Kolo
0
5
ДРЛЗоРђе ^МИВА1-»ОВИК, ЛОЦ^НТ ^НивЕРЗИТбШ
^ МгОмлШ? 1<Љ^ М/СЈ^М/(СГ
- ВУ1С0В ОДЛАЗАК У БЕЧ И813 ГоЛИНЕ-
Чудан Је и често несхват,1мв сплет свих оних случајввсти које животни ток једног човека скрећу у овом или оном нравцу. Ретко, можда "врло ретко, застанемо пред завршеним животним путем и делом које велике лнчности и запитамо се: шта ли би бпло да пије било ове или оне случајпости, овог или оног случајног сУсрета. Међутнм нонека од ових случајносгм може изазвати врло значајие преокрете у животу једне личности. Ако је још у пнтаи.у каква зпачајнија личност, таква случајност може добнти епохалпу важност. 0 таКвом једном стицају случајиости ироговорпћемо коју овом прили-
Вук Ст. КараџиН Еом. У питању је најважнија прекретнкца у жнвоту Вука Караџнћа: моменат у којем се он решио да 1813, као бегунац из Србије, крене у Беч. Не треба. мисјјимо , ни истицати од колике је важности био тај Вуков одлазак у аустриску престоницу. Можда би претерано било рећи да Вук не би и и постао кн.ижевник да ннје тада отишао у Беч, — ко зна не би ли му се на другој етрани показала каква друга могућност да . дође до изражаја. — али да без тога Вук пе би био оиај Вук каквог га ми знамо, то је снгурно.
ТТоследњег дана месеца септембра 181" годпио из карантина у Халмалици крај Напчова бк отпуштен Вук Караџић, аиладић од двадесет и шест година. Мутни су бттли видици, а неизвестт будућност пред њнм. На коју страну кренути, чега се латити? Он је тада знао само да назад ■ у Србију не може. Све остало било је. неизвесВС. . ■ >• _ . онс наде које се разбукташе у срп т;нм срцима од ирвпх дана устапки. у.ц-ипго се као једним махом у другој иоловиии 1813 годиие? Србија је :(:! кпатко. време била иокореиа и Турни су онет ностали апсолутни госп о I) ч у дотадалПБОј' самосталној Кар:!ђ : чгчшј Србији. Свп виђеттнјн Срби, н !!г бар они који су себе за такг:е [-матрлли,. папуетпгае Србију. 11,ајвишс их ттреко Влашке оде у Русију, а миогц остадопш у аустрнскпм нокрајинама у коЈнма су живел.п, Срби. МеЈзу остад.пма нрептао је тада ире.ко' Дунава н Вук, сматрајући да је био довољно вићеи да би смео остатн у Србији. . Ир.ве основе своме угледу поставио је Вук још за дечалкнх годнна, од оног времеиа кад је проборавио иеко време код свога. рођака Јевта Савнћа-
Чотрића, трговца, касније члана Совјета и неке -врсте среског иачелника у Крајини, који је, но Вуку, „знао пи,/ сати и чатити боље од свију попова и калуђера и многијех старешинскијех нисара по Србији". Код љега Вук научи читати и нисати. Пос-ле тога Вук је своје зиање, што значи: иисменост, проширивао мало у краткотрајиој лозничкој школи нског Тршћанина Гргуревића, мало у манастиру Троноши, где је био пиомеиији од многих кадуђера. И он је већ тада знао ствари које су биле врло зиачајне за оно време: умеЗ је прочптатп нли написати свако писмо, умео је расИознавати сваки новац, знао је кад је који нразник. Зато је при свечаностима он посађнван на почасна места, одмах нрај попа, а жене су га љубиле у руку, ма како он изгледао иеугледан, које због година, које због кржљавости. Али се његова мајка Јегда. с пуним иравом тешила: „И дукат је мали иовац, али вреди витие од талнра". 8а првог устанка Вук је писар код устанпка. То канда није био иосао за њега. Кад се прва ратовања свринтше, он намоли оца да га ттошаље у Срем да учи школу. И тако с јесени 1804 отг дође у Карловце. Ту је тек видео како је ситно оно што је он знао према школама какве је сад вндео. Годииу дапа учи он сам код куће, а после се унисује у. богословију („клиричку школу"), где слуша латииски, иемачки и словенски, а један од професора му је „српски Хорације" Лукијан Мушицки. Иочетком 1807 Вук се враћа у Србију. Ирво је неко време пцсар код Јакова НепаДовића, а онда пређе с рођаком Јевтом Савићем у Београд, где иоетаје писар у Оовјету. Ту се Вук срео с Иваном Југовићем, који учиии на њ рилан утисак својом ученошћу. Вук замоли рођака Савића да узме Југовића к себи на стан. Тако Вук доби прилику да, свакодневно буде с Југовићем. Кад 1808 бн отвореиа