Kolo

10

тара зграда Коју , приказује наша слика, једна од најстајзијих београдеких кућа налази ое у Јвдном од најетаријих делона ггрестонице. на Варош Каиији. Типичан , је неспазмет>но велигси кров ша овој кућн у Поп Лукнној улици.

»есење шетњб по престоници увек су помало меланхоличне. И ту често нехотичну меланхолију извесни призори шш извесна сећања само потенцирају. Понека,. стара зграда. понеки кутаде изазива успомене и реминистенције. Отаре тиошне зграде, остаци несталих живопиених делова старог Београда, обично у нама изазивају извесну, макар и тренутну, меланхолију. Тако је то н са овом старом зградом са некадашње Варош капије.

Ј една идила са дунавскв обале. Овиљче и стари трошни чамац. Свиња јевеома јзадовољна што мрже да риња по блату, а чамац, ' скоро заиу- ' штен чека овог рибава. А регса, широжн Дунав, мириго течо и лесно се провлачн кроо обале.

жжрошле недеље било је неколико уметничких приредби на чевом универзитету. Између осталог била је приређена шна претстава. Цвејићевог хора. Многобројна публика својим вшлаузима нашрадила јо чланове хора н самог Цвејића, који су ноиликом дали доказа о својим уметничким квалитетима.

\ЈГ окв-иру претставе шпанеких ** игара ђака школе госпође То©ес нарочито јо пао у очи млади и даровити грач Никола Трифуновић. Овај гимназијалан свакако !1в један од наших најмлађих играча. Један од оних који покавују лепе уметничке особине и од гсога се може оче1Сивати успешан »азвој.

Ј| ечак 1е овај веома задовољан. Много воли голубове и пошто је од тате, најзад, добио новаца купио је два голуба. И ноеи их кући пажљиво у кавезу. Љубав прем;а животињама доказ је нежне и добре душе. Јер ко воли животиње и кога оне воле. коме су привржене, тај не може бити рђав човек.

ЈТ осле скоро петлл наес годииа многобројни београдски љубитељи имали су опет прилике да виде јвдан „сикст" турнир. Многи од данашњих носетилаца футбалских утакмица нису никада видели ову врсту футбала у коме учествују само по шест играча и који је У своје време био доста омиљен. Био је приређен „брзометни" турнир У коме су учествовали БОК, СК 1913, Обилић, Баск, Балкан. Железничар, Палилулац и Трговачки. У финалу еастали су се БОК и СК 1913. После занимљиве игре победио је бржи тим „плавих" са 4:2. На овом турниру одиграна је и прва хазенска утакмица после рата.

|т е сади се и не успева дуваи ** само у околини Бајине Баште. Има га н у околини Краљева. у Врдилима. На имању углвд« не породице Деспотовића дувааи веома добро успева. Слика пршсазује неколико чланова ове породице — берача дувана.

Мали парк налааи св и чувеиа „сува крушка", Она |е нечујно нестала за.јодшо с прохујалим временом. (Онимци: А. Оимић 8. привагаа овојина 3)

р во слике једне љупке сељанке. Ровносно чита „Коло" и иселела је да. се „слшса" са листом у руци. И ето њена је жеља исиуњена. Пд старог Крагујевца остало је још само неколико историскнх опоменшоа. Међу њима је и конак кнемсевог пријатеља Симе Милосављевића-Паштрмца. оног кога је опевао и Ђура Јакшић у сатичирној песми „Амиџа". Данас је у том конаку смештен Шумадиски музвј. У њеаљу се чувају предмети од великв важноогги. Иопред саме зграде на меоту где је данас Д|Олклорне групе ималв су и имају много успеха код нас. И у гаизу претстава ове врсте приређена је и претстава пиооле гослоће Маге Магазиновић, зачетницв уметничгсог обрађивања једног дела нашег фолклора. Она јв била прва која је на неколико година пре рата већ посвећивала ону пажњу уметничком фолклору кој« заслужује. а који је сада све више продрео. И њене приредбе имале су увек велшсог успеха. Па тако и последња приређена на Коларчевом универзитету.