Kolo

НЕДЕЉА 18 ЈУЛИ ,ч_ Прича нам синоћ „ V?' иомшија како се да/ч нас домаћице довиЖ у (У\\ ЈаЈУ над крију од ЈГ,>Ј^/ млађих по кући поједине ствари. Тако \ ан био код иеке старе познанице, и чуо иад је ова ренпа девојци: — Ана, донесите ми ону боцу на нојој пише витриоп, да видим има пи Још у н>ој коњака... ЛОНЕДЕЉАК 19 ЈУЛИ —л Бипа ту скоро спи® \ иарска изпожба па и хДД! ГЈ се Један спикар вајгосн комшији каи\ ЈА ~\ ко му дошао неки М\\ ратни богаташ ;коројевић разуме се \\ — ~ и питао м ° же пи да му изради пор*рвт у Лојама. Спикар, разуме се, узео бржебоље да га успужи и запитао га: — Како господин жепи да га спикам. У обичном одепу ипи у неком свечаном? — Море, није потребно да правиш топики церемонијап, буразеру. Можеш брате спободно да радиш у твоме мантилу... Не гпедам ја на то!

— Нисам пуд да седим у руднику четири месеца! — Па, добро, ви рекосте да ће Рат да буде готов? — Море, какви готов. Док рат буде готов мени има да отпадну тамо руке од рада!... ЧЕТВРТАК 22 ЈУЛИ Развезао се разго- /\ вор у комшилуку /\У поводом терористич- С($ !|Ј~Д. ног напада на Рим " и на светиње като- \\Л/ пичке цркве, кад се Ч умеша госпа комши- •$! ^^ЈРГница питањем: — Па, добро, Миио, како се ти авијатичари не боје Бога? — Шта има да се боје кад им је онај њихов кентербериски надбискуп дао благослов за то, још прошле године. — А, он; зар се он не боји Бога? — Не боји се јер има одобрење! — Од кога? — Па од његовог Бога! — Каио од његовог Бога? — Па, брате, његов Бог је Черчил!

УТОРАК 20 ЈУЛИ ^ Био госн комшија у духовном суду, па вепи да је чуо и гј -р—— овакав разговор из/ < \ I међу једног оптуже/п ног «Ужа и претсе1 цавајућег свештени^ — Ако не докажете свој алиби, ваш брак ће бити разведен, а ви ћете бити проглашени •а кривог! — Нека, госн претседавајући. Пристајем. Боље крив па разведен, него прав Па — ожењен!

једно писмо.

ном врпцом!

СРЕДА 21 ЈУЛИ у -9 Имамо и ми у на\{ шем комшилуку јед—ног „кафанског страО тега "- Госпа комши3 \ ница вопела често I \ Ј да слуша његове т-тгч 5 "^ Ч I вкомбинације" и Ш/ ^Гх/— „прогнозе" о ситуа& цији и о ратним оПерацијама. Госн комшија се због то-

га често с њом шегачио. Па тако и синоћ. Дошао госн комшија кући и пита госпа комшиниц?г: — Је пи, жено, што каже онај твој „стратег"? — Море, бестрага му глава... Посвађали смо се. — Е! А, што? — Па тако пепо. Много паже!

1?а #ендар мога кошојс

ЈАПАНЦИ И ЧАЈ Познато је да Јапании воле чај и ла га вшју у евако! прилици. много више .него ми кафу. Ча1 који Јапанци припвемазу 1>азликује се од европеких чајева и воло Је укуеан. Међутим. чај ко!и ее епоема ва јјапанеки двов узима се еа једне нарочите плантаже чаја. Да чај још при берби *о би добио некл непотребан мирјис , предузет© су многобрбјне мере. Поред оеталог људи који раде на тој плантажи ке м«еју за време рада да !еду ни 1едно !ело које мирише, морају да ноее ципеле и да »е еваког дана купа !у« СУДБИНА СТАРИХ ВЕЋ ПОТПУНО ИСКОРИШЋЕНИХ ФИЛМОВА Овакако в вама је пало на ук пвтање: Игаа бива са ставим филмовима и. затим. Хо]и се филмови сматрају као стари. већ употребљени и потпуно иекоришћепи? Можда нисте знали. али филмека пант* »нка. од целулоида. више 1е него оеетл>ива. Довољно 1е најмања непажња па 3®а се филм подепа, Да би могао да цролази кроз пројекпиони апарат сваки Филм има нарочите рупипе. Те рупипе ое врло брзо толико иекидају. да фичм уоптте није више споообан да тачно прикаже оно што етварно преетавља. Затим. сваки филм КФ1а се 1едном прикаже мора да ее премотава. а то опет ни најмање повољцо не делује на оеетљиву целулозу филмрва. Најпоеле ни евн кино-оператери не поступају довољно пажљиво са филмовима. Све то елужи као повод да !една Филмека копи*а воло брзо Поетане неупотребљива. Поонаћена еу мвога срететва да се век 1г»лног Филма продужи али ни то није ^чло наоочите везултатв.

