Kolo

Д анас се много чита. Читају и они који негда за то нису имали ни времена ни воље. Прилике су ч међутим, такве да чак и они који су били непомирљиви „противници" лектиџе, читају, нарочито новине и фбавегитавају се а догађајима. Шаша слика приказује три носача, на једно> београдској пијшци, који док на тоилом сунцу Фчекују муштерије, не проиуштају прилику да се обавесте ф новостима. Док им њихов цруг наглас чита новине, они о иажњом слушају сваку реч ...

Спрвим топлим данима појавили су се веК и ирви куиачи на плажи код „Шест тоиола". Уствари број куиача је врпо мали, али број оних који до-

назе да се сунчају на даскама купатила, из дана у дан је све шећи, нарочито даме у томе предњаче, јер бронзана боја коже јога увек је у моди, иошто тако леио одговара летњим хад»инама од светле материје.

Ових дана почиње рушење још једне старе и негда тоцико иоиуларне кафанице код ■„Седам ЈЛваба", на углу Хилендарске и Видинске улице, која је ту, на томе углу стојала више од осам иуних деценија. Негде, још у ирошлом веку, овој тоилој кафаници старог боемског Београда кумовао је

наш велики песник Ђура ЈакшиК. Он је стално долазио у ту кафаницу, и увек би наишао за једним столом седморпцу палира и главних мајстора који су баш тада градили болницу у Видинској улици. Они су били Швабе, и ЈалшиН је, једнога дана сео и насликао фирму, која је ту доскора стајала, дајући и име кафани: код ,,Седам Шваба". Пред рат, када је гостовала у Београду франкфуртска опера, члановима опере, нашим гостима толико се допала прича о овој кафаници, да су пред одлазак из Београда ириредили с члановима наше оиере заједнички другарски банкет баш иод ниском таваниц&м ове мале палилулске кафанице. П дувек је селидбени дан био ирви мај (или ирви новембар)_ у Београду. Међутим, овога иута они београђани који св селе, иожурили су да сврше са

селидбом још пре Ускрса. Готово целе прошле недеље београђани су ио улицама ирестонице сретали кола с натовареним покуКством, оних који се иресељавају у нови стан. Истина, треба реКи, да је и ове године, као уосталом и прошле, број селидби скоро незнатан . . . Наша слпка приказује једну селидбу пре првог шаја.

V низу корисцих радова које је предузела, и поред оних нл чиСтом улеишавању града Београдска оиштина подигла је ирошле године одбранбени насии дужином дунавске обале, иошто је била веК предвидела даКе се земљиште, иза тог насииа моКи да искористи за обрађивање. СреКом ове године није било поилава, као што је то иначе случај сваке године, и одбранбени насип није имао овога иута ирилике да штити многобројне баштице посејане у шипоком појасу његовом це-

лом дужином, које с много љубави и ретко иредано обрађују београђани с дунавског краја...

Р* во једне задовољне „збринуте" иородице у шетњи с најмлађим члановима, односно драгоценим приновама . . . Београђани, више него икад до сада, гаје данас такозване „санске" козе, које врло брижљиво негују и чувају. Као што је негда било у моди да даме воде иса, тако данас многа београђанка води своје најновије љубимце, и то их води с невероватним поносом. По себи се разуме да су ове благородне козице у првом реду_ љубимци деце, који чак иретиостављају пре „шетњу с козицом" свакој другој игри или забави. Њи-

хови љубимци, наравно, тај њихов труд богато награђују свакога јутра свежим млеком ...

