Kolo

9 ЛИШбсВ^^АПОП-МЛАда^ВА

1(4

Његове очи бипе су пуне душе, али увек некако уморне и оборене ниско. Ретко их је подизао чак и у разговору. Његово Зшце било је исечено дубоким борама, ход му је био тежак, поштанао се увек дебелим штапом. Вио је газда, али су Га у граду звали просто: чича Јован. Младост му је прошла У једном безживотном добу без радости и севдаха. После су дошла деца и бриге. Же'л>ан внаља, дао је своја четирн сина на науке. Пуни поштовања према оцу, оли су долазилц са женама и децом Двапут годишње: за славу и „гројзи!бер", испунили кућу животом и усклицима, својом здравом и умном младошћу. Затим су одлазили, остављајући у пространој кући поломљене дечпје играчке, заборављене сптнице женских хаљина и свако свој мирис. Увек после њиховог одласка ои је увече, према светлости једног фељера, са притајеннм страхом, куцао на сво'ју велику каппју, јер је знао да ће ,тамо, нза н>е, затећи своју Марију очи'ју црвених од суза. Правио се да не види те сузе, али су га оне пекле, јер 'је добро знао да је он био тај, који јој 5е отргао чељад са веннх недара. II Зеднога јутра рано изашао је из куће не казујући "куда, а после једног сата вратио се водећи за руку девојче од некпх девет годпна, еестрино дете, сироче. — На!... — казао је женн, бацајући јој девојчицу у наручје. Ево ти ћерка!... Спремај, удавај, ткај пешкири за девери... При нас ће остане: зборија сам с ТЗорђију. — Ох, Јоваие, Бог нека ти даде!... *— ускликнула је жена радосно. — Ће ми даде!... — одмахнуо је он већ пргаво руком и пошао, али се врати, ухватио девојчицу за подбрадак и питао: — Ће биднеш ли арна? — Ће биднем... — устрептало је дете очима. — Арно!... Да слушаш, зашто видшп ли овој? — запретио је својим штапом, и изашао, а из његових оборених очију зрачили су радост и мир. * Девојчица је размахнула својим вијгицама, заклоиарала наиулнцама и полетела у двориште, испресецано баштама и воћњацима, пуно старим поагусрушеним кућицама и амбарима .. Растерала је голубове са бунара, гугуисе из шибља и тетине кокошке, и кликтала без узрока по цео дан: — Тето, тето... тето, мори! А после неколико дана зауставила 'Је на капији малога шегрта Андрију и казала му пркосно: — Ти си измећар!... Увређени сељачић је плануо и одГоворио: — А ти па каква си ми газдарица? фукара! — Туго!... — вшшула је она заирепашћено и огребала га по лицу. Мали Андрија није био лењ, зграбио је за косе... На њену вриску тета је излетела из куће и, нретећи чича Јованом, одвукла девојчицу у кућу. А Андрија је Нобегао негде испод кошева. Ту га је дача Јован нашао тек после два дана, Озеблог и изгладнелог, повукао га доЈбро за уши и послао у дућан. Али, после тога деца су везала нејвбично нријатељство. Мала Тоде трчаЈпа је да Апдрији отвори капију кад Зе долазио из поља за тешким возовима жита, или у позну јесен по киши доводећи са пијаце коњаре, са купљеНим дрвима. Он је њој у пролеће доНосио „Бабино увце" и младе птице, које су цркавале у пепелу још истог дана. А сваке вечери седели су мнрио ■горед огњишта, са кога јв тета скидаза ужарени сач и пекла за вечерутоплу „баницу". А побле, кад се Андрија извио у сиажна илава младића, отпочео је да госи у празнике фермене од чохе, и г у свему подражава чича Јована. оде дигла своје витице око главе, ;ила смерно и обореннх очију са сво.м тетом у цркву и по родбини, за-

бацујући поносито своју главицу и додирујући сваки час рукама свој нови дУгачки фустан, да шушти, те да скрене пажњу на себе. Она није стављала никакву преграду између себе и младог, лепог Андреје. Истрчавала је за њим кад би иошао од куће, да га гурне песнпцама у леђа, и кикотала се обесно кад бн стао да се увија и претвара да га много боли. Одлазила је у велики прастари воћњак иза куће, пела се на дрво н узвикивала отуда: — Туго, не дајте, ће загинем!... Андреја је трчао, обухватао је рукама сву, скидао са дрвета и наслањао се на чворновато стабло растужен и блед, оборепих очију. Она је завпривала У његове очн радознало и опет се кикотала, а њен звонки смех одбијао се о високе зидове и враћао се у кућу тети њеној, која је излазила, звала је љутито и карала је: — Тоде, мори ... Голема девојка... Не ли те је срам?! — Тето ... жал ме ... Мајку си нема, татка си нема наш Андреја!... кливтала је девојка и изненада, сва у ватри, падала својој тети око врата и љубила је безумно. Тета се кротко бранила, отимала од

ње и улазила у кућу, умирена и задовољна што је Тоде севабџија; што има душу ...

