Kolo

2

лојцб/ 1АОУ1 6 Г?ИЦЈ0 - В у И ,<

(} т\от\-*л&д$вио1&9

Болно је Стојне попово; „болно је без ред".. Не долазе јој више у вечери кроз капаџик другарице »а седељку да спремају дарове, да пле»у, да праве свилене „Кркме" — чипке џ& белим кошуљама и да јој певају: Оно 5е Огојне попово што оано оани на воду Што носи пе-ро на еро Што носи цукат на чело ... Џ напољу хуји ветар, на средини собе у великом кубету букти огањ, а у другој ;еоби поп Мане татко Стојнин крчи у сну, виче и бори се с неким и скаче бунован, те граби пушку са чивилука... ;с девојке се кикоћу прво, после у стра® *у хватају мајке за рукав и разнлаџе се ... А сад не гори големо кубе... Стојше болује и гори сама. Доводи јој мајка „гледарице" — врачаре из Бруштања, ■3 Бање и из града ... Седи уз њу вазХаи н сву драгу ноћ, целива јој увеле и успламтеле обрашчиће и косе мокре од Иуке и пита је и ако зна: — Стојне ... Кажи мајки што ти је. Стојне не отвара очи да погледа у мајку, ћути, не говори,... слуша како снег пада испод пенџера и ту одмах »оре на „Собински пут" и пред кућом на пусти порушени Сарај и овамо пре*о зида у великој башти њиховој на ноће и високе зелене шимшире.. Слуииа како ветар цвили кроз тополе заса1)ене густо поред зидова, и кроз широку „Сараину 44 ... Како тресе стару иорту и високу кућу њену, чардак по жоме је она сретно ходала у лето и нролеће кад јој у башти густо процветају модре кандилке, ђул и црвени божури, жуте лале и зумбули, те сва башта мирише и букти од њих као да се уапалила ... Галили је и отац и мајка и старија браћа што су од како је дошло „Српско" на големе школе и иауке отишли... Галио је — мазио је -и сладио цели хомшилук кад са мајком кроз сокаке ирође, а иа белом челу везан јој златан !дукат испод накривљеног фесића на ко*е трепери прикачено меко и високо Делујаво ибисово перо. Али пуста судбина да се Стојне занесе за Гана сина поп Пантиног из Градње. . А сав свет зна да се поп Иане отац њен и поп Панта мрзе од „време 44 , још кад нзучише занат код Васе терзије па се после запопише... [Поп Панта оде у село, а поп Мане доби јСобину ^ половину града. А поп Панта љут човек... јекти и цгреее се кад се о томе зазбори. „Зар ја, што појашем како славеј, ;ева црква трепереше од мој глас .. . Сав Свет плачеше кад ме владика запопува, а и на деда владику видо сузе у очи. на ја отидо у село кал до колена да газим, селски кучики да ме лајев, а он, !Мане, што беше „потакој" од мене. да бидне вј&дцки поп . . Али Стојне зна и не зна то ... Свако |утро кад свежина удари отуда од Градн>е, а коњари пођу у трк у планину по дрва, по широком путу што се бели горе испод брда све уз реку, поп Мане нзлази из куће те иде у цркву, "а поеле у нурију ... Стојне га испраћа. поеле завара мајку и окрене се да је неко Не опази, па претрчи у Сараину . . . Тамо се притаји у високу траву, слуша како поппи певају у порушеним зијдинама и чека кад ће Гане да се укаже горе на пут, да јој мане руком, и да нрегази реку горе више „Крстине воденице 4 '.., Да сјаше коња и да јој се нрикраде све испод воћа горе испод »инограда. Нико нема да види. Поп Манина кућа чак на крају, комшилук далеко, а од људи што излазе рано на њиве и по лојзама у Собину и у „Ћошку" и ко ©пази окреће главу да не види јер ко еме да искочи пред поп Мане и да му каже? ... Поп Мане још по бесан и по азган од поп Панте - . - Још од како попује кад дође из села он још по пола сата зауставља коња, сеца за дизгин да

прави „џеву и да се пропиње под њнм.. Трче из куће сннови, жена и мало Стојне, те ватају коња за узду и скидају поп Мане из седла, уводе га у кућу, а само што се затвори порта а он почиње да бесни: — Ви ... Ешеци ниједни ... туј ли сте ... несте на работу? ... Турско памтите ли? ... Не ли ви беше доста? ... Ах пусти дегенеци. — И окреће се малој Стојни која се припија уз мајку А ти? ... А немој неку лошотију да направиш, зашто пушка ће ти суди... Али види се да му је Стојне прирасло за срце, јер само што изађе на чардак а виче отуда: — Стојне, гугутко таткова, донеси на татка воду и један шекер. А Стојне трчи... саплиће се у дугачким ногавицама од шалварица и слуша татка ... а године пролазе ... Стојне раете бело и румено, слатко и умиљато као јагње, сва лепа и ирозрачна као булка на ливади, те сва кућа пева од како је стасала девојка, и у сваки празник ударају просци на високу норту поп Манову. Само мајка кад остане сама, брижно иде по кући, уздише и пали кандило... Опазила је оиа, зна за Стојнин мерак

