Kolo

ПРОБЛЕМ БР. 73 Рихард Штајнвег

<3 е ' д ћ

Бели вуче и даје прноме мат у три лотеза. Аутор овога проблема, проблемгки компониста и шаховски мајстор Рпхард Штајнвег, умро је ових дапа У 83 години живота у Берлину. Објављени задатак оштампан је 1890 године у „Дојче вохепнтаху". Тема задатка је елегантни приказ разних матних слика на оенову сарадње краљице и двају коња.

ФРАНЦУСКА ПАРТИЈА (Играно 2 Фебруара 1943 на турниру за шампионат Беча). Бели: Дорн. — Црпи: Шваменхефер. 1) е2-е4, е7-е6; 2) а2-сЈ4, <37-^5; 3) 8ћ1-сЗ, 8§8-«; 4) Бс1-§5, 1,18-ћ4; 5) е4-е5, ћ7-ћ6; 1^5-32, Бћ4:сЗ; 7) 1>2:сЗ, 8Ј6-е4; 8) Ос11-24, Ке8-Г8; 9) ћ2-ћ4, с7-с5; 10) 1Л'1-с13, 8е4:с12; 11) Ке1:сЈ2, 8ћ8-с6; 12) 8§1-И, Бс18-а5; 13) Ое4-!4, с5:с!4; 14) 3^3:<34, 8с6:с14; 15) 014:^4, 1,с8-сЈ7; 16) Тћ1-ћЗ, Та8с8; 17) Тћ3-§3, ЕсЈ7-ћ5; 18) а2-а4, 1Л5:с13; 19) с2:с!3, Па5-с5; 20) БсЈ4: с5, Тс8:с5; 21) Т§3-е4! ћ7-ћ6; 22) Т§4ћ4, КЈ8-е7; 23) а4-а5, Тћ8-ћ8; 24) а5:ћ6, а7:ћ6; 25) Та1-а7+, Ке7-е8; 26) Тћ4-Ј4! Тс5-а5; 27) Та7:И, Та5а2+; 28) КсЈ?-еЗ, Тћ8-а8; 29) Т171'8+, Ке8-сЈ7; 30) «4-«+, Кс17-с6; 31) Т18:а8, Та2:а8; 32) ТЈ7-е7, Та8аЗ; 33) Те7:е6+, Кс6-с5; 34) сЈЗ-б4+, Кс5-с4; 35) Те6-с6+, Кс4-ћ5; 36) Тсбс8, ТаЗ-а7; 37) 12-14. Црни предаје. Добра позициона парти-ји која има п теориску вредност. КАД СЕ НАЂУ ПАРТНЕРИ Један чувени фрапцускп фељтониста саставио је причу узету из шаховског Јкивота, чија је садрлшна такмичењв двојице младпЈза око једне леие госпођице. Обојнца су девојци подједнако симпатични и она не може да се реши. Остало је да младићи сами између себе одлуче који ће да уамакне. Спочетка су мислили на двобој, али су после ту идеју одбац]гли. Како су обојица били шахисти, решили су да оддграју партпју шаха на ко добије, његова је девојка. Већ у отварању се показало да су партнери исте јачине и како су крајњом пажњом и опрезношћу играли, партија се завршила са реми. Да би одлука била праведнпја, договорили се да играју уместо једне нове партије јопт даље четири. Игра се живо развијала и сваки је за свога конкурента У себи помислио да је симпатичан партнер. Заинтересовани игром заборавили су иа девојку због које су и почели борбу. И док су почињали ко зна коју нартију по реду, она је зевала и с досадом прелиставала неке модне журнале. ШАЉИВИ ЗАДАТАК Један младић спава и сања да са двема девојкама плови чамдем средином Дунава. Одједном је наетала страшна олуја. Чамад ће ее на сваки начин потоиити ако се не олакша терет. . . Другим речима једна од особа из чамца имала је да се жртвује и да искочи из

