Kolo

Г~——~"Л СШНИ НЕДЕЉНИ ПРОГРДМ ОД 5.00 ДО 2.00 Л1АСА 110 ПОИОЋИ ОД НЕДЕЉЕ 18 ДО СУБОТЕ 24 ЈУЛА 5,оо— 6.15 Другарски поздравв 6.15— 7.00 Емисија за српске сељаке 7.00— 7.10 Вести 7.10— 9.00 Добро Јутро. драгв слушаоци! 9.00— 9.20 Вести 9.20—12.00 Пауза 12.00—13,00 Подневии концерт. 13.00—13.10 Вести на срнском Језику. 13.10—13.50 Подневна музика. 13.50—14.00 Вести на немачком Језику. 14.00—14.50 Нешто за тебе. 14.50—15.00 Извегатај о водостаљу. 15.00—15.30 ИзвештаЈ Врховне коман« де и кратке вести за војску 15.30—16.00 Пауза. 16.00—18.20 Срнске емисије. 18.20—18.40 Час немачке народне груие 18.40—19.00 Музика за тебе. 19.00—20.00 Вести на страним језицима. 20.00—20.20 Вести. 21.40—22.00 Београдски млади стражар 22.00—22.15 ВеСТИ. 0.00— 2 .00 Поноћна иузика. V И. / НЕДЕЉА, 18. ЈУЛИ * 9.20—10.00 Весела преподневна музика. 10.00 —10.30 Свечани час. 10.30—11.30 Свечани концерт. 11.30—12.00 За вао српски слушаопи Шародни оркестар Жарка Милановића). \Ц-амтш" А С1ВДСЦЕНИ Л самдесети роћеидан великог немачког књижевника Герхарта Хауптмана Оопеко народно позориште обележило је прошле недеље премијером једног од његових иалбољих дела „Колегом Крамптоном". Герхарт Хауптман познат 1е као драмски нисац. али 1© исго тако веома познат и веома цењеи и као романеијео и путоиисац. Премијера „Колеге Крамлтона". са .сижеом из живота уметника-сликара. имала је веома великог усцеха на првој београдској сцени. захваљујући одличној режији. делу. самог управника г. Јована Поповића, као главним протагонистима, и нарбчито јединственој игри г. Боже Нидсолића и гђице Олге Сииридоновић. * Пре сјајно успеле премијере Хауптмановог „Колеге 1{рамптона" управник Сриског народног позоришта и редцтељ комада г. Јован Поповић одржао је предавање о значају Хауптманових дела и о самом комаду у коме је, иоред осталог. рекао: Овв позоришне сезоне навршио је осамдесет година свога живота један од најсиажнијих драмских песника Немачке. Герхарт Хауитман. Позоришно листе. не еамо немачких, већ и свих евроиских иозорница. обел;ежиЛе су свечано прославу рођеидана овог значајног и плодног писца. Цела Европа узела је учешћа у тој прослави са жељом да укаже поштовање човеку који данас стоји на челу модерне немалке драматике. Оеамдесет година његова живота претставлзају ризницу значајиих творевина,

огромио богатство ва ттемачку. а исто тако и светску литературу. Роћен у Оберсалцбруиу у Шлезши. као син гостионичара, Хауптман је услед материЗаЛиих цородичних ирилика, био иринуђен да као врло млад отпочне са изградњом свог сопственог животног пута. После студирања вајарства у Бреслави и Дрездену. иаступа" одлучан преокрет у животу Хјауптмана. Он се> сав посвећује позоришту. Носле неколико покушаја по типу епских и класицистичких трагедија, Хауитмаи, захваћен идејом књижевног натурализма, објављује сво1е прво дело „Пвед залазак сунца". Одушевљен овим правцем он • наст^вља даље и само годину дана касније објављује једну за другом своје две драме „Празнцк мира" и „Усамљене људе". обадве у извеспој мери. под утицајем Ибзена. Из овог периода Хауптманове' књижевне делатности потиду изврсно обрађене драме у којима је снажним натуралистичким средствима обраћивао социјалне и психолошке проблеме. У међувремеиу Хауитман се појављује са својом историском драмом „Флоријан Гајер" која прететавлза интересантан иодухват да се на натуралистичкој основи изгради историска драма. После својих „Ткача" Хауптман се окреће комедији. На тој прекретници му 1е нрво дело „Колега Крамптон", али са врло мало наглашених елемената комедије. Прва нрава комедија 1е „Даброво крзио". После Крамптогта он пише „Михаела Крамера", „Петра Брауера". „Бекство Габријела Шилинга". Све драме за које црие ткиво из свог академског доба у Бреслави. Са својим трагедијама: ,;Кириџи1а Хенчел". „РоЗа Бернд". „Пацови". Хауитмаи почиње поступно да напушта натуралистички иравац. Са „Утопљеним звоном". исто као нешто рани.је и са „Ханелиним иутем на небо", Хауптман 1е почео да тражи нове путеве своје душе. Ту. на бази л-сивотног реализма, Хауитман великим песничким емоцијама и са пуно укуса за песничку реч и визшу. залази у царство бајки, фантазије и мистике. Кроз све своје драмске творевине Герхарт Хауптман је умео виртуозно да провуче истинску гкивотну снагу. У свим својим- дели>ма он је са изваиредном драматичарском моћи цртао енажно отворен живот, борбу између стварна живота и

