Kolo

.6

РоМАН ОД. 6У№ ПоП-МЛДДЕНобЕ

Шшш ханума се каменила да девојка не ооетл дрхтавицу што је тресла целу онагу, помиловала је кооу расуту Но јастуку и прошалутала јој: — Не цвили ми смеј ми се и певај гугутко мајкина, нене ће у Ср<5ију да *е иапрати ... Верви Јусуф кроз све невоље нвз пут ће те саоброведе; не Нлап* се... Алта се засмејала срећно и дуго »азбацујућп с®оју дивну главу по јастуку, а ватим се подигла и отпочела да љуби помамно Шемсу х^нуму.

Још исте ноћи Шемси ханума отпочела је да спрема ћерку на пут. У рубове шалвара и јелечића ушивала је влато и наките уз помоћ Мерсијнну и Арифину. Очитала је коран над главом, везала око грла свете амајлпје, ватим је узела у руке њене тешке косе, подвужла маказе испод њих и једним вамахом отоекла их и расуте бацила на руке робињама.' Угледавши наги бели врат своје „ђул хануме" девојке су се у један мах вакикотале. — Како „Врћен башија" превијала ее Мерсија од смеха и тресла своју као угаљ црну кудраву косу ... — Како „Патролџи ефенди' 1 превртала је Арифа своје крупне азијатске очи, ширила руке и хватале се сагибајући се, обесно за ногавпце својих шарених шалвара... —Дур ... дур... умиривала их је нрестрављена Шемса ханума, — ажо некој чује? ... Тек тада девојке су загледале у бледо као паучипа лице своје гооподарице, у њене очи у којима су стаклиле уздржане сузе . .. разумеле да то њихова „Кјучук ђул ханум иде за навек, далеко... у туђину... да ће њене мале ноге да газе тврду вемљу... да иду кроз сунце које ће да гори њене меке обрашчиће... да путује кроз планине где виле и самовиле коло воде и стреле бацају... и вриштећи срушиле се на земљу и стаДе да се превијају око Алтиних ногу. Шемси ханум је приклекла око њих, стала да их милује, теши и да им обећава све што је „најубаво" да се утеше. А тамо у својој одаји, миран и поуздан у себе спремао се млади Србитг срећаи и очаран на далеки пут ослушкујући Јусуфов знак. Тада је трипут заграктао гаврап. Шемса ханума је разумела тај знак и убрзала припрему. Кад је све било готово стегла је силно своје чедо на срце и казала:

8на лоуздано, да главобоља нестајв већ после неколино мииута.

таблете Ш Протиа болова ' ' Оглав рег." С. Бр. 19.999 од в-Х-1942 Добија се у свакој зпотеци

Чедо, путуј ми са срећом, небој мн се. У људи када те испраћам веру имам ... пријатељство нмам... скоро ће се видимо, тај дан неје далеко, срце ми кааује... Лошо да ти бидне неће ... Ђаури срце имају. — На дан хода одавде за твоје ноге има ђаурски манастир Грачаница. Тамо да законачиш... На сломињање мавастпра Алта се стресла радосно и кликнула: — Нене... венчање искам... — Нене је писала, казала је Шемса халума тихо, и извукла из недара завежљај. Овдек је писмо за игумана и бакшиш за манастар ... Игумана Пајсија знајем. За њега казују у његово време у младос мераклисаше и он на смрт в на живот хануму... зашто чудан је комет и живот наш у овуј земљу а још почудан на овај ћаурски свет око нас. Овај аманет дади му кад стигнелг, казала је опуштајући Алтани у јелек завежљај. Још једанпут дуго, отегиуто заграктао је гавран. Мајка и кћи су пошле. У тами пред конаком чекао их је Тома. Шемса ханума га загрлила у мраку и пољубила у чело без речи ... Он је узео у наручја Алтану и прескочио зид... * Низ Косово процветали божури ... Трепери зора са истока. Блистају у даљини реке, зелени врбаци и плава прозирна магла над Шар планином. Хиљаду боја и мириса ломе се у ваздуху... Са пушком преко рамена, млад као аора, турски официр спроводи српскога заробљеника чије лице блиста под модром шајкачицом ... Два ока као два драга камена шире му се у лепоти воре, у широкој. неизмерлој срећи иоја му плива у грудама под копораном. По каткад, алп само за тренутак, његов поглед постаје брижан ... Али хитро његова топла млада уста смеју се и упијају у лице свога пратиоца и нагињући се без престанка један према другоме Алта и Тома су путовали. Од њих је одисао мај.., Душе су им певале, 1 срца су им славила, косе су им биле пуне ситних покиданих цветића... ноге су им биле увијене младим житним класјем, травом и булкама... Они су клизили кроз проотор у пламеном руменилу зоре и расцветалих божура као два лептирка и тежили за нечим, А то нешто била је једна мајка која ће да их сачека, пригрли на широком доксату у цвећу, тамо где су се они видели први пут, и да их закрили од свакога зла, као она друга која .ид је Н2&&.С благословила, погазвла прадедовске законе, у силини њиховога севдаха и неизмерности свога срца и жеље да јој чедо сретно буде , .. У оплемењеној захвалности према оној жени која је вратила у потпунозти некада, пољуљану срећу и мпр у срцу, и окитила јој век милинама... и која је сада слала своје дете ... Како ће стићи до те мајке?... Како ће пребродити бесконачне путеве, умор, опасности? — У евојој безазлености они нису миелили, нити су анали да одмере све то... Ишли су н љубили се. А далеко за њима као мала црна тачка над земљом, њиха се у седлу са пушком преко крила стари верни Јусуф... и стрељао лево и десно напред где су они ишли и за собом својим пламеним очима и певао полако да стиша страх и „тајле", Телеграмџи ... тел ... ву . .. ри ... Телеграмџијо, удари У жицу и јави мојој драгој, да сам жив стигао из боја. * Над Грачаницом залазило је сунце. У поеледњој светлости купале се тамне зидине и звоницн манастира кад су два детета ударила звекиром у његову тврду и непробојну капију.

