Kolo
2
12мшдр мога кшшв
НЕДЕЉА 25 ЈУЛИ Љути се јуче опет она наша сусетка супленткиња на свог мужа, па му каже: — Жену као што сам ја нећеш внше наћи на свету! — А, ко ти каже да ћу уопште тражити жену као што си ти? ПОНЕДЕЉАК 26 ЈУЛИ Онај наш сусед професор ботанике а, с Р е п госпа комшини\- ч #Шјк1. цу са зембиљом кад ЈТВииИ се враћапа с пијаце, па јој у разговору . . .. рекао: ЈГЦ ј ;// — Кад бисте само знапи, госпођо комшинице, каква је радост за нас ботаничаре кад нађемо неку ретку биљну! — Ама, коме то кажете госн професоре — прекиде га госпа комшиница. Можете миспити каква је тек радост за нас домаћице кад нађемо тако неког пиљаРа који није сакрио поврће... УТОРАК 27 ЈУЛИ Синоћ, на нашем поселу води реч госпа комшиница, по1ито је госн комшија негде на путу спужбеним послом. И, причанам, како је прексиноћ стајала на прозору и чула како неки господин својој дами говори: — Каква поезија, госпоћо... Овај мирис својствен визији неостварених снова, ствара чежњу која раздире... Дама је уздахнупа: — Ах, да! То је мирис опојне петње вечери, господине докторе ... — Не, не! То је мирис пржених мпадих кромпирића! — рече онај госн доктор и забезекну своју даму. И био је у праву јер сам ја баш те вечери пржила кромпириће.
— Море, Персо, ти си нешто ослабила. Твоја сенка није као прошлогодигиња.
СРЕДА 28 ЈУЛИ — Замисли, хвали се јуче госпа комшиница госн комшији, како има поштеног света! Јуче сам била с кума Дацом на пецању и кад смо отишпе приметипе смо да смо на обали заборавиле ја своју ручну
— Па, просто. Мислили су да су и то „поклони" с неба, што их бацају англо-амерички авиони, и нису смепи да пипну ствари... НЕТВРТАК 29 ЈУЛИ Прича госн комшија како је у парку, близу наше куће, слушао пре нени дан овакав разговор двојице мапишана: — Мој тата је толико штедљив да над иде прави дугачке
само
торбицу а она своју сребрну пудријеРУ ... Као без ДУше попетеле смо натраг, и помисли нашле смо ... Иако је било пуно разног света ту на обапи нико није узео заборављене ствари! — Па шта има ту поштено? — Боже, Мико, како шта има. Па могли су да узму то... — Јест, тако је. Могли су, али нису смепи. — Од кога?
кораке, да би што мање цепао ципепе. — А, моја мама је толико штедљива да чисти иромпир са татиним брајачем, само зато да што мање оде у штету... ПЕТАК 30 ЈУЛИ — Како сте данас елегантни Марија! — наже наша сусетка помодарка велика, својој куварици. — Нико не би могао да позна која је од нас две куварица а која госпођа! — По хаљинама, можда и не би, госпођо, али по кувању зацело би нас познали. СУБОТА 31 ЈУЛИ Срео госн комшију јуче неки његов пријатељ сав усппахирен и ужурбан. Госн комшија га зауставио и запитао: — Шта је теби човече, што си тако узбуђен? — Море, мани ме... Морам да ставим мог старијег брата под туторство. — А, зашто? — Како зашто! Чим с неким стан« да разговара он га нуди цигаретом. М-ћ