идеЈе в животу. он цв уоедљиво умео лл велике и дубоке ствари човечје ду.ше осветли и објасни средствима људског разума. Пун енергше. ' Пун борбене снаге духа. вн се. са пуно љубави ирема сволој родној груди. борио за истину и правду као добар Немац. као вал^ан националиста. У своме „Колеги Крамитону« Хауитман је створио изврсну студију карактера. Овај комад је у ст-вари дирљива историја једне душе. унраво. кроз четири иетине своје," сналше трагедије 1'е^ног човека. Под # ударцима судбине, Крамптон. у једном жалосном тренутку свога живота, затвара своје срце. попутпта да му се окамене осећаји. чак и према најмлаћој кћери Гетруди, коту обожава и која је за шега персонификација нечег најсветшег. Утонуо у тешку атмосферу. он Од оиога од чега }е некада правио с^ећу. сада прави своју философију. Међутим. Хауптман га не оставља заборављена. Има свакако л>уди који нису срећИи или су несрећни у животу. али иостоје увек и они који дубоко верују V срећу. Овде су то два млада бића. Макс Штрелер и Гевтруда. његов ученик и његова кћи. који у његов ваздробљеА и размрскан живот уносе оно велико сунце младости, који му сред унутрашњег страдања, стварају ионовну веру у некада мутан саи о радости' и срећи. Као иозориптно дело ..Колега Крамнтон" је пун интензивних емоција. Хауптман је изврсно изваЈао лик Крамнтона.' Исто тако делују и све остале личности из његове околине. Српско народио позоритпте 1е са великим трудом и вољом приетупило обради овог Хауптмановог дела. Посао 1е био велик и тежак. Утолико већи и тежи што Хауитман, изноеећи истински лшвот кроз своје драме, захтева неминовно целу скалу људских осећаја до најтананијих нијанса. А то није нимало лака ствар. Иако, молгда. једна истински проосећана реченица. изговорена на већ оиремлЈено]' иретстави. изгледа нешто сасвИм природно. то 1е ииак захтевало муч-ну стуДију унапред. Не треба заборавиТи да реч није готово дело. већ матерша ко1а мења сво1 израз према томе ко 1е и како изгбвори. Ако „Колега Крамитон" буде на напто.1 сцени оставио дубок утисак. иоиос најстаријег сриског позоришта биће утолико

Лслна узбудљива сцена са Божом Николићсм. Олгом СниридоновиН и Миланом Поиовићем, (Снимак: А. Симић)

већи, јер ће у том случају и српеки венац за нрославу великог немачког песника утолико достотше стати у ред венаца великих немачких и осталих европ-. ских позорница. Најзад,. тако ћемо учинити и гедан зиачајан допринос на културном пољу бшл У времену када се ствара нова европска за1едница и то пОд окриљем земље у којоГ 1е поникао и Герхарт Хауптман.

