуне рукави изношеног пепита костима. Од исте материје дамо да нам се изради обод неког шешира. Поподневну хаљину можемо да оживимо широком сукњом, тако да нисмо ни морали стару хаљину да кваримо. Често се могу употребити много једноставније допуне за хаљине, као што је то обичан кајиш. Он је често у стању да да најлепши изглед хаљини, а може да буде од разноврсних материја: од коже, мушеме, сомота, штофа или шнура у неколико боја. Може да буде штепован, израћен руком, набран итд. Углавном да- одговара хаљини и да је укусно израђен. Обична ешарпа, жабо или клипс, све су то ситнице које ће дати вашој хаљини други тон, тако да ваша прија,тељица неће се одмах ни сетити да је та хаљина стара. * Данатиње тешко време диктира и модом. У доба када се решавају мно-

<*: — Жеиску љубав не смеш молити; мораш је освојити. — Љубав јв многе људе нагнала да; буду способни за живот. — Преварена жена обично мисли; „Ја сам му била верна као обична се< љанка, а он ме изпеверио као неки Касанова". — Жена кад себе поклања, мисли да поклања цео један свет, — а човек примајући тај дар, мисли да прима играчку, — Мајка се не постаје, него се као таква свака жена роди; јер деца само задовољавају матерински позив, али га она не стварају. — За жепу никакве муке ни тего« бе нису тешке ако верује да ће свој^ лепоту увећати.