Дунавска обала угланом има само слободну илажу. Ту се од вајкада купају „дивљи" купачи, који се или свлачв у трњаку недалеко од обале, у шипражју, међу густим врбама, или у „ничијем" чамцу што се недељама или месецима сам љуљушка на мирним таласима. Објектив апарата фоторецортера КОЛА, ухватио је једног таквог куиача, првог, уосталом, на Дунаву, кога је права летња жега усред иоследњих дана априла, довела да се расхлади. Тренутак је занимљив. ,,Пробање" воде ногама, које треба да одлучи је ли још хладна да се бућне, или да остане до топлијих дана само на „сувом" купању . . . Случајно баш тај ирви купач изабаро је друго: „суво" купање . . „

Г*тари Доситејев лицеј, зсфада ^ која несмуњиво сиада у најстарије београдске споменике, пошто је променила за читаво столеКе свог постојања, разне кирајџије, има сада у своме ириземљу старинарске радње. У томе има нечега што је сама судбина оиределила: стара зграда — старе ствари, нашли се заједно да уоквире стил давно минулих времена. Занимљиво је да се баш у тој старинарници, у хладу дебелих старинских зидова негдашњег Доситејевог лицеја, продају ствари можда баш шз доба великог

српског учитеља. Нека волшебна рука као да је сама удешавала да тај оквир старине остане неиовређен. . ,

С еограђани воле биоскоп. Да,нас нарочито. И зато није никакво чудо што читави редови оиседају биоскоиске улазе, и стриљиво чекају да се отвори благајна. И то је готово свуда, иред свим биоскопи^а па • >чак и иред онима који ириказују искључиво реиризе. И наша данашња слика иоказује колико се има стриљења кад је у питању „душевна храна" и разонотта ...

"жг дане кад су готово сви бео^ грађани прионули да одговоре на апел иретседника општине да ткеба сваку стопу

земље обрадити, нема сумње да су најсреКнији становници Јужног Булевара. Они нису морали да се обраКају општини и да на карти Београда траже или бирају земљиште где Ке створити своје домаће повртларство ко зна у коме крају престонице. Њима се иружила та прилика сама од себе. Сваки од њих иред свој>ом куКом има ту лако остварљиву могуКност. Велики и широки општински травњаци сами су им се, такореКи понудили, да их иретворе у баштованлук. И они су то искористили. Најмарљивије оу ирекопали травњалв и засејали их. Свако је тако дошко до својв баштице, и ту на домаку не само руке, веК и чесме која је толико важна за неговање поврКа . . .

1" една иозната београдска тр** говачка фирма веК се припрема за нову сезону пекмеза. Колима она веК неколико дана превлачи у своје радионице иекмезна бурад, гдетреба да буду ирегледана, иоирављена и очишКена да затим, кад буде било време пекмезу, тамо тек идуКе јесени, приме у своје наручје тај тало драгоцени товар . . „

Одувек је пријатно недељно задовољство било брање љубичица у пространом топчидерском парку и у Кошутњаку.

На нагаој слици су две љуике београђанке љубитељке првог мирисавог пролеКног цветка. Оне су набрале читаве ките љубичџца што их је о&илно расула Природа по илатоу изнад старе топчидерске зграде, прекопута цркве, у којој је садл смештена шумска управа.

Р во и ових малих сведока дл вам иотврде како смо такореКи, преконоК, прешли из зиме у лето . . . Читава јата врабаца проводе прве иреле дане на телефонским жицама с којцх весело цвркуКу, чадовољни, гато их ј.е ионово обасјало тоило сунце иосле тешких зимских дана. Хладовите куКне стрехе напустили. су и од пЈ т р*> па до сунчевог заласка упијају топлоту којом их је издашнф обдарила свемоКна природа . .

ВТ рва хладовина . . . Неочекивано, последњих дана у Београду је необично отоилило, чак толико да је појединих данл било скоро неиздржљиво дуже бављење на сунцу. Ова два тестераша, потражили оу хладовину од подневног сунца у сенци уличног рекламног стуба> иод којим се окреКу онако как& се сенка што их, колико толико заштиКује, креКе . . . Зиму смо, изгледа брво заборавили, чим већ ирижељкујемо хлад.

(Снимци: А. Оимић)

Српско »КОЛО« честита својим читаоцима празник Христовог Воскресења.