Kolo

&удуни &олризорни

тице по>нају оца и пајку

дали ј€ у хагку топас

књизи „Совјехска Русија 1927" о бедн дечјег живота у „рају радиика и сељака": „ ... Мале, бедне скитнице, које се у спнм већим варошима, од Москве до Крима, сретају, својим изгледом и бедним стањем вређају достојанство човека. Овде и не може више да се говори о дени. То су гомиле гладних одрпанаца, од 12—16 годииа, које личе на чопоре курјака. То је свет за себе, изван друштва и закона. Такве слике иалазиле су се само у мрачиим временима средњега века, носле годаиа глада и епидемија...

ош у самом почетку своје владавине совјетска власт је у нородици уочила снагу која је једина била. кадра да јој да отпора. Зато је одмах предузела све мере да ову здраву основпцу сваког народа уништи. Совјетска жена нема свог дома где би могла своје дете да роди и васпита. И то иије случај само за време рата, када, разуме се само по себи, жена мора да замени свог мужа. док се оп с оружјем у руци бори против пепријатеља, већ је тако бпло п у мирно време, док су жепе осталнх цивилизоваиих народа вришле само своје материнске дужности. На тај начин је бољшевизам, још мпого пре рата, настојао да жену учини слепнм оружјем својих циљева који су ишли за норобљавањем света. Лли, то се осветило деци. Од њих су ностали „беспризорпи", деца без дома и родитеља... По1пто је стање у совјетским домовггма за децу у обдаништима неподношљпво, ова деца су радпје бирала скитн.е од немпла до недрага широм целе земље. Постеиено су од њнх постајале <* праве скитнице. Жак Лион, Фраицуски новинар, који је 1027 године иутовао по Совјетској Русији, пише у својој :