Kolo

Патскп летња мода

МЛЕКО И СЛАНИНА ОД — ДРВЕТА И ТРЕСЕТА Немачки истраживачи, захваљујући примени, једног биолошког открића, показали су иотпуно нове путеве пољопривреди исхране. Ови истраживачи су притом били руковођеии чињеиицом, да разни живи организми могу да извесне материје нретворе у. беланчевину и маст. Реч те о таквима материјама које као храНа нису досад уонште ни долазиле у обзир. Немачки биолози одгајили су једну досад непозиату гљиву. која се храии такознаним материјама лигиина. Овога лигиина дрво садржи око 30°/о—евоје целокупне масе. Поеле разних експеримеиата постигиуто је да се ново пронађена одгалена биљка ка лигнин потпуно преобрати у беланчевину, а да иритом не оштети целулозу. важну за друге сврхе. . После ових постигнутих усиеха у лабораторији, није било више тешко да се стечена знања практично потврде. Ускоро су одгајене бу.јне културе гљива од лигнинских материја. које су у неограниченом броју стајале на' расположењу. Тиме је пронађена нова, пуна беланчевине храна од ванредног значаја за иехрану. Иа томе су засновани покуптаји храњења крава показали, да се захвал.ујући овој храни однегбваних гљива могу не само количине млека повећати. већ и проценат масти у млеку. Ова.ј проналазак показао се као одличан и при гојењу свиња. Оваквом исхраном екраћује се впеме гојења и тиме повећава продукција стоке за храну. Према томе новопронађени извор. из кога ће се у будуће добијати млеко и сланина, није ништа друго до — дрво и тресет. ОДАКЛЕ ИМЕ АМБАСАДОР Дипломатски претставници великих сила у етраиим државама називају се амбасадорима. Звање везано са много части и много одговорности. Међутим. норекло те речи је више него скјзомно . Реч амбасадор постала 1е од латинске речи амбактус, која 1е означавала слугу са специјалиим задатком да врши набавке за свога господара. ВЕЛИКИ ГУРМАНИ Од евих животиња, кол'е г се налазе у зоолошким вртовима. најтеже 1е исхоанити ^мије, 1ер су они највећи пробнрачи хране и неће да 1е узимају чим им се не свиди. Тако 1е једна кобра у берлинском зодлошком врту хтела да ' ледесамо мале црне змије које су. скупе, 1ер када се на велико купују коштају око пет. стотина динара комад. А овој кобри било Ге потребно пет до шест таквих змија за дневни оброк. Тако се дошло до тог парадокса, да исхрана слона мање стаје него ове змије гурмаике. ДАНАС ЉУДИ ЖИВЕ ЗНАТНО ДУЖЕ НЕГО НЕКАДА Често се чује да су данас људи зиатио слабији но некада. Међутим. то ни натмање* није тачно." јер Ге утврђено да за последњих неколико векова људи из сголећа у столеће ностају све јачи .и отпорнији и то у првом реду. захваљујући- Све већим удобностима живота. Лозитднмо, се зна да 1е неколико векова .раније велики број младих људи умирађ шзосто зато штоније имао дбвољнб неге и што. 1'е према томе био толико ие.отпоран да је страдао приликом ирве болесги. Једна статиетика утврдила је Да.Је просечан век. чо^ека у ;Старом в.еку био 18 годииа. Нешто касније у Француској 1*е просечни век износио 29 година, Године

