Kolo

2

ОТКУДА ИЗРАЗ „БАЦИТИ ПРАШИНУ У ОЧИ"? Чули сте толико оута па се каже: ЧуваЈ ее тога човека он ти еамо бапа поашидУ У о*ти? Лпугим оечима та1 човек не воли истину и хоће па вас преваои. Ифпаз ..бапити поашину V очи" ни!е постао тек случа1ем. Изоаз 1е постао 1ош за впеме Гока и означавао 1е оапњ^ ко1а Ни1*е позвољена. За воеме тпчаља V стадионима токачи ко1и нис^ знали како па се ослобопе опасних поотивника. поилитгом точања тако ст се олбапивали ногама па с^ поаптину са стазе бапали V очи гокачима. кош еу били за њима. Ово 1е наоавно сметало токачима кош ст били васлепљени поашином Отупа 1е и остало да „бацити Поашину V очи" значи чинити нешто што ни1е позвољено ЗАШТО ЈЕ МОРСКА ВОДА СЛАНА? Као што 1е познато све оеке на коа1т коа1ева улива^ се v мооа. А мооа има1у слану вопу тјок 1е оечна вопа како се то каже слатка. О ттсуп то? Речна вопа V само1 етвапи 1е вопа ко1а на земљу полази уелеп киша. Дакле вола ко1а нам полази из облака. А V то! вопи као што 1е познато. има невеооватво мало соли Али. има оека ко1е пполазе кооз соне наслаге и ко1е с* вигае нли мање слане Н>ехов боо1 1е мећутим виттте него мали! Па откупа онпа па 1е мопека вопа слана? Научнипи ко1и су испитивали ова1 февомрн . погпли еу по овог закључка: Земља 1е некапа била сва V гасном стању Затим 1е наступило згушњаваље. А

тгвоћено 1е па 1е тако остало у атмосфеШ воло много соли ко1а ипак поеко киша долази у воду. Било 1е аоба када 1е наша земља била покоивена сло1ем соли ко1и 1е био пебео око пванаест метаоа. Воеменом со се сталожила на пно вопе и како су ствооена нова моиа и нови океани наслаге соли остале су на цну тих океана Данас 1е сасвим 1асно зашто се та со полако топи и па1е мооима слан уктс. ЈУБИЛЕУМ ЕЛЕКТРИЧНИХ КОЛИЦА Пеоони готово свих великих станипа и двооишта великих пошта не могу се више замислити без електричних колица. Мећутим пооптло 1е тек тоилесет година откако 1е немачка Фиома АЕГ почела па пооизвопи ова покветна биза и за велики теоет згопна колипа. ко1а се покоећу електоичним мотооом ко1и доби1а потоебн^' стоу 1 у из акУмулатооа. Ова колипа замењују енагу 4—6 оаднитсл и за пве тоећине су економичниТа оп осталих поевозних соедстајва 0 П030РИШТУ... Пово каменито позооиште било 1е са8идано V Атини 34€ ао 328 године пое Хоиста. У Н:емачко1 1е пова стална згоала за поетставе била цодигнута V Нионбеогу 1623 гопине Пове гвозпене завесе V позопиптту по1авиле сч? ее V Паоизт 1*20 г Пова такозвана покппна бвна употоебљена Је у Аустоији 1597 г.

