Kolo

1?а#епда1> мога 1?омш1 ј®

ЈНЕДЕЉА, 16 МАЈ Био ленар јуче код оног нашег сусед^ пензионера што ' вопи „добар гутљај", и поспе ,визите", попазећи рекао његовој жени: — Ако би се десипо да се ваш муж онесвести поново, дајте му само чашицу коњака — Док је у несвестици? Апи, госн докторе, то ми никада не би опростио. ПОНЕДЕЉАК, »7 МАЈ Прича нам госн комшија, како је ономад дошао не~ Ср: ни његов мпађи /копега доцкан у канцепарију па га ЈЧШвКу, ( I позвао шеф и пиЈ1 / тао га: — Зашто сте данас топико задоцнипи? — Па, успавао сам се господине шефе. — А где сте спавапи? — Па, код куће... — Није могуће! Зар и код куће можете да спавате? УТОРАК, 18 МАЈ Ј_ Разговара госн јц комшија с оним ►Л нашим суседом су"пентом. И. су/"> . ппент ће му рећи: 'ц\^ЈЈС^ Г) — Моја жена је I/ / сатима у стању да Ц / /--I прича о једној и1 стој теми! — А, моја — узврати му госн комшија — може по цео дан да прича и није јој потребна чак ни тема .. СРЕДА, 19 МАЈ Опет онај наш !Усед расејани про Јесор био повод да ш/л Гж\ чео "чмшипук пре|ЦЖ причава причу о њему. Јуче изјутра позвао своју спу/у жавку и рекао јој прекорно: — Ана ви сте опет метнупи испред постеље моје ципепе наопако.. Леву сте метнупи десно а десну пево.. — Извините господине, апи била сам у журби па сам их тако метнупа...

У ери пожарчења

— Јеси ли почео да дежураш на тавану? — Јок, брате... Моја жена по цео дан се сунча па тако дежира и за мене и за остале кирајџије ..

А, мислим, да није нарочито тешко да их окренете како треба... — Како није тешко? Још колико је тешко јер треба да их облачим с прекрштеним ногама... I ЧЕТВРТАК, 20 МАЈ Питапи ономад једног нашег сусе- ј да старца већ врпо А дубоних година, /I \Г РГ( М шта треба човек / ЧЦ" *1 ау Да Ради да би ду- Ц-ЛЈ V I го живео. | I Старчић се мапо у (уП | замислио, насме- — ! шио се и рекао им: — Одаћу вам тајну. Свакога дана ја поједем по некопико главица бела пука ... и то ми продужава живот... Сви се згранули, а нарочито комшија: — А, како то онда држите у тајности, ако Бога знате? ПЕТАК, 21 МАЈ Био пре неки " дан госн комшија расположен, па узео и пред свима рекао једној нашој сусетки (припично уображеној иначе "\ШШ жени): II —ј)|' ^ — Госпођо комшинице, ваше пице је лице жене од 20 година, ваша је хаљина — хаљина девојке од 18 година, ваше руке су руке девојчице од 10 година... — Јао, господине комшија што сте паскавац. — И то све кад се сабере чини: 48 година.

СУБОТА, 22 МАЈ Прелоручио лекар госн комшији хладан туш, па га јуче пита: — Узимате пи хладан туш сванога јутра као што сам вам одредио? — Не... То сувише дуго — Апи, којешта. То траје колико минута. — Само туширање да, апи ба два сата док се решим!

мени треМ-ћ (У~ с

КОЈИ ЈЕ ГРАД НАЈВИШЉИ НА СВЕТУ? Многи градови, и то не баш тако мали, налази се на великим висинама, Тако се Мексико са скоро један милион етановннка налази на надморској висини од 2358 метара, град Санта Фе у Колумбији са 150 000 ставовника лежи на висини од 2645 метара, Квито у држави Екватор (90.000> лежи на висини ол 2850 метара. Ла Паз у Боливији са екоро 150.000 душа достиже висину од 3700 метара. И сам главни град Абисиније, Адис Абеба налази се на висини од 2.400 метара. Ипак као гтзад на највећот висини мозке се ематрати град Оеро Де Паско, у држави Перу, који има 15.000 становника, а налази се на висини од 4350 метара, што вдговара истој висини као да }е на врх Мон Блана. ИСТОРИЈА СТАКЛА Огакло. које данас игра толико важну улогу у животу модерног човека, било Је познато још најстаријим народима. За стакло су знали и Феничани, Египћани, као и многи други стари народи. Наравно, стакло које еу они правили није било тако фино и прозрачно као што зе данашње стакло. Оно 1е слулсило 1едино за прављење вазни Огакло тада није било употребљавано 8а прозорска окна. За то су служили веома танки комади гипс«, и лискуна. Римљани су употоебљавали седефасте плоче. У Кини су опет за прозооска окна употребљавана свила или хартија премазана воском или зејтином. И у Европи се врло дуго употребљавало воштано платно за прозоре, затим Је дошла напочита хартија (код нас нозна-