чамца. Младић би то врло радо учинио, али он једини зна да весла. Ако он напусти чамац обе девојке сигурно ће пропасти, а међутим младић никако није хтео да пристане да се једна од девојака жртвује. .. Како ћемо помоћи младићу да сиасе себе и обе девојке? Одговор у идућем броју. ДЕЧАЦИ И ДЕВОЈЧИДЕ Једном кад сам још био у основној школи. један чича је послао 35 динара да се подели међу децом нашег разреда. Било нас је у свему 50 ђака. Девојчице су требале да добију по 0,50 динара свака, а дечаци по 0,75 динара сваки. Колико је у свему било девојчица, а колико дечака у нашем разреду? Одговор у идућем броју. ГУСАРСКО БЛАГО Три истраживача пронашли су у једној пећини благо које су гусари били ту сакрили. У свему је било 21. сандук, који су сви били исте величине. 7 сандука били су пуни злата, других 7 су били уиола пуни злата, а иоследњих 7 су били празви. Истраживачи су поделили гуеареко благо на три једнака дела тако да је сваки од њих тројице добио исти број сандука и исту количину злата (треба да напоменемо да нису мењали еадржину сандука). Можете ли се сетити како су то извели? Одговор у идућем броју. ИГРА СА ШПЕНАДЛАМА Ово је теже него ли ттјто изгледа на први поглед: Покушајте да забодете шест

ммвт ***** шшх

шпенадла у шест разних тачака, али тако да никако не буду две шиенадле на истој линији, било водоравно, уеправно или вертикално. Одговор у идућем броју. 10.000 Математичари, где сте, где сте? . . . Можете ли да напишете један број који би био раван 10.000 са шест једнаких цифара?' Ако не будете иачисто с овим питањем, потражите одговор у идућем броју. ЈЕДАН ШАЉИВ ЗАДАТАК Госп. Перић је имао обичај да еваког дана за доручак поједе три евежа барена јаја. То не би било никакво чудо кад се не би знало да г. Перић никада није купио ниједно јаје. Такође, нити му их је ико други нити купио, нити поклонио. Сем тога ни г. Перић, ни његова родбина, ни његови познаници, никада нису држали ниједну кокошку. Где ли је г. Перић набављао свежа јаја 8а доручак? Одговор ћемо вам дати у идућем броју. ФАБРИКАНТ САТОВА — Ова година је била добра, рекао је фабрикант сатова када су га питали како иду послови. Фабрикација наших сатова' достигла је шестоцифрени број. Али какав — погодите сами. Рећи ћу вам да када бисмо израдили 4 пута више сатоВа резултат би био састављен из иетих цифара, еамо прочитаних с десна на лево. Колико је било израђено сатова? Одговор у идућем броју.

ПИТАЊА 1 — Када су се појавили и чиме су били пуњени први улични*фењери у Београду? 2 —- Када је пронађена лепеза аа склапање? 3 — Колико живе крокодили? 4 — Колико има врета крокодила? 5 — Колико пута пчела мора да лети од цвета до кошнице да би сакупила један килограм меда? 6 — Да ли су Европљани нашли у Америци коње? 7 •— Да ли је у Америци ипак било коња пре доласка Европљана? 8 — Ко је био први ерпски писац који се обратио великој публиии. целом народу? 9 — Да ли је Доситеј писао само у прози ? 10 — Да ли су трубе за појачавање гласа изум новијег датума? 11 — Постоје ли животиње које уопште ие могу да поскоче? 12 — Колико је пута пречник еунчевог ГЈЈобуса већи од земллшог? 13 — Колико му је пута већа запремина? 14 — Колико му је пута већа површина? 15 — Колико су тешка човечја плућа? 16 — Колико је тешко нојево јаје? 17 —■ Где и како иој гради гнездо? 18 — Колико има директних Конфучијевих потомака? 19 — Ко је имао највећу породицу на свету? 20 — Шта је барометар? ,