Дуго је прошло док су одјекнули кораци тамо иза зида и неко се приближио капији и пнтао мукло: — Ко је? — Заробљеник... Конак молим у вас... Примите ме. Иза капије није долазио никакав одговор младићу којн је у грозничавом ишчекивању стезао младу Туркињу око паса. Тамо нза вида одвојио се од капије високи сувн калуђер са брадом и косама иснод појаса ... Његово око севнуло је радооно на ввук младога гласа пред капијом, али он је итро заклопио трепавнце, и за час емиЈен његов ноглед пошао је кроз манастирско двориште... Вратно сс у маиастир где су за певницом и нред олтаром стајали свети оци соремни да отпочлу вечеру. — Наш ... казао је тврдо отац Исанје држећи обе руке на грудима н стишавајући опет своју радост ... Конак тражчг, што да кашем?... обратио се игуману. — Да се пушти. . — Да се пупгтн. . заграјали су свети оци са свију страна и стали немирно да расклапају, и онет заклапају старе књиге у својим сувим рукама. Високи калуђер је у ненслнко корака прешао двориште, см*као полуге и мандале с врата и отворно их обазриво, алн их је брзо прнклопио опет и питао зачуђено: — Низам иска ли да улегне у мана«тир?? — Рнеа беј Валијина зашвесг да ме љегов снн Мехмед беј спроведе до границу. Има писмо за игумана... Пуштајте ме, одговорио је младн војнкк с поља. Калуђер је отворио н пролустио пред собом зачуђен и радостал још внше ненадне госте. Два младића су му припала руци, пољубнлн је топло и похитади у цркву. Тада одједанпут звоно Је зазвонило на вечерае тихо, ко да се боји свога звука, а калуђери су запевали вечерње ... светлост свећа и каидила зало-

мила ое кроз врата, Алта и Тома су пали на пршг и остали ту не мнчућн ое, скоро беа даха. Кратка је била молитва Богу на Косову... Четрдесет калуђера опасана врбом преко црних риза пожурнли еу на врата. Отари игуман стогодишњаж, скунљен сав као болеопа птица, сагао се на прагу, додариуо својлм сувим рукама Томино раме и казао дрхћућв: — Сннко, дигнн ее... жаеуј, жоји сте и што ве доведе воћас у оваЈ сввти дом? Алн је Алта бнла хитрија,'скочила је са ирага, раскопчала нагло гвсј муиД »р и усклвкнула: — ДедоЈ благи ... Ћерна сам на Риза беја Валију ... мајка ми ј* Шемса... Вашега сам човека замервкласала, вашу сам веру заволела ... Ферман имам од мајку за тебе... Венчајте ме ноћас, не раставите ме од онога кога ми је душа заискала .. Душе у џенет ће ви отидиев ... — и, завукла руку у недра, взвукла аманет за вгумана, снустила вх на руке игуману н сагла се да нх нољуби. На челу, рукама и врату етарчевом модре крупнв жнле отскочвле су још јаче ... Осамдесет година како су га сакриле ове зидине н одвојнле од света... Сагоревао је мерак некада • к.егово срце, алн тешка манастирска врата затворнла се за н.нм иавевада и законала тајну... А од онда он је видео много, мното му је прешло нреко главе, али данас... да Турквљу са ђауром венчава и још нсирошеиу?? У његовим отарим св?№иввм грудима оглочеше да се дв»у в«»адаши.е олује. Његове угасле очн еевнуле ју још једанпЈ -т... Ок пређе ваЈвл,иво преко Шемол ханумивог вввма, нринесе уотима скувоцеви златви ирет којн му је ола слала за олчау и нружл га првоме до себе, жоји га даде другоме и златни крст оде од уета до уста. Калуђери су се крстилн воСожно и одмицали један за друЈнм својим ћелијама. 1&д |е остао сам етарац Је погледао девојк,у и нитао: (Наотавлће се)

Подневни одмор крај Дунава

(Снимак. ипж. Р. ОтеФзд*евв!|