та под именом „пенџерлија"), а тек у четрнаестом веку почело се јављати прозрачно стакло као прозорско окно. У први мах комади тога стакла били су мали и зато су велики прозори били састављани од многих комадића стакла, које није било ганко. Тек много додније почело се производити стакло колико толико приближно садашњем. те је и то утицало на облик прозора и прозорских окана. ГДЕ ЖИВЕ НАЈПРИМИТИВНИЈИ ЉУДИ? Сматра се да најпримитивнији људи данашњипе живе у прашумама у држави Парагвај. Они живе исто онако као што у многим крајевима живе мајмуни. Људи и жене тога племена иду потпуно наги и немају саграђене куће за становање. У сиромашном језику, којим се ово племе служи, не постоје чак ни речи отап и мајка. Оват примитивни свет служи се као оружјем за одбрану каменом секиром и стрелом. Људи овог племена беле су коже 1ер ретко излазе на сунце из својих ваклона. Они који су најсмелији и који чешће напушта.ју своје скровиште да би ловили, имају већ кожу тамније боје и сматрају се као особити јунаци . . Када их примора на то глад. нападају на фарме парагвајских насељеника и отимају им домаћу стоку ради исхране. Припадници овога племена малога су раста и нико није већи од једног и по метра. Живе у малим групама и то без поглавица. Само они који су успели да убију једнег јагуара и да од његовог крзна направе једну восту Капе, имају нешто мало власти над члановима свога племена.

ТЕМПЕРАТУРА МОРА Температура мора је различита. На екватору и то на површини мора температура износи 27 степени у Атлантику. Средња температура износи 13 степени. Црвено море има просечну температуру од 25 степени. Средоземно море је исто тако доста топло. На 4000 метара дубине измерена је температура од 15 степени. У поларним морима на површини је најнижа температура. ГОДИНЕ СТАРОСТИ ОДРЕЂЕНЕ ПОМОЂУ ОЧИЈУ Разни људи приликом читања новина ае држе новине на једнаком отстојању од очију. Ако се не узму у обзир очи које су слабе од рођења, утврђено је да даљина на којој очи јасно виде није једнака код свих људи и да расте са годинама старости. Дете држи новине седам сантиметара далеко од очију и види врло добро. Између десете и петнаесте године та раздаљина повећава се на десет сантиметара. У тридесетој години човек коЈи хоће лепо да чита мора Да држи новине четрнаест сантиметара далеко од очију. У четрдесетим годинам^а та даљина повећава се на двадесет и пет сантиметара. а у шездесето.1 години може да достигне даљину од једног метра. Према томе ако желите да знате колико је стар један просечан човек погледајте га само када узме новине да чита. Наравно људи се благовремено спасавају наочарима помоћу којих не излажу своје очи напорима. ПРВИ СРПСКИ ПАРОБРОД НА ДУНАВУ Први српски пароброд на Дунаву појавио се 1862 године за време гшеза Михаила. Тада је Кнежевина Србија купила један реморкер искључиво за војИе потребе. Али је овај брод у исто време слугкио као кнежева јахта. Био је наоружан с два мала топа, који су веома личили на ирангије. . ' , От.уда се у многим старим вбјним' аЛма- насима из гога времена може прочитати

да Србија има убојни брод „Делиград" наоружан са два топа. . . У еамој ствари „Делиград" је био обичан реморкер ко.ји 1е саграђен у Француској 1851 године. Овај брод откупило је 1891 године Орпско бродарско друштво. Од маја 1893 пловио . јб; знатно преправљен, на линији Београд—Дубравица, као први брод под српском заставом. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ ★ Први пароброд на Дунаву појавио се 1830 године. Редовна пловидба отпочела је тек 1 јуна 1834 године. Постоји једна врста змије чији младунци долазе на свет с једним зуббм. Тај зуб служи младунчету да прббије љуску од јајета из кога се излеже Неко* лико дана касније тај зуб отпадне. ♦ Рубље за жене није се јавно продавало у трговинама све до 1876 године. Сматрало се да то није „морално" и продавци таквог рубља обилазили еу куће и тако на „дискретан начин« продавали своју робу. Статистичари су утврдили да.на свету постоји двадесет и пет хиљада оазних занимања којима се људи баве Од свих јела на свету најраспрострањенија су јела која се справл,ају са пиринчем. & Године 1866 догодило ее што се иначе дешава врло ретко. У јануару те године било је два пуна месеца. а у фебруару ниједан. Март је такође имао два пуна месеца. у Конгу постоји једна врста пужева који могу да. достигну тежину од једног килограма. Сматра се да су то најтежи кужеви на свету.

Главни уредник Мића Димитријевић ♦ За фотографије Александар Симић ★ Цртач Ђорђе Лобачев * У ; ред|Шштво, Пбенкареова ул. бр. 31 Телефон 25-010 * Власник и издавач" Српско издавачко предузеће ^ А. Д Јрван Таповић ★ АдминиСтрапија Дечанска 31 Београд. Тел. 24-001—10: тотампа „Штампаријл Бббгра!к« А\ Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.