Kolo

НЕДЕЉА, 4 АПРИЛ. Гос'н комшијин шврћа опет добио батине У шкопи. А, знате зашто? Зато што га питао учитељ: шта је то пицемер? а он одгоговорио: — Лицемер Је ђак који долази с весепим пицем у шкопу. ПОНЕДЕЉАК, 5 АПРИЛ. Показује гос'н комшија једном свом пријатељу, у канцеларији, машину зз рачунање, па ће му рећи: — Видиш ову машину... То је сјајан изум. И најгпупљи човек на свету помоћу ње може да рачуна... Онај погледа машину па с неверицом извали: — Није могуће! Дај да пробам... УТОРАК, 6 АПРИЛ. Напала госпа комшиница госн комшију, ономад: — Нашла сам на твом иберцигеру ппаву длаку!... Комшија се, међутим, није збунио: — Па шта? То је доказ да иберцигер од прошпе године нисам још носио, а ти си, као што знаш, црнка тек од ове године...

СРЕДА, Ј АПРИЛ.

— Је пи бато пита јуче један господин комшијиног синчића — је ли твоја мама код куће? — Питајте нашу девојку, она зна шта треба да каже...! одговорио комшијин син-окачењак.

Смета му акустика

— Добра та дрвена обућа, само мноео лупа... — Боље да платим десет-петпаест бапки па да лупам, него да исповртим пет-шест хиљадарки па да не лупам...

ЧЕТВРТАК, 8 АПРИЛ. Био госн комшија на некомверидбеном ручку, па сеобратио неком господину с којим се тек упознао, међу остапим гостима: — Ако имате каквог уплива на домаћицу куће, господине, бипо би добро да јој кажете да је већ време да седнемо за сто. Ја мислим да су гости већ гладни ... Онај га човек погледа па му рече: — И ја то исто миспим, господине, а што се тиче оног уппива на домаћицу, то, нажалост, немам, јер ја сам, знате, домаћин. ПЕТАК, 9 АПРИЛ. Веровали ипи не, апи гос'н комшија нам прича ово као истину истинску. Каже како је она наша сусетка што има шесторо деце, и која је иначе велика помомодарка, ономад, кад је грануло оно топло сунце пошла у шетњу, па позвала спужавку и рекпа јој: — Ана, хтела бих да изађем мапо у варош, па бих повела и једно деге да се прошета... Шта миспите које најбоље пасује уз ову хаљину? СУБОГА, 10 АПРИЛ. Онај наш мпади сусед монден удварао се једној девојци из нашег комшилука (иначе одличној партији) и најзад се решио да је запита: — Шта миспите, да пи би ваш господин отац пристао да му будем зет? — Па по свој прилици да би — одговорипа девојка. — Ја и тата смо увек различитог мишљења... М-ћ

МАЈСТОРИ ЈЕЗИКА Неки индијски писац није жалио труда да напише један манускрипт од 50.000 речи, у коме ни један Једини пут није било употребљено слово е. Желео је да нађе издавача који би ово велико његово дело, на коме је радио пуних 10 година, хтео да пггампа. Насгојао Је да докаже потомству да и индуски језик. у коме скоро евака друга реч има слово е може да буде без н»ега. > Олични покушаји вршени су и пре и поеле њега. Проповедник Јохан Конрад Боноранд из Граубиндена, као холандски ратни свелггеник за време ратвва против Луја XIV раополагао Је читавим богатством израза. Године 1718 штампао је једну своју проповед са садржином из 12 стиха 22 главе Јовановог откровења, а ни једанпут није употребио слово р. Из истог доба спомиње се Кардоне, који Је написао Једну дугачку песму. не употребивши слово р. То Је био тежак посао, али сама песма није имала вредности. Овакве врсте су и песме из средњега века, којима је сврха била да сваки стих иочиње истим словом. Тако су настале многобројне реченице без емисла. Оличан покушај извршио је неки Немац, »оји се звао Хамкониус, своЈом песмом од 1200 стихова где је описао борбу између халвиниста и католика. Све речи у овоЈ песми почињале су словом В. Друго дело ове врсте ко.је 1е прилично било чувено појавило се 1530 год. у Антверпену. Наслов овога дела гласи: Путна поркорум, пер П. Порциум Поетам. У овом делу описана је борба између свиња. Неколико места у овој књизи могу се са задовољством прочитати. Оно што Је важно у овоме делу је то, што се непознати писап трудио да унесе само речи које се почињу словом п. Више пута 1е ковао речи, тј. немачке речи је латинизирао. да би имао потребне појмове. Један други плод језичне вештине настао је у доба наших дана. Један професор на Сорбони у Паризу потрудио се да печеницу: Ја те волим! преведе на све мо-