ЗКивотиње су пови пут изведене на по* воонипу 1630 године када !е изведен 1едан коњ за ввеме поетставе Коонејеве «Андооме1е и . ко1и 1е поетстављао пегаза. Пове позооишне листе на кошма су била назначсна липа из комапа са поделом улога завео 1е Лесинг Пова позоригана коитика ▼ Псмачкој појавила се 1755 године и то ▼ Ла1ппигу. На1мање еозооиште у Немачко1 налази , се у паоку замка Гооскобеога у Типинги1и. ко.1е 1е иначе познато поп именом Гетеовог позооишта. Оно има свега оеаидесет места ДРУГЕ ЗЕМЉЕ — ДРУГИ ОБИЧАЈИ Зелени аутомобили нису нимало'" оадо вићени V Индиш. "1ео шиооке наоопне масе сматоа1у да 1е зелена бо1а ћаволска бо1а У Јапану нико ,не типи аутомобиле" жуте бо1е 1ер 1е жута бо1а — бо1а жалости. У Кини би опет бео "аутомобил био сматоан као аутомобил кош мооа па понесе несоећу Како вилите поуге земље поуги обича1и. ЗАШТО ДРАГО КАМЕЊЕ БЛИСТА? Кала се говоои о поагом камењу V повом оепу се мисли на чаообни ста1 ко1им оно блиста Ту се опет на1пое мисли на ци1амант чиш 1е с1а1 пиван Поиликом коиетализа1ш1е поби1а1у се нашазновосниш облипи. Научпим испитивањем утвоћено 1е па има 230 оазних воста коистализовања Све те оазне восте коистализапита подел^ене су v 32 класе. По1един® восте коиетализапи1а па1у тако сја1не повошИне па оне веома 1ако еи1а1у чим на њих падне светлост Отуда такозвано племенито поаго камење блиста. Ди1а.мант на1више блиета 1ев његова коистализаГпи1а Са пи1амант 1е V самот стваои коисТализовани угалЛ аа1е такве поврпшне ко1е н?обично блиста1?. А-ко ее те коиСталне повошине 1ош и вепттачки углача1у гпи1амант се гпача помоћу поагака самога дијаманта) онда се добија поа-

ги камен коЈи заДивљу1е свошм блиста* њем. Да би диЈамант пгго боље блистао. паван му 1е оазличити облик. Утвоћено 1е }ош 1750 године па гооњи део дијаманта поема лоњем мооа па бупе V еоазмеои 1:2. Свестоаним испитивањем године 1926 наћено 1е аа 1е ова соазмеоа потпуно тачна И о величини ди.1аманта ее на!« чеидће погоешни по1мови. Шм^маити ее меое помоћу каоата што поетставл^а око 0.2 гоама. До сала 1е био на1тежи лш'амант Кулинан ко1и 1е 1905 пронаћен V Африпи. У непоеоаћеном стању био 1е тежак 3025 кавата или 620 гоамд. Био 1е облика као омања песнина. Мећутим поиликом глачања V Амстеодаму овај тијамант подељен 1е тако аа 1е аобнвено левет већих *и пвадееет и шеет мањих пи1аманата ПРОНАЛАЗАК БУСОЛЕ Бусола се пови пут спомиње у кинееким пиеаним споменипима из 1еданаеетог века. Од Кинеза за 6 уоолу еазнали су индиски мооепловпи ко1и су онет у та.1не бусоле упутили Аоабљане. Тек од Аоабљана. са кошма с^ били V сталном полиоу . евоопски мооепловни сазнали су за Јгатне пловилбе помоћу буеоле Пове бусоле кошма су се служили мооепловпи. састотале су се само оп обичне магнетске игле ко1а 1е слоболно пливала по повошини воде Тек касније магнепска игла постављена, 1е на чвоету подлогу v кутиту. тако да 1е била много зголни1а и за ношење и за употоебу. Затим 1е иепод буеоле постављена табла за поделом на степене

Главни уредник Мића Димитријевић * Уа фотографије Александар Симић џ Цргач Ђорђе Лобачеи * Уредништво Поенкареова ул бр 31 Телефон 25-010 # Власник и издавач Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић * Адиминиетрација Дечанска 31 Веоград. Тел. 24-001 — 10 штампа „Штампарија Београд" А Д. Дечанека 31. Тромесечна претплата 58.— дин.