Мошшм л пџ Г РТ11Т1Ј ? КОЈА ЈЕ ОВО РИБА? Ова риба, чији вам цртеж данас дајемо, . живи у Средоземном мору и Атланском океану. Дужину може да достигне дО шест метара, а тежину до 400 килограма. Горња вилица ове рибе је јако издужена, и то издужење личи на шилзату и е обе стране оштру сабљу. Врзо и окретио

с*еу пеем\ г . Да л,и му бар ш »иатв име? Можемо само да вам кажемо да ,1е он ову песмицу прочитао у ^едној читанци, дакле у квуизи која 1е лан© и у вашим -рукама могла да буде. (циаоигио^гви еннчзооЈГ #о в{- ох)

плива, прогони мања јата риба које убија ударцима сабље. Дешава се и то да и повеће рибе, као што су туне, прободе сво.јом сабљом. Месо ових риба када еу младе врло је укуско, а реп се још цени као деликатее. ч Да ли знате, како се зове ова риба? (ечгдва ВМЗС1ОЈ\[) ЧИЈИ СУ ОВО СТИХОВИ? Прошетала јесен по густом. шевару ироиланку и шуми, сеоском иуту, у цукату, бакру и у ћлибару, и ио који смарагд на шареном скуту. Изгледагае к'о да бол је тајна гања други иут кад ирође у мрку оделу, суморна и бледа, измеђ сухог грања, и у сиви вео зави шуму целу. Задњи иут кад ирође, плакала је врло редом изнад свију напуштених гнезда 9 а црну јој косу и умокно грло красило некол'ко сребрнастих звезда. Као што видите наш сарадник није записао име песника који нам 1е дао

Хоризонтално: 4) Врста рибе. 5) Птиц* 8) Игранка. 9) Гостконица., 10) Шумско болсанство. 12) Варошица и пристаништв на Јадранском мору. 13) Иије се добро лробудио из сна. 15) Врста женеке сукње. 18) Суморан. 21) Варошица у осијечком срезу. 22) Врста ноћне итице грабл>ивице. 23) Суд за воду. 25) Мутав. 26) Крај. 27) Место одређено нраведницима. Вертикално: 1) Болестаи. 2) Један од најскупљих дијаманата. 3) Звук проузрокован ударањем. 4) Средство за прање. 6) Град У Немачјкој; 7) Дрво. 11) Средство за сечење. 12) Град у Италији. 14) Животни. 16) Крај дана. 17) Слуга. 19) Студеиац. 20) Термин. 21) Размак времена једпог обртања земље. 2-1) Врста поеластице.

ИЗ 72-ОГ БРОЈА Одгопор на „КОЛИКО КО ИМА ГОДИНА« Најстарија сестра има 22 године. За остало ■— размислите сами мало. Одговор па „ Т ШК, ПОГОДИ!« Мој нећак има 24 године, а ја 32. Одговор па „МУДРИ СУДИЈА" Судија је узео евих осам новчића и поделио их на следећи начин: Оном путнику који је имао 5 хлебчића дао је 7 новчића, а оном другом свега једаи. — Вн сте у свему имали 8 хлебчића, објаснио де ои. Ви сте свакако поделили сваки хлебчић на три дела, што чиии 24 дела. Према томе свако је од вае појео по осам парчета. Онај, пак, који је имао 3 хлебчића, дао је 9 иарчета, од којих је појео 8. Према томе има Да му се плати само једно парче. Онај други је имао 15 парчића од којих је нојео 8. Трећи иутник има да му, према томе, плати 7 новчића. Одговор на „КОЛИКО ТРОУГЛОВА?" Има 96 троугла. Одговор на „ПОШТАНСКЕ МАРКЕ« Марака је било 18. Пера је добио 10, Мића 5 а Јова 3 марке. Одговор на „ЧАРОБИИ КВАДРАТ"

