Kolo

6

*=»ПРЕЈЛОЈЈнмциФИЈЈММ

кама, тако у оној чувеној пећини код Алтамире, (отирилике 15.000 годнна нре Христа) пронађено 'је мноштво цртежа преиеториског човека. Сви ти једноставни, и да кажемо примитивни, али необично убедљивн и чврстом руком цртанп прикази лова и животиња показују очевидну тежњу да се одједном прикаже внше покрета. Ову је тежњу филм остварно. Непознатим преисториским уметницнма успело је да покрет прикажу у неколико најбитннјих Фаза. Много и м1Гбго векова донније, средином 19 века, швајцарски сликар Тепфлер дошао је' дрвн на идеју да одређепп догађај или причу прпкаже помоћу низа цртежа. То је скоро исто што су данас „стрипови", цртежи у серијама. Многи цртежи великог немачког нлустратора и карикатуристе Вилхелма Буша, на пример серија „Макса и Морица", имају сличну тенденцпју. Па и У самим египатским фрескама и рељефима могу се утврдити јасно обелеа^не жеље да се разним покретима прикаже известан догађај. „Живе сенке" које су и даиас још познате под именом „кинеске сенке" познате су биле још око 3000 година пре Христа. Већ у то доба кинески и хиндуски мађионичари и „циркусанери" приказивали су по градовима и већим местима те „кинеске сенке" што ћ« рећи да су се по платну провлачиле разне црне изрезане силуете. Мађиоиичари су стајали иза платна и провлачилн црне силуете учвршћене на летви. Оне су приказнвале или омиљене јупаке или нека Фантастпчна бића из бајке, змајеве, итд. То је била омиљена забава која се одржала и дан данас на Далеком Истоку, а која се и код нас одржала као играчка. Слнчне тежње видимо и код аптичких Грка. Аристотел у једном свом 'делу, пфви је описао неку врсту „камере обскуре", затворену кутију с отворима у чијем су унутрашњем делу биле постављене слике. Нешто слично учињено је и испред једне замрачене одаје. Птоломеус, који се много бавио оптиком олисује, 130 године пре Христа, једпу обојену плочу подељену на впше сектора, па којој су пзазивани разни светлосни ефекти. - Али' о правим „камерама обскурама" биће говора тек много доцније. Велики италлјапскп уметпнк и изумитељ Леонардо да Внпчи оппсао је 1492 године првн механизовану „мрачну камеру". Нешто доцније вајар Бенвенуто Челинп, 1534 године, оиисује сличну направу. Познати лекар, књижевник и мађионичар Агрипа приказивао је средипом 16 века по разнпм европским дворовпма своју „камеру обскуру". Посматрање слика постављених у камери, а о^ветљиннх кроз одређени отвор, била је омиљена забава вишнх кругова и тек ће век доцније постатп забава свих слојева. „Мрачна камера" била је нрнлично једноставна конструкција: у кутији слика, отвор за гледање и мањи отвор кроз који се пуштала светлост која ће оживети слике, мењане ио вољн. Немачки је*зуита Атанасиус Кирхер (1602

(Снимци: пвиватна својина)

Једна гравара из 18. века приказук ' чиробпу лампу ко. ја је ишла од вашара до вагиара.

робне лампе и пролазиле кроз објектив појавпле су се на платну увеличаие. Учпњен је дакле још једап важан корак унапред. Творац тпх иројекција је Аустријанац Ухаџнус (1853). Једно за другпм појављују се разни апарати чудних имена. Појављује се и идеја да се узастопнн спнмци чнне помоћу више објектпва. Фотографија се све више усавршава -и^најчад је Америчанину Мејбриџу успело. 187 7 годиие, да првн сними покрет, да оствари снпмање у моменту. То је, да кажемо, пајважпија претпоследња етапа уочи филма. Идеја да се пројекција ослободи апарата, да се затим створп апарат којнм ће се учинити и брзи узаетошш сннмци и да се ти сннмци „оживе", пројецирају, не даје впше мнра Али је потребно да искрсну још иеки нзуми па да се може појавити и филм. У том иогледу покушајп и изуми Фрапцуза Мареја спадају у најбитиије. Године 1882 остварио је „фотографску пушку". На. направи сличној пујици био је учвршћеи точак са сликама. Окидањем точак се брзо вртео лајући иотпуну илузију покрета Нешто доцније плочу је замепио тракрм која се непрекидно одвнјала, али се трахш брзо ценала па је било потребно наћи нешто чвршће. И Мареј ,је 1889 годиие пронашао целулоидну траку. Незавнсно од њега, не знајући за његбве напоре, амерички свештеник Годвин, такоће је нропашао целулопдну траку, коју је 'усавршио Истман. Славии Вдисон први пут је 1837 годнне почео да се бавп ндејом апарата који ће доцније зватп „Сппетоскоп". Вагкно нитање перфорације решио је Бнглез Фриз-Грин 1889 Годи-; на 1892 веома је важна. Француз Бу< леј изумео је „синематвграф", а Бдисон створио „Синетограф" којн је омогућио непрекидцо одвијање траке кроз објектив. Овај впарат сиимио је 48 слика у минуту. Две године доцније фотографија је већ толико напредовала дсј * је било могуће синмати 700 слика — нокрета у секунди. И ево нас најзад у знаменитој 1895 години. Све су нрипреме већ учињене. Претходници филма извршили су своју улогу Поједини делови су нронађени, ваљало је само од свих тих делова створити целину тојест створити оно што ће, после њих, битн позпато под имаиом фнлм. Немци Ашпнд, Местер и Складановски, Французи браћа Лимнјер и Вдисон патентнрали су те године' своје филмске камере и пројекционе апарате. У лето и јесеи 1895 године приказују се ввћ у Берлину и Паризу први филмовн, а у Њу Јорку годину дана доцннје. Фнлм постаје стварност. Сви иапори, сви хнљадугодпплћи сновн, крунис-ани су успехом. Рођеиа је иова, седма уметност, и осма сила свега. Е Т