шене од јесени што иде нско из далека, лете ниско и падају уморно поп Панти на пут.». Кад је заминуо „Кале" огрејало сунце удари у брда „у лиснати коштани"... отуда из града зазвонила звона. Благо нешто улази поп Панти у срце и непрестано као пчела напада га неодољиво једна мисао ... да опрости ... да не брани, да не крши на деца мерак ... и милина га обузима све више... Тера све брже коња да се не покаје и да му се-у срцу не поврати „оној старо". А звона звоне непрестано и поп Панта брише једну сузу са ока. Али кад је прегазио реку и угледао између топола високу поп Маннну кућу са чардацима, стари бес отпоче да га тресе опет. Слетео је по низбрдици низ реку, прохујао за час преко каменитог моста па до поп Манине куће, сјахао, везао коња за тополу и ударио алком у порту из све снаге. Потрчао поп Мане и попадија, отворили му. Збуњени, ћутећи повели га у кућу. Поп Панта сео на миндерлук љут као рис опет, сео и поп Мане а браде им се тресу а очи им се укрстиле као сабље.

н пушта да Стојне „прокара" младост, али у срцу пије... јер си зна она добро мужа, а поп Панту добро познаје — али се теши понекад: Куј знаје... Може Господ да ги обрне помет на обојипу, те под старост да се нзмире, и деца да се узмев. < . И пригрће ћерку кад дође, кара је што се забавља кад из куће искочи а Стојне сретно, раздрагано . .. зарива главу у њена недра и грца ... „Ох нане . .. Ох нане, нане..." А горе у високу траву и зидине, она гледа у светле очи Ганетове и ништа не зна да збори .. - само трепери као јаблан, кад он спушта главу на њене беле загрљаете руке, љуби их до лактова и шапуће јој: како сан нема. како су тешке поповске науке и пуста самоћа далеко тамо у туђину ... глава му бучи од књиге, туга му се савија на српе кад помисли на њу и своје село и слатке зоре кад лежи будан у постељи а поља миришу унаокодо испред пенџера а она му стоји испред очију игледа у њега . .. Али све трпи само да Стојне буде његово. И потрајаше муке Ганетове, милина н срећа Стојнина и „Гајле" — брига мајкнна, па ее сврши и то .., Гане завршио школе. Дома је. Поп Манинипа пали кандило, крети се .. . Стојне трепери и чека, а тамо у Градњу у поп Пантиних лом . ., Јесен, свршиле се пољске работе; Гане девојку да проси, да се запопује... наређује отац, али момак одговара по мајпи и браћи: — Само Стојне.. , и ни једну другу ... „Зашто у манастир ће бега" .. На Крстовдан поп Панта татко Ганетов поранио мрк као ноћ. .. Појахао коња. али није пошао у цркву него кренуо у град. Миришу гауме и ливаде тужно око њега ... Тице цвркућу упла-

— Дођо ... дрхти поп Паити глас .. • Дођо да видим каква је то глума одовуд? . . . — Каква глума?... сече поп Мане. — Па таква... ћерка ти што диза одовуд чак до село. * — Ћерку ми оСтави на мир ... зашто зиајеш ли?... скочио поп Мане висок и крупан као грм. — Де ... де ... спушта мало глас поп Панта. — Ништа не викам... салте да знајеш, од твоје срце чедо у моју кућу не да улегне ... — Каза ли све? — Каза ... — А саг, ће пијеш ли једну ракију или ће идеш такој? — Ђ.е идем такој ... — Е иди... и отвори му поп Мапе својом руком врата. Поп Панта појаха опет коња и потерао бесно... Савила се трава и дигла се прашина под њим а поп Мане овамо у кући само викнуо: — Стојне... Стојне утрчало у собу и стало пред њим као свећа. — Ти. .. грмнуо је поп Маие, од данас из кућу да не искочиш, туј уз мајку да си докле ја не рекнем: доста!... А у кратко време после тога дадоше Стојне ... Дадоше је за големога — великога -— газду у град, „заинат на поп Пантини" -.. Дукат на чело и око врата да носи, на чардак да шета „како при татка". .. Долазе јој свекрва н заове, доходе јој јетрве, доносе јој ратлук и шећер леме да слади уста ... а Стојне гужно^ обара главу и ћути* Поседе мало под нишаи, па започе свадба. У среду донесоше дар од младожење. У четвртак Стојне кану на косу меће а девојке певају и плачу. У