16.35—17.00 Народне песме и музика._ Изводи народни оркестар по'д уџравом проф. Петра Крстића и ^ солисти. 17.00—17.30 Квинтет Ђорђа Р1иколића изводи срдску музику. 17.30—17.40 Предавање. 17.40—18.10 Деч.ји час. 18.10—18.20 Из савремених догађаја. 20.20—21.40 На палуби. 21.40—22.00 Београдски етражар. 22.15—24.00 Лексикон љубави. ПЕТАК, 23. ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Озбиљна музика. ' * 16.35—17.00 Шлагери. Изводе: влартет Симнћ и Во.јин Поиовић. 16.30—16.35 Извешта.1 Врховне ком-анде. 17.00—17.30 Народне џесме и музика. Изводе: народни оркестар иод уиравом проф. Петра Крстића и солисти. 17.30—17.40 ПредаваЊе. 17.40—18.20 Народна музика. Изводе: народни оркестар Милановић. Ната Патзловић и Добриво1е Јовић. паузи 18.00—18.10 Из савремеиих догађаја. 20.20—21.40 Бечко вече. 22.15—23.00 Из музичке мапе Радио Београда. 23.00—24.00 Твој састанак. СУБОТА, 24. ЈУЛИ 16.00—16.05 Извештај Врховне команде на ерпском језњкт. 16.05—18.00 Весела нонодневна музика. 18.00—18.20 Српска емисија. 20.20—21.40 Једиа песма из далеке земл»е. 22.15— 2.00 Златна књига мелодша. 2.00— 5.00 Чекаоница Београд.

16.00—16.05 Извешга.1 Врховне команде на српском је.зику. 1(5,05—17.00 Београд ггоздравља Бор. Суделу.ју Народни оркестар Обреновић. дует Буташ, квартет Савовић. дует Перић и Мироелав Баџевић. 19.10—20.00 Вести на страним језицима. 22.15—24.00 Иожели нешто из Београда ПОНЕДЕЉАК, 19. ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Камерна музика. Изводи гудачки квартет Немечек-Слатин. 16.30—16.35 Извешта1 Врховне команде. 16.35—17.00 Живот 1е само роман. 17.00—17.30 Народна музика. Изводе народни оркестар Жарка Милановића и солиети: Наталија Катинска и Симеон Ћесаровић. 17.30—17.40 Предавање. 17.40—18.00 Књижевни час. 18.00—18.10 Из савремеиих догађа1а. 18.10—18.20 Заробљенички поздрави. 20.20—21.40 Под 1ужним сунцем. 21.40—22.00 Београдски стражар. 22.15—24.00 Недеља добро почиње. УТОРАК, 20. ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—17.00 „Златна гтеторка".. свира мелодије из тонфилмова. 16.30—16.35 Извештај Врховне командв.

17.00—17.30 Српска музика. Свира квинтет Ђорђа Николића. "17.30—17.40 Предавање. 17.40—18.00 Народна музика. Изводи оркестар 0'бреновић, Катарина Лилић. Павле Радошевић. 18.00—18 .10 Из савремених догађа.1а. 18.10—18 .20 Паставак народне музике. 20.20—21.00 Немачко-румунски час за војнике. 21.00—21.40 Пева.1 славу.1у. пева1 22.15—24.00 И опет љубав. СРЕДА, 21. ЈУЛИ 16.00—18.20 Српске ©миси.1е. 16.00—16.30 Мали концерт. Изводе Нада Бранковић (Клавир) и Проф. Петар Стојановић (Диолина). 16.30—16.35 Извешта1 Врховне команде. 16.35—16.50 Оперске арије са плоча. 16.50—17.00 Предавање. 17.00—18.20 Забавне час. 20.20—21.40 Бечке новости. 22.15—24.00 Шта то може бити. шта је то? ЧЕТВРТАК, 22. ЈУЛИ V 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30. Забавна музика. ИзводИ' забавни оркестар иод управом Фрање Седлачека. Солисти: Бранислава Ђорђевић-Рутко и Јован Стефановић-Курсула. 16.30—16.35 ИЗвештај Врховне кбманде.

Мирослав Мигровић спикеркама. заиослеиих Јога од рапиЈе, н у будућности бити носиоци гласа Радио Београда. (Снимци: Б. Ф. А.)

*Тачно пре годииу дана ириредио је Ра* А дио Београд уз учествовање иублике ввој велики конкурс за радио спик^ре. Сннксри ко|и су тада изабраии као јшј -

бол»и говоре с успехом већ годину даш на микрофону, Данас су они свима већ добро нознати. Они су ти к-оји из дана у, даи обавештавају сваки у свом делокру-

гу слушаоце и стварају тако мост између ишроких слојева слушалаца и радиа. Доносимо данас слике љих петорице који ће у сарадњи са осталим спикерима и

Р АДИО -'С

Враико Гуцунскн

Војислав Бркбвић

Миодраг Пспчић

Љубивоје Јовановић