Филм идуће" године прославлЈа ледесетгодишњицу. Историја филма није дакле дуга. Све»а пола века, али ииједна друга уметност, ни један други изум — а филм је и једно и друго — не може да се похвали тако усиешним и брзим налретком колико, и филм. Пре иедесет годииа сами изумителл1 филма, а ова даст нодједнако припада тђојпцн Немаца, двојици Француза и једном Американцу, нису филму придавали неки нарочитп значај. Сматрали су „кинематографију", како се онда звао, вростом забавом или у најбољем случају репродуктивним среством, слично ^ фотографији. Ни слутилн нису каква је моћ „живих слика" пројецираннх на платно. Данас сви зиамо да је филм с правом назван седмом уметношћу, а иозиата нам је огромпа социална, ироиагандистичка и прнвредна снага филма. Нама су данас добро познати поЧеци филма, позната нам је исторнја развоја од првих претстава нз 1895 тодине до данас, али шнрокП слојеви посетилаца мало знају о оном необично дугом низу напора и покушаја који су претходили Филму. А још мање аиају, да прве, разуме се, несвесне покушаје филмског „бележења" треба тражити већ у првим цртежима, у пећинама иреисториског човека. Филм је производ изума, али је и нлод давнашњих жеља и људских чежња да се покрети оживе односио да се.на неки начин верно изразе. Немачки књижевник ЈозеФ Грегор, у својој књизи „Век филма" не претерује много када вели да је „филм исто толико стар колико и човечанство". Говорећи тако, он подразумева вековни сан да се покрети свакодневног живота што боље, и верније репродукују. Другим речима, филм је само један од израза УР0ђеног људског нагона за изражавањем. Ми ћемо овде изиети најглавније, ско» ро фантастичне путеве, који су довели до остварења филма. Веома су занпмљпви тп путевп који су довели до седме уметности, једпне чији почетак можемо да одредимо тачшш датумпма. Путевп, напори и чежње крећу се углавном у три правца илн тачније речено имају три своја извора. Један је, како смо већ рекли, теж&а да се покрети или једна група покрета што верније нзражавају и репродукују. Други су пзвори ови: „кинеске сенке" и „камере обскуре", а трећи, најзад, фотографија. Први је извор — почетак исто толико стар колико и човек, други се нојавио на неколико векова пре Христа, а трећи има нешто више од сто година. Ето, то су та трп пута која су водила филму, комбинацији тежњп, научно-механичкпх играчкп и фотографије. Погледајмо мало ближе та три пу1а, подједнако занимљива и често драматична. Посматрајмо разне ' претходнике филма, па ћемо видети да су сви ти покушаји и све те забавне играчке, више мање несвесно, чиниле исто што дани данас усавршенп филм. У најотаријнм преисториским пећи-

вгкч

•^—1680) изумео је „латерну магику" (чаробну ламиу.) која је имала већ сложеннјн механизам, алп је начело остало исто. Ннрнбершки оптичар Гриндел такоће је 1672 саставио Једну „чаробну лампу", а крајем истога века неки Робертсон имао је у Паризу и Версају иеобично великог успеха својим „фаптаскопом". Није, међутим, остало сачувано како је изгледала та направа. У 18 веку чаробне ламие појављују се већ и по већим вашарнма и за коју снтну пару старо -и младо могло је да се наужива посматрајућн кроз руну шарене слике. Тако су чаробне лампе продреле у народ да би доцниЈе, усавршавањем технике, постале омнљена дечја играчка. А сада да видимо последњу, најважнију етапу: од првих фотографија до лрвог филма. Прву фотографију у свету учпипо је Француз Ниепс 1822 године када му је успело да на плочи изазове слику под утиском светлости. Француз Дагер усавршпо је Ниепсов изум и" 1837 године створио оне снимке који су постали познати под имепом „дагеротипија". ФотограФија је кренула својим путем. И што се даље ишло то је све јача постала жеља да се фотографским путем сиимају не само иепокретно или памештено, већ и сам покрет, бића у покре^у. Давнашња тежња човечанства ушла је у Фазу остварења. У међувремену научници и разпи изумитељи радили су Н даље на усавршавању чаробних лампи, осећајући и несвесно да ће настављајући у том правцу напћи на оне елементе који ће водити Филму, да ће пронаћи, једцо за другим, све оно што ће. доцније 'сједињено сачињавати механизам филмских апарата. Чаробна лампа захтева посматрање кроз сдређени отвор или посматрање скопчано за одређени апарат односио његове делове. Научници и изумител.и хтели су иешто више, нешто што ће и само руковање учинити покретљивијим, а посматрање слободнијим. И тако је Швајцарац Плато дошао 1829 године на идеју да створи „живи точак". На том точку или тачније дечено „добошу" без горњег дела, биле су поређане слике односпо разне Фазе -једног покрета. 1?ртењем точка-добоша добијала се илузија покрета, тим пре што су слике изнутра биле осветљене. То је већ био замашни корак ка филму. У Берлипу и ПарЛзу појавЉивале су се у то доба „панораме", нешто слично данашњим дпанозитнвима с том разликом што су те неномнчне слнке показивале појеДине спене. Њихова је важпост у томе што опе остварују већ пројекцију, тако бптап део Филма. Те „панораме" биле су веома омиљене. Публика је седела с једне стране, апарат за пројекцију (чаробна _лампа) постављен одмах иза платна с друге стране, а у средини је било платно. Слике које су излазпле из ча-