Али, пред крај једне љуте зиме, девојка се разболе. Престрављена тета потрчала „по жене". Позваше попове да јој свете у кући масло. Тетин доведе доктора, али бољка не попусти. Андреја, потонуо сав, вртео се око куће, оглушивао се првипут о тетинове наредбе: да иде у дућан, да „искочи" на њиву. Лила је мартовска киша неколико дана, а он је трсио нешто у башти пред великом гостинском кућом, у којој је Тоде лежала. Једно јутро тета је викнула с врата: Дођи Андрејо, да поседиш при Тоде докле претрчим час до снашка Цону за иљач. Он је опрао руке на бунару, обрисао тешке блатњаве цокуле, ушао у собу на прсте и стао уз врата. Тоде је лежала заклопљених очију и горела, али је осетила кад је ушао, подигла се на руке и заврискала: — Андрејо... ја ће умрем млада како моја мајчица, а ви гледате,. не помагате ми. Ти куде си?!... И закашља се тешко,- грпајући и зацењујући се. Андреја је иритрчао, обухватио је

рукама еву као летое у воћњаку и мирио, и тешио је ... Она се стишавала, полако о<гворила очи, загледала се у њега и питала га грозничаво: — Жал ли те је? — Тоде, Тоде... заплакао се младић. Одједанпут бацила му је руке око врата и зарила своја врела уста у његово лице ... у уста... Као пушком погођен он је јекнуо од тога пољупца и пао главом на њене јастуке, у врелину њених руку и целе болесне снаге... * А „снашка Цоне"брашњарка је тога јутра бацала брашно по једној дасцн заковној на родну шљиву, и казала премрлој тетки: — Маријо, иди дом, за свадбу справљај... Лек неће да дође од Господа, ни од људи ... Ће дође од мерак ... До Велигдан Тоде ће удавате, такој писује у судбину ... Тета није бројала колнко је тога јутра дала срећној Цони, и потрчала је кући да однесе радосни глас Тодори, која је лежала притајена у јастуцима. Тоде се, на овај глас, осмехнула први пут одкако се разболела, не отварајући очи. * Сетна и једноличпа нада градом се разлегала песма: „Да знајем моме мори да знајеш колка је жалба за младос..." — Пролеће је освајало, по баштама су звецкале мотике, а по сокацпма деца су проносила ките љубикице и жуто јагличе. Тоде је прездрављивала у соби пуној гостију и родбине, гнздала се пред огледалом и пптала свакп час: — Андреја камо вп га? ... Кој ће кућу и „двор" да гледа? ... Ти, тето, уз мене бидни. Стра' ме ... и задржавајућн дах слушала песму која је ула,зила кроз пенџере заједно са мирисом раскопане земље. А Андреја се тргао из бунила онога јутра кад су на калдрми заклопарале тетипе папуче, пројурио ' поред ње и ни]е осетио кад је слетео поред велпке чесме на раскрсници, па одапде даље у поља, и високу стару чардаклију на некадашњем чифлуку ... Ту је пао на хладну земљу и остао два дана и две ноћи као мртав. Кад је престала киша и грапуло супце, он се разабрао мало, отишао до села, покупио надничаре и, без престанка између милине, среће и јада, који су га обузимали на махове, летео по пространом чича Јовином имању, а грозна и страшна мисао поткрадаца му се и стресала га свег. — Ја гинем .... Срце ће да изгори, а она газдарица болна, млада, луда, поиграла се с мене ... И опет је падао у кућицу и плакао немоћно и престрављено. За хлеб и преобуку испраћао је надничаре и поручивао да га не чекају још, јер не може од работу да дође. Алп, уочи Цвети напшао је чича Јован. Киша је лила опет. Андреја је седео поред хладног огњишта утонуо у себе, и није чуо његов долазак и коњски топот. Старац је сјахао с коња, погледао задовољно по поораним и засејаним њивама, по великој башти око старе куће, и викнуо с врата: — Андријо, што «и такав бре? ... Како да су те „самовиле" пиле! Болап ли си? Дом ајде одма, да те лекујемо! Младић је скочио са столице и отпочео ^да захваљује збуњено ... — Не, не ... Фала, ча-Јоване ... Што тражим тамо?!... Несам болан, овде ваљам, работа се има ... — Ајде дом, весеље имамо, Тоде ми се удава,. Кноћи гу је пиТење. Андрпја посрнуо као пушком погођен, али се прибрао брзо и казао потмуло: — Ајдемо ,.. "Вбтар је посио са брегова све јаче снежну кишу. Старац је појахао брзо. Андрија заостао ... посртао ... На руке и врат, у груди, кроз раскопчану кошуЈ#, сливали су му се ледени млазеви, а он није осећао. Горео је сав. Застао је тек на широм отвореној капији. На средини дворпшта горео је фен,ер. Кроз отворена врата пз једне од оних старнх кућпца са поломљенп.м доксатима падао је широко по дворпшту пламен са огњишта, на коме су жене кувале вечеру уз жагор и цику и подврискивање деце која су истрчавала из куће.