Доситејева велика школа, и Југовић у њој ностаде главни професор, Вук се униса у ову школу. То његово школовање не иотраја дуго: иткола привремеио би затворепа, а Вук се 1809 разболе. Тражећи лека болести Вук обиђе Мехадију у Румунији, Нови Сад, Будимску бању, али је све било узалуд: с јееени 1810 врати се он у Београд са штулом, лева_ нога била се згрчнла у колену, чашица је била срасла за кост. Ио повратку у Србију Вув је кратко време био учнтељ, а онда иређе у Кладово са својим рођаком Савићем, који тамо постаде нека врста среског начелника. Вук доби царинарницу, и то на гратшци од Текије до села Брегова на Тимоку. То је био за Вука тежак посао, али му је давао могућноети да заради нешто иовца. Вук је једио време сва власт у кладовском крају место Савића, а неко време је на служби и код крајинског војводе Хајдук-Вељка. Кад Србија поче 1813 да подлеже турској сили, Вук пређе * нреко Дунава у Банат. С њим су били његов отац, рођак Обрад и С.тефан Живковиђ,' Вуков пријатељ н. муж његсве рођаке Савке. Чнпи иам се да је у томе отсудноме трепутку у Вуеову зкнвоту Живковић одиграо иајвећу улогу. ('тефан Живковић је био родом нз Черевнћа у Срему. Дошао је у Србију 1805 нз Беча где је студирао ме. дицпну. Ностао је у Београду секретар Совјета, а неко време је бпо управник качерског рудника где је вађено сребро, гвожђе и бакар. Почетком 1808 посла га Карађот>ђе као таоца Муланаши у Видин: Кад се октобра месеца ис-те године Жпвковпћ врати у Србпју, упогша се с рускпм претставником у Србпји Родофинпкпним и иочне се с љим врло често састајатн. Та веза постаде многима суми.пва,'и кад га
јеДном запиташе у Сенату шта он то ради иепрестано са Родофииикииим, Живковић г.еома жестоко одговори да се то никога нингта пе тнче, те би отпу.штен нз службе. Иосле тога Живковић се бавио неким приватним послбвима, увек нод заштитом руског иретставника. Кад РодоФиникин нобеже из Београда, и Живковнћ пређе с н.им у Влашку. Враћа се опет у Србију 1810 годппе и бави се у рускпм логорима у Крајиии. Изгледа да је, и ту, као и нешто касиије у Београду, вршио набавке.за руску војску која се иалавила у Србији. Годиие 1811 ожени се Вуковом рођаком Савком, и од . те године видимо да Се Живко.вић и Вук дописују. Изгледа да Вук Живковићево пријатељство није миото радо прпмао. Живковнћ је био мало незгодан човек" Не*талан, луталица, врло дуго бе.з икаква с-тална и одређена носла, он се доста задуживао, а дугове канда ппје волео да Врађа. ГоДиие 1812 Вук му позајмљује 50 дуката и тражи од н.ега уредну потврду, „облигацију". Како се у мпогпм писмима, иријатељима Вук касније жалн, ова нозајмица иије била једнна. Али Живковиђ пије ннкад нптпта вратно. А тсије Вук био једиии кога је Живковић на тај начин оштеттто.' Не би нттаче; Филттп ЈТучић, трговац из Одесе, нпсао Вуку.да сигурно после Живковићеве смрттс ии.шта ипје остало од његбва иман.а, „пбо је свагда и овди мпогпм дужан био, в том числу и. мени". Али, е друге страпе, СтеФан Живковић, касиије названи Телемак, ,био је.. вслнки л&битељ кн.нге. ТС.аКо' каже Лавар Арсенијевић-Баталака, његов еавременнк, ои је био „здраво изображен човек и овај је знао језике: нем&чки, латниски и француски". Чак и оида кад је био на најтежем иослу и у најзабачепнјем крају. 1811 године У Крајинн. он не заборавља књнгу. иелопова Телемаха, наравно на фраинелоиова Телемаха, наравтш на Фрапцуском, али му је и то довољно да се с друпттвом забавља читаЗући нм ово дело" и ттреводећи. И сталио ттозива и Вука, да дође к њему. Једном му прижел.кује како би летто ироводили време „одохновенија" у заједничком читању и иревођењу. Други пут, из Београда, наговара га да панустн службу у Крајини: „Што ћете довека та. мо међу тнм Власима?" иегде друге нолбвине 1813, за тгазтезких времена, он норед осталнх ствари сасвим другс врсте, не заборавља да јави Вуку да у 1 Бечу почин.у излазитн сриске новиие и да би се на п.их вал.ало нретнлатити. Да л и су Вик и Живковић заједно ерстнли нз Ср.бнје .