Већ потпуно иекоришћени Филмови продају ее. И то врло јевтино. Најбољи куппи старих потпуно иекоришћеиих Филмова еу фабрике које ее баве производњом целулоида. А. ове фабрике. када купе стари филм у првом реду ослобађату га слика. па га тек онда употребљавају за добијање целулоида. Другим речима филм. који !е дао еве што се од њега очекивало. постаје после тога само пелулоид. - Али и они лепљиви еастојци. који се налазе у филму. не пропадају. Од њих се прави лак за кола мает за обућу. разни састојпи ва боју .. А како на еваком филму има и сребрних састојака. води ее рачуна и о томе нарочито када Је у питању већи број старих филмова. КОЈА СУ НАЈОТПОРНИЈА ЖИВА БИЋА? Погрешно би било миелити да људи. или иајеавршенији претставници животиЊеког царства. у првом реду еиеари. имају најотпорнију енагу. Ии највећи колоси из животињског царства. као што су елонови и нилеки коњи. не претстављају најотпорнија бића. Најотпорнији живи створовн налазе се у реду на1еитнијих. Ова жива бића могу да живе на топлоти која а41а 1аоцо одрећене гранипе. Свако повећање топлоте преко те гранипе изазива смрт. Углавном та гранипа је ето степени Целзиуеових изнад нуле. и седамдееет етепени испод нуле. То је правило. али. има изузетака. Тако 1е др. Шпенглер. швашарски иетраживач. у своје време пронашао у Африци неке еитне инеекте који еу могли да издрже и топлоту од стотину степеви. Врлб' велику хладноћу може. међутим. да подкесе стонога. Извесне врете пужева могу

да поднееу хладноћу од 120 етепени испод нуле. А 250 етепени испод нуле могу да издрже извеене бактери.|е ... Неке врсте живих бића могу дуго да опстану и без ваздуха и без воде. Ту у првом режу долази велики бро.т разних бацила. Многим бацилиМа ни електрипитет не може аишта. МАРС ЈЕ СЛИЧАН ЗЕМЉИ Од евих планета земљи !е најсличниш Маре. Као и земља и он добита много светлоети и топлоте од еунца. На поввшини има копна и мора. река и планина. Окружен Је атмосфером у којој ее стварају облапи из ко.шх пада снег. Удаљен !е од сунца 228 милиона кшшметара. Има гуетину 0,7 од земљине густине. По запремини 1е еедам пута мањи од земље. Марс поематран са земље. црвенкасте је боје. ПРВИ КАНАЛИ Први канали, колико 1е цсх.ори.1а забележила. јавили су се у Египту у седмом веку пре Христа. Опајали су Нил и Првено Море. Отада. па за много векова. у Египту је постојала читава мрежа ка«ала чији се број пењао до десет хиљада. Ови канали спроводили су воду до земљипгта које !е служило за обрађивање и које не би било плодНо да ниде наводњавано водом из Нила преко ових канала. И у Кини су канали били познати тош у налетаријем времену. Такозвани Парски Канал. који Је искоиан тога пре две хиљаде година дугачак те 1300 километара. Године 1481 у Венецији те ископан први канал снабдевен уставама. У ФраицускоЈ те канале са уетавама завео велики сликар. вајар и инжењер Леонардо д^ Винчи 1515 године. ТРАНСФУЗИЈА КРВИ Ове 1е више иетина аа ничег новог нема на земљи! Доскора ее мислило да |е трансфузија крви вешто што припада најмодврнијем добу. Међутим. утврћено Је

еада да 1е трансфузша крви вршена и нре триета година. Један шведски иетраживач етарина пронашао је у једно.т старот медицинској књизи, коту ,1е штампала 1764 године академека штампарија у Упсали. и елелеће редове: „Пре сто година направљен |е нов покушај да ее побољша етање здравл»а слабих болесника на та! начин што ће ,им ее Убризгати свежа крв младих животиња." Да ли еу пробе еа овом врстом лечења вршене и какви су резултати били. о томе ова научна стара књига не швори . .. МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ ★ Папагај, који је тежак свсга 134 гра-? ма. у стању зе да подигне сводтм кл.уиом кавез који је тежак 3 килограма. Човек коти би имао одговаратућу тачииу. ако се иретпоетави да те тежак 80 килограма, могао би да иодигне евотим зубима терет од око две тоне. ★ Када ее закоље тедан бик. иаука те прорачунала да ее може добити око две етотине разних продуката. % Звезда коју су мудраци са истока видели у време Христовог рођења свакако је била комета. ★ На кинеском језику појам „дуг живот" може да се изрази ва шездесет и три разна начина, Пас на великој врућини увек иснлази језик. То долази вбог тога што пас снада у ред животиња коте не могу да ее зноје. па на оват начин испат)ава сувишну воду.

Главни уреднив Мића ДимитриЈевић * 6г фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев ★ Уредиштво Македонска (б- Поенкареова) 31. Тел. 25-010 Власник и издавач Орпско издавачко предузСће А. Д. Јован Тановић АдиминистрациЈа Дечанска 31 Веоград. Тел. 24-001—10 штампа ч Штампарија БеОград" А Д. Дсчаиека 31 Тромесечна претплата 58.— дин.