нетак поп Маниница закупи аман, те сва родбина младе жене и девојке и Стојне с мајком остадоше ваздан на бањање уз деф и дајре... а у суботу дођоше од младожење кола за „Чеиз" ♦— дарове Стојнине. Угази се и поломи голема башта поп Манина... Играло се, певало, падало у „севдах" до пола ноћи, само Стојне тужно прећута и престаја у страну. А у недељу свадба ... На окићену порту улази свет. Сунце сија, улазе сватови, шуште свилбни фустани и шалваре, трепере тешке дубле и дукати на свиленим гајтанима око врата нагизда* ним женама ... Гоч бије, грнете свира* ју и свирка иде високо у небо, разли-; ва се преко куће и уских сокака, кроз град па чак доле до „Асанбаир" и до доње Врање. Млада невестина еоба затворена, мла« дожења стоји пред вратима и емеје се... али је љут. А пред вратима се кикоћу другарице Стојнине, држе чврсто браву и не пуштају га док не плати, а скупо траже... али шта ће плаћа и улази. А на сред еобе, као мртва, без даха лежи Стојне. Око ње разбацан бели- невестински дувак ... срма . .. расплаћене — раширене њене беле загрљасте руке. Младожења је покрио лице рукама и крикнуо... Дотрчала мајка, пала по њој и закукала. Стао гоч... ућутале грнете, свет се ускомешао, жене заплакале и утрчале у собу невестину. А кад су је дигли и метули у иостељу она се одабрала и заплакала тешко. ч — Кажи Стојне што ти је? ... Питале је мајка н свекрва нагнуте над њом и посрамњени и уплашени младожења. Стојне је мануло руком да изађу нз собе сви, ухватила га за руку, загледала се у њега и казала: — Опрошћавај и нека ти је просто .. • Иди од мене ... бегај... срце ми те неће ... душа ми те неће ... За годину дана од како Стојне- болује проседели су као овце и поп Мане и поп Панта. У поп Маиини туга и жал, Стојне не устаје, „чека дан", не помажу гледарице што их мајка доводи .. • ни „иљачи" — лекови . .. ни попови . . „ ни молитве, што јој свакога празника читају. А у поп Пантини „гајле" — брига ... Гане пропада у јад, еедине га пробиле, а мало лице поцрнело и боре као гито пале преко њега. Жене по кући уздишу а поп Паита но евуноћ не спије, ваздан плете перчин те га меће испод капе и опет га скида и расплиће, чело му је натуштено а срце као да му је отншло под грло и хоће да га удави. .. Кад је појахао једнога дана коња и иолетео опет у град и мушко и женско у кући закрстило се н узело метаније цред иконама у његовој соби. А поп Панта лети низ пут, и не осећа како миришу ливаде опет као лане, како пилчики певају ... нити види како сунце букти кроз коштани. Пред поп Манином портом сдетео с коња и ударио алком, али кротко као да му је рука кршена... А кад су му отуда отворили, не назва Бога само викну: Стојдке куде ви је???... и нолети у собу где је Стојне лежало, спустио се је на колена уз њену постељу, узео јој руке и стегао себи на теме. — Не милуј... удри Стојне чедо .. • удри колко можеш луду главу . Стојне оКренула лице од њега скинула своје руке са његовог темена па узела његове те их притиснула себи на чело, па на образ па на уста, Ух . .. Ух ... Ух... рида поп ГГанта и удара чело о девојкину постел>у. а тамо под пенцере певају попии на порушени сарај и јесење еуние„улззи мило у собу. — Доста де, доста - -. прилази расплакан поп Мане и грли поп 11 анту и подиже га на ноге. — Девојке да се викају, крсти да „ву" се турају, јеца и командује поп Панта. Попови да се викају . . масло да ву се светиГ. , И поеестримише сестру Стојиинога несуђеника, „те мир да бидне и на сви арно да бидне" и млада девојка метну Стојни крсте. Светише јој маетто, И Стојне се диже. — Ах ђедио ниједна, тој ли зиајеше, такој ли оправи попови?? Задиркују Стојне жене кад дође татку гостн . . Туј ли беше работа?? — Толка твоја бољка? ... и додају прекорно: и ла ћутиш. .. никоме да не казујепт, никој да ие знаје? А Стојне забацује своју мирнт главицу, кикоће се и привија се уз своје вопче као да се боји да га не отме свет.