у Бапат 1813 годцие, или су се у Папчеву случајно нашли, не знамо. Али су ту заједно. Вук са ирнличном уштеђевином у џеиу, жељан света и науке, али сасвии неук да се отнсне сам у широкн свет. Његове су се жел.е мрраде, завршавати иа Карловцнма или Новом Саду, где је могао -у друштву учених Срба употпуњиватн и проширива^и своја знања. Нвјвпше" ако је иомпшљао да сде у Влашку или Руснју, а можда је номишљао и иа Петпту, јер је и тамо живело доста Срба. Осим тога, морао је мислити нпа да чини са својпм оцем и рођаком Обрадом, који су . с њим ишлн. "* А Живковнћ? Некадашњи бечкн студент, са" срцем ираве студентске луталице (његова зкена Савка нцје му .; у томе ништа устуцала), који је пре тога већ нмао ттрилнке да путује у Влашку, веропатно је и сада најлакше могао отнћи у Влашку или Русију, где је касније и заврпшо зкпвот, али га је друго нешТо много внше нривлачпло: Виетта. „царствујугача Внена"! Ње&Јва зтсеља ннје била нотпирена само сеитименталннм разлозима,
нису га само успомепе вукле на тг страну. Он је нмао и једну већу наду. У Бечу се штапају српске нови« ие. Ту би се могле штамнати и срис;ке кн.иге. А он носи готов иревод Фсвелопова Телемаха. Треба се докопати Беча. штампати Телемаха, а по< сле би иревео још иегато. Њему јв носао преврђења пшао лако, а жел.в биле велике. Он је не доцнпје него крајем идуће, 1814 године, писао Ву« ку: „ми ћемо тој братији* (тј. свнмж онима који су говорили да Живковић' подраж.ава Дрситеју) доказати но времену да и осим Доситеја им'а превод« чика": Он је озбиљно мислио да ,св такмичи с Доситејем. Ваљало је само стићи до Беча, а тамо до редакцијв новина и њихових уреднпка. За свв то требало је доста иоваца: и за пут, и за боравак у Бечу, н за штамиањв. Он свакако новца. пије имао пн тада, -као што је и ратшје увек било, Једини спас био би да приволи на овај пут Вука. То би све Вуку много користило, а Живковић би решно иајважније нитан.е у своме зкивоту. Морао је Живковић унотребити сву своју^речитост да Вука наговорн иа овако.велики потхват. И Вук је приетао. То му слузки на част. Он је моиао бити свестан да ће Живковић са зкеном насти њему иа врат (да је тако било и ма довољно нотврда, које пе морамо н.гГводнти овом ириликом), али јв био сиреман да плаћа, знајући шта ће добитн. Оп остави оца и рођака Обрада у Срему, на са Живковићем и Савком отнутова преко Пеште у Беч. А.ти крај овога иута пије Беч, него редакцнја иовииа и штампарија. Вув је и сам причао касипје С-резн.свском да је стигао у Беч „ни сам не знајући и пе мислећи шта ће од њега бити". Живковић одлази право Давидовићу и Фрушнћу, уредиицима „Новииа сербских", иудећи свој нревод. Са собом води и Вука. И као што јв редакција новииа бнла занимљива за Вука, тако је и он, човек из народа, из Србије, устаннк с фесом, морао бити занимљнв за уреднике. А кад јв Ј.ернеј Копитар, тада цензор за словенске књиге у Бечу, који је с највећом нажњом иратио све што се ради у новннама срнским, чуо за Вука, зазкелео је да га видн и да с њим разговара. Надао се да ће тај човек бпти друкчији него они Срби који су прошли кроз школе и да ће друкчије говорнтп нсго они, које је он познавао. И заиста, познанство с Вуком било му је као поручено. Он је таквог човека и "тражио. И одједиом, неочекивано, инче као из земље. једна велика фигура: Вук Ту је почетак опог великог поглавља, највећег у исторнји срискв књижевности. Кад је наговорио Вука да путује у Беч, Стефан Живковић није ни помишљао колику је услугу учииио српској књизкевности, није ни у сну сањао да ће само за крју годииу Вук помрачити својом славом миоге-и веће и јаче, а Живковића и да не сномињемо. Запитајмо се сада колико је случајности решило овај значајни моменат баш овако а не друкчије, Занитајмо се само: шта бн било да Живковић није желео 1813 да путује у Беч, нли да се случајно није тада нашао с Вуком, или да ,је којнм случајем имао довољно новаца у џепу за тај пут? Вук онда с-вакако Пе би стигао до Беча, а то значи ни до Копитара, а то значн... Али ко би могао рећн шта то све значи? Можда значи да сриска књизкевност XIX века не бн изгледала оваква каква је.