гсошсме

НЕДЕЉА, 4 ЈУЛИ

Бипз ономад пробна узбуна од ваздушног напада, па кад се свршипо, скупипи се ми нод госн комшије на разговор. Одједном госпа комшиница ће запи/ати: — Је пи, богати, Мико, шта треба да радимо ако неког од нас затекне одистинска узбуна' негде на упици? — Па, ништа. Има да се скпоните у прву кућу. Само, мора да пазите да не будете бпизу неког објеита важног за рат! — Па, откуд можемо ми да знамо иоји је објекат важан за рат? — заграјасмо сви у глас. — Како да не знате! То је бар врпо просто... Избегавајте да се нађете бпизу неке цркве...

ПОНЕДЕЉАК, 5 ЈУЛИ

Нисмо знапи да \ Је онај наш стари професор такав о\ начењак. Он реС&/7 Д0ВН0 ИДе На Пв " цање негде на Дунаву. Па био и ју^ че. И таман он бацио удицу, кад примети како се две дамице свукле, ту у шипражју, на обапи и загазиле у воду. Професор им довикну: — Еј, ви, госпођице. Знате ли да је овде забрањено купање! — Зашто нам то нисте рекпи одазваше се дамице — пре но што смо се свукле?! — Е, то је друго. Свпачење овде није забрањено!

УТ0РАК, 6 ЈУЛИ

- Био госн номшиЈа у поЗоришту, па нам прича шта му се десипо: — Поспе паузе, кад се угасипа светлост у гледапишту, шапнуо му један господин: „Пардон, јесам пи ја вас то малочас нагазио?". Кад сам му рекао да јесте, он сасвим падно рече: „Добро је, н баш вам хвала. Значи да је ту моје место поред вашег. Знате не умем да памтим ред н број седишта, него овако забепежим место!°

литар млека за сто двадесет динара, сматра да је учинио хумано депо, а шта то тебе кошта, није уопште важно!

ЧЕТВРТАК, 8 ЈУЛИ

ПЕТАК, 9 ЈУЛИ

Оном нашем су- ј седу што вопи до- Ј\Р /1 I бар гутљај, каже Ч лекар: /1 (\$\ — Сада ћу вам I \ м преписати нешто Г- ј \ \7^"1г=чод чега ћете доби- \ )) ти више крви. — Вепика вам ' хвапа, госн докторе, само вас мопим да не заборавите да назначите на рецепту: да крв није вода!

СУБОТА, 10 ЈУЛИ

Свађа се стално онај наш млади брачни пар. Онај суппент н његова симпатична мпадица. Госн комшији досадипо па узео да прекори суплента: — Боже, комшија, па зар баш увек мора да се свађате са женом? Што се не држите оног златног правипа: „Паметнији попушта!" — Ама, држао сам се, госн комшија, али нисам ваљда пуд да ја баш будем увек паметан!

— Видите и сами, госпођо, да дугуљасте пруге дају лепу лииију...

Био синоћ госн номшија у шетњи у оном парку близу наше куће, па кад се вратио прича нам како је чуо овакав разговор између Једне даме с нученцетом и једног господина који је тако исто во« дио на узици свог пса: — Добро вече, гослођо! — рећи ђе господин. — Добро вече. Само, ја вас не познајем господине! — Како ме не познајете? Па ми смо рођаци. — Наио то? — Па ваша Фифи )е кћи мог Кастора! СРЕДА, Госпа комшиница опет узела да поставља политичка питања. Тако јуче пита госн комшију: — Шта је то Мартиник? — То је острво. — Па, добро, острво, апи зашто Амереканци 'оће да окупирају то острво?

ЈУЛИ

— Из хуманитарних разпога, нажу! — Ја, то, право да ти кажем, не разумем. — Па, чекај, мопимте, полако. На том острву се напази злато француске Народне банке и, ето зато 'оће да га окупирају! — Па, нако онда нажу из хуманитарних разпога? — Па исто онаио као што твој црноберзијанац млекаџија кад ти прода