КОЛИКО СЕ МОЖЕ ОСТАТИ ПОД ВОДОМ Под водом је тешко остатл дуго. То важи и за људе, а исто тако и за мнбге живбтиње. Човек може да остане под во« дом најдуже три минута. Међутим. кит нли пот (једна врста кита) могу да остану под водом од тридесет минута до еат и по. Кит мбже оволико дуго да остане нод водом зато што његова плућа имаЈу капацитет хиљаду пута већи од човечијих нлућа (не заборавите да кит није риба!) м да троши много мање кисеоника него човек. Важи као правило: у којтико !е која жИвотиња пебља. утолико троши маНл кисеоника. ОПАДАЊЕ ЛИШЂА Оваке 1есени Лишће опадне с дррећа управо онда када почну хладни пани. Али лишће опала са црвећа и у кратевима у кошма нема тако хладних пана као код нае. На пример на острву МаДери. ко1е^ има изванредно благу климу. утврђено Је ца храст остаје без лишћа 110 дана V години буква 149 иана. а винова лоза 157 дана. Дакле. период мировања код сваког дрвета. без обзиоа на климатске прилике. траје скооо подједнако V свима попнебљима РИМСКИ ГРАД ОСТИЈА Давно ископани град Остија. кош 1*е у античко доба. за време оепублике и парства био лука метрополе Рима спада мег)У на1в'ажнита археолошка открића послелњих година Откривени град V лепоти и занимљивости надмашуте сва историска поивићења. што еу до сада пружале лскопине око. Рима Реч је о читавом гоаду ко1и је- опет дошао на светлост дана, Изграћен 1е био пвема. плану ледног тединог . архитекта. и по своТој поавилности потеећа на данашње модернр г оадове Улипе еу лепе и ПРостоаНе. има их неких и преко 20 гагетара пгиро^иг О р гпап као да 1е био подељен у
два дела: V 1едном су становале матооне и патрицији. а други је служио у чисто трговачке циљеве. Откривено је и мноштво уметничких дела. Реч је ,о саркофазима. кштовима. натписима итд. Док Зе Помпеја. била град богатих вила. где је римека плутокрација пландовала. па нам искпопине показују њихов интимни живот. дотле је Остија била град трговине и промета. е кућама богатих банкара. мешетара и посредника. затим хамбари. житнине и екладишта. ТОПОВСКО ЂУЛЕ ИЗ 1812 ГОДИНЕ Код места Лингера. у Норвешкој. једна сељанка копајући кромпире ископала је нешто чему се није надала. Ископала .1© Једно топовско ћуле каква су употребљавана за старинске топове. Испитивањем је утврђено да 1е то ћуле испаљено из топа 1812 године за време Тедне бовбе. која је те године вођена код Лингера" између Данаца и Швећана. , 250 ГОДИНА ХОФМАНОВИХ КАПЉИЦА Један од најпопуларнијих лекова. који !е позћат у свим европским земљама. па чак у целом свету. и којег има у скооо свакој кућно}. задружно1 или здравстве- нрј апотеци. сигурно су ХоФманове : капљице,, . " • " ' Хофманове" кашвице пронашао 1е немачки лекар ФридРих Хофман који се ооД«о године 1660 у Хале-у на СаЛи као Син лекара Фридриха Хофмана. Године 1680 сн је практицирао V Јени. а 169.3 био 1е већ први професор меДицине на тада ново основаном универзитету V Хале-у. Као 1едан од најчувенијих лекаоа свог врем^на уживао,' ле он неограничено повеРење евојих савременика. а његова предавањч аз Физике, хеми.ге. анатомије. . хирургше и пракТичке медицине уживала еу велики глас. Када 1е био именовап личним лекаром пруског краља Фридриха I. а затим и Фридриха Вилхелма I, боравио је он чз-
