Kolo

3А ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

'^КМмШ^ С€ Олн^л^ /}

у^-Чгпадало је и последње ли( ) шће. Шума је постала мрачна, тушна. Стари, стоЈ(етнм храст, непрестано је мр«Ш*ао: Уеково ће шасти енег ж покриће шуму, брег, жуте њиве, каљав нут; вавејаће €©аки кут. М сви су га слушали. Цела Ввума. Нарочито младе, овогоцвгање гранчице. Оне још нису Јдаале шта је то снег и д»убогаатљнво су га запиткивале. По-

кало се и плашиле. Усахнуло цвеће бпло је такође радознало. Какав ли је тај снег? Је ли много хладан? Хоће ли увек да $уде, или ће нестати? Слушао храст и одговарао: Гранчице моје и светло цвеће, снег који падне трајати неће! зима кад прође, пролеће дође, нестаће њега из шуме, с брега. и опет шумом владаће срећа коју нам даје осмех пролећа. Сви су били задовољни. Мно»о су значиле речи старога храста. Гуштер се завукао дубоко,, дубоко и умртвио. Није ни диеао. Птице селице одлетеле су. Бранци су се нравили важни: ми емо врапци храбри V добру и влу: по сунцу и снегу ми смо увек ту, Никад још ми ниемо напустили дом. Да ли има подвиг неки случан том?... Хладан ветар је дувао. Снег ее ближи. Само што није пао. А шума чека. Ипак, иако је хла-

Прича без рсчи «1

дан, она га чека еа радошћу. Боља је рима са снегом. Снег чува од мраза. Испод снежног покрова има и топлине. Вук оштри зубе. Мора да се еиреми. Онег се ближи? Ако. ако! Ух, кад шченам јагње како, али ће се јести, пити. То ће дивна гооба бити! Тако мисли вук и спрема се, а не слути да су и чобани спрешш! Наместиће му они већ неку клопку!

У мравињаку живо. Врата су добро затворена, све пукотине запушене и зима се чека без страха. Унутра је топло, а хране има доста све до новога лета. Размилели се мрави по мравињаку и весело певају. Дошло је време њиховог заслуженог одмора. Мудро причају: Радили смо целог лета и скупили доста храве. па безбрижно сад чекамо иајхладније зимске дане. Чујте: мрави нек вам буду прави пример рада, реда. Ко год жели орећу ееби на нас нека се угледа. Небо облачно. Ваздух хладан. — Мирише на снег... — рече столетни храст. — Бррр ... — најежио се зелени бор. — А шта мислиш када ће да почне? — Можда још сутра! И цела шума сада чека. М. ВАСКИН

(Басна) ЗЗлете паук мрежу едаб-у И с висине гледа жабу. Што ее близу врзе. Па је пита: пгто ее сжита Кра] његових танких нита. Кад се они мрзе.

•.. кли кал и»ни и бели боксср измењају песнице.

Гледа жаба у висину. Одмерава паучину, Па пауку каже: „Мој комшија. баш ми прија Када ти се ткиво сија И мајстореки слаже!" Волела бих да знам плести И мајсторлук твој извести Нег* царево благо. Оиђи доле, па се труди. Учитељ ми у том буди. Даћу што ти драго" „Хвала много" — каже паук Од оца ми оста наук. Који чудно звони: „Сваког.. који муве гута. Брат нек ти је по сто пута, К'о врага се клони.

И ја очев савет штујем. И високо мреже снујем. Кад сам близу вода. А ако те пече жеља. Да добијеш учитеља. Ево иде рода".

Чим то паук жа'би рече. Жаба екочи и утече. Што је могла пре. И не чу се ништа више. Кад је барски вали скрише, Оамо једно: „Кре! . . ." \-а

(кХЈг

Замахнула косом рана елана: Покидала лишће еа платана. Влага сузи с оголелих грана. То кроз прозор гледа мала Дана. Гледа дуго. па упита нану: „Шта ли се то десило платану? До оиноћ су све његове гоане Дивним лишћем биле начичкане".

Јутрос. ево, еве му лишће жуто И без реда по земљи расуто. Голе гране стрче врло ружно. Је ли, нано, то је врло тужно. — „То је, кћери, дошла бака Слана И збрисала лишће еа платана; Она увек с биља лишће скила, Нит' се бо.ш, нити има етида". — „А зар Олани није жао. нано. Што је биље тужно, расплакано?" — „Није. кћери. Зла је бака Слана. Оваком живом дође и незвана Ражљућена иепрси ее Дана: — „Чик нек дође мени бака Олана! Вога ми ћу да је шутнем ногом. Па нек иде куд зна с милим Богом . . ." Грохтом се насмејала нана: — „Од сваког је јача бака Олана! Кад ти дође бићеш и ти така Као што је твој деда и бака". А-а.

Чудан јунак погледом пролама. Покрила га кадифли долама. Иа глави му калпак и челенка. Од челенке нокрила га сенка: На ногама кчпчаки чакшире Из чакшиве босе ноге виое На ногама мамузе витешке. Ма да <унак вечно иде пешкес Кад запева далеко се хоое И пољапе и шуме и горе. Пар свих звери. лав. препун ужаса Ко зен бежи ол овога гласа. (п е т а о) А-а

Мала балерина спрема се. Прва пу т ирлази на поцорницу али, као што видите, нп мало аије у$бу!)ена. И сигурна је да ће иматп успеха. (Снимак: А. Симић)

Бпоскпп код куће Знате већ како се изводи биоскон код куће: помоћу нрстију. свеће или сијалине, и комала плагна или зида. Досад смо вам дали многе слике коЈе углавном нису биле комиликоване.

Али биоскоп код куће може да прикаже и компликованије слике. Ето. наместите руке као што вам горња слика показуде. опремите их једним од картона и Једном капицом од хартије. па нустите да се све то пројектује на зид. Зачудићете се и сами када будете видели свештеника ко1и држи беседу на предикаонипи. Љоја Моја лутка малена. Хаљина 1о1 шарена. ЈДипелице лаковане. а усниде моловане.

Танке су јо! обрвипе а илаве 1о1 окице. Образи јој румеии. а шал јој је вунени.

По вазда ти она не 1еде бонбонао Уме и да стоји. ал' ие зна да броји.

Лутки сам сву косину увила у ролпицу. Сад 1 о 1 штрикам патикице од црвене вупице, Кад је купам не плаче. По кориту ие скаче. Ја њу учим сваки дан. да се са њом не брукам. Шабац. Бранислава Д. Шајиновић, уч. IV раз. осн. школе Будигпе милостиви

Будите милостиви и помоз?кге јагн,ет\ да што пре дође до за« клона. Без ваше помоћи неће никако стићи! Покушајте. и видећете да није тегако. Петао у шетњи

Господин Петао погаао Је у гаетњу уверен да у његовој близини пема никога. Међутвм. преварио се. »ев су исто тако изишле да се прогаетају и две патке. Он их не види, али ћете их ви врло лако видети само ако слику загледате мало пажл>иви1е!