1780 просечан .век износиО 1е 32 годинв. У години 1825 просечан век биО 1е-35 година, а у 1011 години већ 46 година: док данас просечаи век тедног човека изноеи 50 година. . Другим речима. иросечан век једног. човека данас је два пута дужи него Пре две етотине година . . ГДЕ СУ НЕСТАЛЕ СТАРЕ БОЛЕСТИ - Откада. 1е света познато' 1*е да су људи страдали од. разних болести. Данас се само може чутИ оћ неупућених да миоГИХ; старих боле-ети еада више иема. док су се јавиле многе иове. с То- веровање- није потиуно тачно. јер су се миоге старе болести ваиста изгубиле. али су многе - и остале до даиас. Једиио -су сада иознатв иод другим савременим именом. , Тако ле болест. која ее" некада звала Ватра светога Антонија. у самој ствари данашњи тифус. а болест светог Еутроиа стварно 1е данас водена болест. Онн којн су некада патили од такозване „божанске" болести. данас се просто зову епилептичари. Једио некада екоро иоетско име болести. болест свете Ђилде. замеп>еио је сада иотиун.6 прозаичним именом: лудило. ЦРВЕНА КРВНА ЗРНЦА Црвена крвна зрнца толико су мала д» износе у пречиику седам до осам хиљадитих од милиметра. Да би се покрила повртпина од једног кваДратног Милиметра« нотребно 1е хиљаду и четири стотине таквих зрнаца. Али баш зато што су тако еићутпна. она су многббројна. Рачуна се да, г један одрастао човек има 25 трилибна црвених зрнаца. Када би се сва та зрица поређала једио, ива другог добила би. се - пантљика - дугачка скоро двеста хиљада километара. ИЗВЕСНЕ МИРИСЕ ДОБИЈАМО ОД ЖИВОТИЊА ' Извеене мирисе добијамо од жлвотиња. Тако се пбзНати мирис мошус добија *од једие нарочите врсте коза, "зване мошус, које живе у. нланинским деловима , Кине. Тибета и Тонкипа. Ова ко;т ВрлО ле сли.чна европско! кози« Кбза лучИ тедиу врсту 'Тсчиос<гн која пма изванредно Фин мирнс! к0.1 и се препарира и продаје под именом мошуеовог мириса. Такозвана тибетстГа мдчка. која живи у једиом делу Африке. такође. да1е 1'едну врсту мириса. који- је 1ако сДичан мошу■су. Једна врста,Кнтова. који су позИати под им.еном пот (могу да' буду дугачки и по :.двадесет и лет :метара)., и који живе наРочи-То у . северним м орима. • сттабдева п омодарке Мирисом који 1'е познат п.од именом „амбр гри". Један једини нот моисе да да дв.адесет.-" др цедесет ^илограма слузи која л'е 'сакупЈвеиа' у тедЛол ■'нарочитој кеси. Та слуз; коЈа се. касПијЈе пр'епар-ира. даје у ствари скуиоцени мирис. толико скупоиеи да нп(е 'без' претеривања речепо да кеса са мириеом. која се налази у "Поту. вреди онолико колико би вредела да ,1е бд злата и толико тешка. КОЛИКО СЕ ЗВЕЗДА МОЖЕ ВИДЕТИ голим оком Колико се звезда ■ може вндети голим оком, наравно, "у првом реду зависи од тбга да ли су очи добре и здраве. При "бсредњем виду рачуиа се да се може голим оком видети око 1500 звезда. Међутим, мало оштрији вид може да запази теориСки око 14.000 звсзда. IIо не мислите да те то нентто врло много. То 1е лчхраво смешнр мало када се има на уму да само у кумовској Слами има 36 милиона звезда ...

О Срил*** \Аа* ...

Велика је даљина која нае раздваја, Видет ? те не могу преко тол'ких гора, Ал'. већа је љубав, што нам душе сиаја, Она увек шапће: „Тако бити мора". Ниеи ти једини, другбви еу с тобом. И њих неко чека, а не тебе само, Молите ее ОНом, ког зовете Богом, Ништа није вечно,' еви то добро знамо. Као и све друго, и ово ће проћи, (5 тбга 1а те: молим епоко.1ан ми буди Знај., да једно срце, куца у самоћи Усамљено зато. што те силно љуби. Чекаћу те драги, ио дану и ноћи, Са .мислима на те, милог друга свог, Та ти мораш једном дому нашем доћи,' Ја веру1ем у то. 1е<р добар 1е Бог. Јованка Белић Крушевац. августа 1943.

Патжапка остаје на гласу због свога гиаума и елеганције и оида када неми повог матеуијала, иако је сукња и блуза свакако прежпвела најмање два лета. (Снимак: Б. ,Ф. А.)

„Кроз планину" (Мотив с падина Сувог Рудишта на Копаонику ).

Клисура Моравице код Ариља..

(Овимци: инж. Р Огефановић)