Ветар се стишао, кита Је престала да пада, он је ушао полако и наслонпо се на зид поред капије. Одједанпут из велике куће, са доксатима и безброј пенџера, чак тамо у дну дворишта, истрчала је Тоде, застала и викнула некога. У неколико корака био је до ње, зграбио је чврсто за руке и јекнуо: — Тоде!... Не беше ли те жал, не беше ли те срам? — Младост да ми расипеш ... живот да мп битншеш ... Девојка је дрхтала... — Жал ме... Срам ме... Ама ие је ред.. Он је гледао у њу као у сунце и молио: — Тоде, не бој се: имањце у село имам... Чича Јоваи дућан ће ми отвори. Ће работим без ред. Газдарпца и при мене ће биднеш. Тоде је плакала, тресла се, алп је одговарала упорно: — Не је ред ... Он је заћутао. Одједпом, обгрлио је силно око паса и потрчао са њом у стари воћњак, у коме је први пут његово срце познало мерак. У мраку се белио малп капиџик. Он га је одгурнуо и пао са њом у мокро расцветало грање. Ту је стао да, кида са ње танку хаљииу од венедика, да јој мрси косу, да печати пољупцнма по разголнћешш мишицама, плећима и грлу ... После, кад је између облаКа синуо месец над њима, поднжућн је испод пазуха, спустпо је кроз капиџик и казао: — Сг се удавај. Моје се знаје .. * куршум у чело! Тоде се није окренула, није ништа обећала... Вукући се као мртва поред зида старпх кућица и амбара прикрила се до своје собе и почела да се преобукује. Тета је улетела престрављеио н викнула с врата: — Аман, ћерко, куде си? А Тоде је сагла само главу, оборила помућене очи и прошапутала: Тето, не питуј! ЈЗоди ме... Кад' су ушли у велпку собу, где. су први гости већ седели на миндерлуцима, Тоде је прво пришла до тетина, сагла се дубоко и пољубила га у руку. Он је задржао њену руку и загледао јој се у лице. Један минут... два ... лежале су његове тешке очи на њој... Затим их је подигао ка жени и казао: — Маријо, што прајимо ја и ти? Болну девојку кој удава! А тн, Ђорђијо, окрепуо се оцу Тодином, татко ли си, родитељ ли си, или не? Охиди до пријатељи овај час, и кажи абер од мене: за сг работа не може да бидне ... Може бит' там око Троицу ... Јутре ће зборнмо... и устао са мнндерлука. * Андрија нрескочио зид, прохујао сокаком, по узбрдицом поред „Крстате џамије" утонуо у брда ... За сат стнгао у своје село. Дочекао га је мрак и беда... Запуштена кућица, порушене стаје око ње и неколико непоораних њивица... Он се није уплашио, спустно се на кућни праг. Кроз облаке путовао је месец. Из његових збрканих мислн избнјао је час проведен у воћњаку и преплашено п расплакано Тоде... А у поиоћ стнгао му је поверљив човек од чича. Јована са новцима и абером: — С паре да идеш „по"" свет", при познати људи и трговци да учнш „живот". За годину дана, ако је човек, на очн да му не нскача. После нека дође да му даде Тоде. Андрија подигао капу у вис, заилакао се и послушао.

У своју пову кућицу озндану у прокрченом воћњаку, Тоде и Аидреја ретко одлазе. Не одмичу од тетина, чија се снага топи полако као свећа у чираку... Кад је умро, Тодип плач чуо се надалеко: — Немој мори ћерко, тенш је- тетка, не плачи! Не саби си очи, тетпн. беше стар. Довек никој не може да живи. — Ох, тето, тето... блага тето!... цвили Тоде још силнпје, и још јаче прптеже главу на мртве грудн старчеве ... Пушти ме да га жалпм ... Ти не знајеш, белки... Он не збореше мпого, ама зпајеше све ... одбпраше све на овај свет!...