гуће језике. Тако Је ову реченицу наппсао на 1115 разних језика, и поклонио своЈој жени. КАКО ЈЕ ВЕЛИКА ЉУБАВ СТВОРИЛА ЈЕДАН ЈЕЗИК Једна велика љубав била Је повод да ггроговоре и глувонеми. Португалац Јакоб Родригец обожавао је једну младу глувонему девоЈку. Очајан што она не може да чује и разуме његове нежне изјаве, дуго се мучио како да пронађе начин како да се споразуме с њом. Најзад Је успео. Тако Је постао говор покретима руке којим се и данас служе глувонеми. ДРВО КОЈЕ ПУШТА КРВ Недавно се вратила с пута експедиција најбољих јужноамеричких ботаничара, коЈа Је провела неколико месеци у дивљим прашумама у пределу реке Амазон. Научници су донели собом врло занимљив материЈал. За време свога крстарења по баровитим прашумама Амазона, у које можда још никад дотле није крочила људска нога. ови научници пронашли су преко две хиљаде биљака које Још нису биле познате ботаници. Сем тога, научнипи су пронашли у тим шумама Једно дрво, које изгледа, само у овим крајевима. са нарочито погодном климом, расте. Ово арво претставља за науку велику сензациЈу и по томе што Је његов сок, тамно црвене бо.Те, врло сличан крви. ОРГУЉЕ СА ВОДЕНИМ П0Г0Н0М Нарочите оргуље, можда Једине у целом свету, налазе се у СеверноЈ Италији у месту Герола ди Валтелина на реци Ади. Ове оргуље налазе се у Једнот кући која Је подигнута краЈ млина. У соби се налази много крша и нереда и тек кад се боље погледа по соби примети се Једна столица аа седење и дирке с педалом. Све Је дрвене конструкциЈе. Ако би сте тражили певи, не би сте их одмах нашли. Оне су свуда распоређене по видовима и таваници. И

оне су дрвене, али не округле, већ четвороугле. а како нема довољно простора у соби за дужину сваке цеви и акустику тона, то су неке пресавијене два и три пута. Ово изгледа као да се по зидовима пење бршљан који тражи излаз из ове иросторије. Међутим, ако се точак од млина стави у покрет онда он стави у акцију и мехове који утерају ваздух у цеви. Цео овај инструменат конструисао Је црквењак ове вароши, радећи на овом послу непреетано осам година. Од материјала имао Је само дрво и неколико ситних алатки. Па ипак Је постигао чо, да оргуље дају изванредан тон. Педесет година Је свирао на овим оргуљама, не само црквене песме, већ и световне песме па чак и игре. Много света је долазило да види ову уметничку творевину и много уметника из целе Европе. Творац овог инструмента Је умро, а оргуље су наследиле његове кћери које су их потпуно запустиле тако да више не даЈу звуке. Оне су у стању само да буду приказане људима, али глас им се не може чути. КОЛИКО СУ СТАРЕ НАОЧАРИ НиЈе познато коме припада васлуга за изум наочари. Зна се да су прве наочари прављене у Венецији, али се не зна тачно ни година ни век. На једној фресци Томаса Моденског, коЈа се налази у сакристији цркве светог Николе у Тревизу, приказан Је човек с наочарима. Фреска Је рађена 1352 године. Дисани споменици о наочарима су старији. У Једном флорентинском рукопису из 1299 године писац каже: „Сада сам већ тако стар да не бих могао ни читати Ни писати без стакла званог „очијали", које Је пре кратког времена пронађено на благослов јадних стараца, чији је вид попустио". Према овом изгледа да су наочари пронађене у XIII веку. ОД ПРИРОДНЕ ДО ВЕШТАЧКЕ ОРХИДЕЈЕ Орхидеја Је лепа као грех, привлачна као прашума. али страшан Је њен цвет, и ко га тражи игра се смрћу. Орхидеје зелене боЈе доносе ловци из прашума Суматре, невино беле цветове доносе из долина Тибета. а најлепше нветове боје хехиотропа, који миришу на нарцис и хајацинте, скупљаЈу у унутрашњости Гватемале. Златне орхидеје, опасне као дивље звери или непознати гмизавци, доносе из зеленог пакла Мато Гросо. Земља испарава грозницу баш на оним местима где скупљачи орхидеЈа траже

цвет; у том влажном пределу, у том правом паклу, његов мозак само што не узаври. Зверови га вребају са свих страна. Кад, горе, у жбуњу лијана угледа диваа цвет, он Је обично окружен змијама отровницама, или му одатле прети отровна стрела урођеника. Раније су плаћане фантастичне суме за неки редак примерак орхидеје; затим Јв човек решио тајну постанка орхидеје и припремао Јој погодан терен у другим земљама. У великим стаклецим баштама између апарата који ствараЈу повољнв климатоке услове, гаЈе се орхидеје, чије су боЈе ове богатиЈе и превазилазе и саму природу. Иако дуго није било могуће гајити орхидеје у Европи, Јер није било потребних инсеката за оплођење, ипак је сада стручњацима пошло за руком да оплоде цвет. Чим Је то изведено, одмах се оплођени цвет затворио и увео, али у његовоЈ унутрашњоети сазревао Је плод из чиЈег се семена после неколико месеци добило пола милиона финих семенки. У стерилизо^аним стакленим флашицама, рве, као ирашина фине семенке, клијају на погодном терену и после недељу дана св примећују мали листићи. Они се пресађуЈу у саксије више њих заједно, а када мало израсту, одвајају се да би се под тропском температуром, развиле. Баштован постаЈе створитељ, бори се с природом, врши укршавања и добија нове и све лепше врсте овог необично лепог цвета. НОВО СИНТЕТИЧНО СТАКЛО После многих опита и проучавања у Италији су постигнути одлични резултати у погледу производње нове врсте стакла, синтетичким путем. Ново стакло Је провидно као и обично стакло и може бити замењено у свима случајевима примене. У поређењу са силициЈумовим стаклом ново стакло има то преимућство што Је врло отпорно против паре, морске соли и минералних кисеЛина.

Главни уредник Мића ДимитриЈевиђ * За фотографије Алегссандар Симиђ * Цртач Ђорђе Лобачев * Уреднипттво Поенкареова ул. бр 31 Телефон 25-010 * Власник И издавач: Српско издавачко предузеће А. Л Јован Тановиђ * Администрапија Печанска 31 Београд. Тел. 24-001—10: штампа ДПтампаоиЈа Београд" А. Л. Печанека 31* Тромесечна претплата 58.— дин.