Kolo

2

НЕКОЛИКО ГЛАВНИХ ЕТАПА МЕДИЦИНСКЕ НАУКЕ И ЛЕКАРСКЕ ВЕШТИНЕ, ОД НАЈСТАРИЈИХ ВРЕМЕНА ДО ДАНАС

Плного је требало вештине, знања Ју[ и нокуства док медицина није постала оно што је данас. Многи су допринели љсном изгракиван >у, усавршаваљу и напретку. И не само лекари, већ и прост свет, од баба ж врачара до великих мислилаца н лриродњака. Тај развитак медиципе текао је постепено и неприметно. Па нпак у појединим тренутцима н .епе историје, поједини л.уди учинили су да Је она одједном чинила велике, огромне, гигантске кораке унапред. Благодарећи тим велшшм људнма, филозофима, природњацима и лекарима, медиципа је оно што је данас. Према томе нсторија медицине је донекле и исто®ија живота и рада тих људи; с друге п &к стране љихов живот и рад означавају поједине етапе напретка медицинске науке и лекарске вештине. Први је грчки филозоф и ириродњак ГАристотел (384—322 пре Христа) поку. Шао да објасаи шта је живот. Он је вматрао да се сваки животни процес може свести на четири фаљтора: 1)

*ОСШ/ШУЈСЗАЧ?Ш* ДА ЛИ ЈЕ ДУГИ ЖИВОТ НАСЛЕДАН? Читавим низом научних истраживања дошло се до аакључка, да су и препи л>уди, који дуго живе, били дужег века од нросечног човека. Према томе се аакључује да и наслеђе игра једну од главних улога код дугог живота чов&ка. ИспитиваНгем живота људи који дуго живе. установило се, да је њихов начин живота био врло различит. Али се бесумње докавало да много пушење, уживање алкохола и напоран рад врло неповољно утичу на дужину живота, поготово у старијим годвшама. Међу људима, који дуго живе, било је духовних и телесних радника. људи са села и из градова, људи који су дуго и који су мало спавали. Али је утврђено. да су чланови породипе са дугим животом били прилично мирне нарави. Отатистика последњих деценија о трајању живота људи показује да се трајање живота код појединих људи знатно по©иеило. али да упркос напретка медипине ннак има врло мало старих људи. И то локазује да дуги живот људи није толико вависан од околине у којоз поједини људи живе већ од наследних предиопозиција. Жене просечно Доживљују већу старост од мушкарапа. НЕОБИЧАН СТОМАК У болнипи у Трсау оперисан је неки варијетски уметник. Жалио ее на болове У етомаку иако се увек дотле хвалио здравл >ем тог евог органа, па на својим продукцитама гутао оловке, кључеве и друге предмете. Када му је отворен стомак, лекари су били запрепашћени. Нашли су му у стомаку тринаест кључева међу њима и Један повећи рд капије! један отварач конзерви. три пграфа, Једну кашику, три муштикле. петнаест оловака. пет наливпера. четири мала џепна ножића. део апарата за бријање, две игле. коман стакла. 1едну карику за кључеве и четири комада новпа од две лире.

Исправка У прошлом, 94-ом броју, у чланку „Радиестезија у старом Вгипту" поткрале су се две "крупниЈе грешке. У другом ступцу, у 47-ом реду одозго место „ носијји су траве" треба читати справе, а у трећем ступцу, у 5-ом реду одовго место „претставља антику" треба читати антену.

Главни уредник: Мића Димитријевић {иа путу ♦ Заменик: Уредник: Бошко Токин * За фотографије: Александар Симић * Црта.4- Ђорђе ЛеОачев * Уредништво ГГоенкареова 31. Телефон 25-010 ♦ Влаоник н иадавач Орпско издавачко предузеће А. Д. Јоваа Тавовић ♦ Админиотрација Дечаагетса бр. 31. Београд. Тел. 24-001—10. Штампа „Штампарија Беосрад" А. Д.. Дечаттска 31. Тромееечна претплата 58*— пнп.;

на материју, која је подлога живота; 2) да „идеју", која ианутра управља животним процесом; 3) на циљ процеса и 4) на опољви потстрек који долааи од иоте врсте. Због тога биљка даје семе из кога се у земљи поново ствара живот. Аотстотел је шрви проучавао мехаиниам живота.

Римоки лекар Галенос (130—200 почео је са сгпварним иопитивањем чо. вечијег офгалиама. Иако није повнавао довољно ни струвтуру људског тела, а нежмоли његове мпогобројне функције, инак је он доказао да грудни мишићи и пречага (дијафрагма) служе за дисање, да желудац и црева покретима терају храну и да мрежњача прима светлоене утиске и опроводи, их ј мозаж. Прома тоше је Гален (сл. 1), после Хипократа, вддаи лвкар у правом смислу речш.

Пр®у тачну слижу људског тела, опис његове структуре, дао је Андреас Веаалиус (1514—1564). На тај начин поотао је оп оснивалац анатомије, тј. на. уке о структури људског тела (сл. 2) Пре Вевала анатомија човечијег тела је студирана само површно и то само на животињама, јер је оецирање лешева било 8а(брањено и сматрало је кас неморално. Први је чувеои сликар Ле онардо да Винчи, а одмах за њим Ве вал, почео са проучавањем анатомиј« на човечијем лешу. Упоенавањем са става људског тела створен је темељ 8! сва доцнија медицинока шроучавања.

Велшси натгредак у медицини учи њен је када је Вилијам Харвеј (1578 1657) пре отпршшке три стотине годи на открио крвоток и доказао да је ср це главни орган у крвотоку и да ка< пумпа тера крв кроз све крвне судове Харвејево откриће омогућило је пра вилно радумевање једне од најважни јих функција човечијег органивма (сли ка 3).

Једал од најлиачајнијих преокрета природним наукама, па слетствено и медицини, учинило је откриће велик нриродњалса Чарлса Дарвина (сл. но коме су више животињске врсте по стале еволуцијом, тј. усавршавањем и нижих животињских врста. Из тога се конзеквентно мора закључити да човек води порекло од мајмуна. Ооим тога Дарвин је дожазао да у борби 8а живот увек побеђују способнији и да се на тај тгачин врши природно и корисно одабирање (селекција). Дарвиново учење имало је огромних последица не само на све природне науке, него и на целокупан културни живот уошпте.

У најновије доба немачки научник Ханс Шпеман (сл. 5) уоиео је да докаже да ниједан део нашег тела није, за време развића у јајету, унапред предодрећен. Тако, ако се парче ткива, које би иначе постало кожа, узме са тог места и пресади на друго место, оно постаје сасвим друго ткиво, напр. мождано ткиво. Према томе поједина ткива су ва време развића у присном и узајамном односу и међусобно утичу једна на друго.

Да један орган, и то тако драгоцен као што је срце, може да живи и да и дал>е годинама куца, . доказао је француски научник Алексис Карел (сл. 6). Он је извадио једно ембрионално срце и у храиљивој подлови одржао га је двадесет и ооам година. Вероваиго би оно и даље живело и куцало изван организма, да није, елучајпо, непажњом лаборанта, пропало. Тако је Карел доказао да ткива могу, у повољној средини, да живе и развијају се и изван живот организма.