Иецрекидане дијагонале (дебл>е линије) су оне две линије по којима треба да се прееече фигура. Слагањем та четири дела добићете правилан квадрат. Иокушајте и уверићете се. ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Памук, који ее добија из памучне биљке, еадржи: 90% целулозе, 8"/о воде, 0,4°/» воека и уља, 0,6% протоплазме и 1% пепела. 2 — Сунце се обрне једанпут око своје осовине за двадесет и пет дана. 3 — Напрстак за шивење био је познат и .старим народима. У току времена он није такорећи претрпео никаквих ћромена у своме облику, једино што су рупице на њему биле ре!)е. Ста■ ри Кинези, Индуси, Египћани, Асирци и Вавилонци знали -су за наирстак. 4 — Просечан мозак једног човека тежалс је 1.360 грама. Међутим. мозак једног гОрнла тежак је свега 300 грама. 5 —- Лх-аба може да наирави врло велики

скок. Званично је забелел^ен скохс једне жабе који је достигао 8.01 метара. Као што се види ова лсаба је само мало заостала за Олимписким рекордом који је 8,13 метара. 6 — Сви четинари који имају игличасто. лишће обнављаду своје лишће. које може да издржи највише десет година. Колико ће трајати лишће зависи од чистоће ваздуха. У' крајевима где има много. фабрика четииари губе евоје прво игличасто лишће већ после' треће ' године. 7 — Врела вода. кад. се изложи мразу, брже се емрзава од хладие воде. 8 — Планета Меркур најближа је Сунцу. 9 — Па Меркуру година траје свсга 37 нагаих дана. 10 — Канопски еДикт је одредба о календару, која је издана у Канопусу, . предграђу Александри.је, 7 марта 238 г. пр. Хр. Пре тога употребл.авала се година која је имала стално.. 365 ' дана. Тада је било одлучено да се еваке четврте године уведе у календар по један дан. 11 — ЈТаша година траје у ствари 365 дана, 6 сати, 48' минута и 45 секунди. 12 — Прииоветку „Карловачки ђак" написао је Коета Руварац, књижеиник, критичар и приповедач (1837—Ј864). 13 — Позиата је чињеница да када се У вази нађу разне врсте цвсћа. оно брже увене него кад је цвеће исте врете Утврђено је, на пример. да се руже и каранфили некако не подноее. 14 — За доручак су етари Римл.ани обично узимали хлеб и вино као што ми данас гшјемо белу каву или чај. Уз хлеб замочен у виио они су радо узимали и помало меда. иеколико маслинки, сира или урме. 15 — Рачуна се да у евакоме минуту нормалан човек проеечно трепне очима 25 пута. Наравио то човек и не при« мећује. —• У Евроии су новчаннце први пут ушле у употребу у Аметердаму и то 1609 године. 17 — Јохан Лудвиг Рунеберг (1804—1877) био је шведско-фински пиеан. Он Је на шведски превео многе српске народне пееме. Иитересантно ,1е да јв у своје дело „Вадње вече" уиео И једног српског ратиика, а у иеким својим епеким песмама елужио се ериским трохејским стихом. 18 — Први јавни улични Фењери уведени су 1667 годике у Паризу. 19 — Света ватра била је прозвана дедна страшна заразна болеет, која се подавила у Европи крајем десетог века. Та болест имала де етраховито дејетво. Болесници су добијали велику ватру. док су се поједини делови њиховог тела распадали. ТТеки су тада г.оворили да ;је та болест дошла да казни човечаиство. и да после ње долази смак света. 20 — Код младих оеоба нокти расту знатио брже него код старијих. За време од педесет година с.ваки прет да око 18 метара ноктију. РЕТТ1ЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Хоризонтално: 5) Мач. 7) Оро. 9) Зуравно. 11) Отман. 12) Астал. 13) Кат. 15) Заизме. 17) Египат. 19 ТТов. 20) Љиг. 22) Рак. '23) Ђар. 24) Икс. 25) Так. Вертикално: 1) Лазаревац. 3) Агава. 4) Простирка. 6) Чун. 7) Она. 8) Страи. 10) Батак. 13) Кељ. 14). 'Тег. 16) Ноћ. 18) Пас. 21) Ива.