сто у Берлину. Са великим немачким научником евог времена. Лајбницом. био 1е у пријатељекој преписци. Женевско издање његових скупоцених дела састоји се из шест дебелих свезака. Ипак 1е најмањи од тих свезака остао и данас чувен и аутора учинио бесмртним. РЕУМАТИЗАМ — НЕПРИЈАТЕЉ ШВЕДСКЕ Реуматизам је у Шведској толико распрострањен да претставл 3 а највећег народног непријатеља. Од те болести цела земља трпи велике штете. Велики број инвалида Шведске индуетрије у самој ствари су инвалиди због реуматизма. Рачуна се да у Шведској сваке године због реуматизма пропадне око дванаест милиона надница. Штета проузрокована тиме цени се на сто милиона шведских круна годишње. Статистички 1е утврђеио да у Шведско.1 један од ето становника. дакле око 65.000 људи и жена. сваког дана није покретно због реуматизма. Конетатовано 1е скоро четири хиљаде смртних случајева као последица тешког реуматизма. Сваке године око пет хиљада људи прима привремену пензију због онеспособљења коме је опет узрок реуматизам. Због тога је шведска држава повела одлучну и добро организовану 6 ор 6 у против ове болести ко.1а 1е V Шведско.1. не зна се зашто толико оаспроетоањена. БРЗИНА ПТИЧИЈЕГ ЛЕТА Поједине птице лете овом иросечном брзином: чавка 17 метара. соко 16. 5. ввана 14. 5. кобац 11. 6. метава^ V секунду. Према томе за 1едан сат прелазе: чавка 61. 2 километра. соко 59 4. врана 52 2. кобац 41. 4 километра. Птице селице могу за 1едну ноћ да пређу пут од Беогоада до Солуна КОЛИКО МОГУ ДА ЖИВЕ ИНСЕКТИ БЕЗ ГЛАВЕ Опитима 1е утврђено да неки инсекти могу да живе и када им ее откине глава. Такав 1е случа.1 са мувама и скакавнима. Кад им се откине глава они могу да ашве 1ош извесно време као и да имају главу. Један морски рак живео 1е без главе 15 дана. док 1е глава одво1ена од трупа показивала знаке живота још пуна двадесет и три дана.
ЗАШТО 60 СЕКУНАДА ЧИНЕ ЈЕДАН МИНУТ Вавиловско рачунање имало је 60 као основну јединицу. Зашто еу управо тај бро.ј изабрали сасвим је разумљиво и по томе се види да су етари вавилоиеки трговци били врло вешти. Ниједан други број није тако лако дељив као (И). Вавилоњани су делили дневни ток еунчев ца 24 паразанге. Свака пара.занга. управо сваки час имао је 60 минута. Једна паразанга претставља отприлике 1едну миљу хода. Вавилонеки астроиоми упоређивали су један час тока сунчева. за ире* ме равнодневице, са путем једиог доброг тркача за исто доба. Ова деоба времена прешла 1е после и на Грке и филозоф Хипарх увео 1е и у Европу. Тако се та мера за време одржа* ла и до данас. Покушај. за време Фоанцуске револуције, да се и време рач\'»та у омислу десетичног система. пропао 1е врло брзо .. НАЈПРЉАВИЈИ ЉУДИ НА рВЕТУ Као најпрљавији људи на свету сматрају се Тибетанци, ко.ш се никада не, купају и не умивају. Сами еебе поносИто зову: црни људи. И не само то већ они стално мажу своју кожу 1едном воетом маела. То раде против хладноће ко1а 1е у Тибету велика (ноћу достиже дес.ет до потнаест етепена иепод иуле). МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ ★ Ескбријал, краљевски дворац код Мадрида, који је за време рата у Шпанији био јако оштећен, претстављао је једиу од највећих зграда на свету. Да би се само прошло кроз све собе тога дворца, било би потребно бар четири- дана. IIут који би имао да се пређе износи 160 километара. * у човечјем телу налази се толико фоефора да би се могло напоа:вити две хиљаде шибица.
Главни уредник Мића ДимитриЈевић * 3? фотографије Александар Симић ★ Цртач Ђорђе Лобачев ★ Уредиштво . Магаелонска (б. Поенкареова) 31. Тел. 25-010 * Власиик и издавач Орпско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић $ Адиминиетрација Дечанска 31 Београд. Тел. 24-001—10 штампа „Штампарија Београд 44 А. Д. Дечанска 31 Тромесечна претплата 58.— дин.