Kolo

Свако доба има св"оју књижевност и уметност. Смена иокољења носи собом и смену идеја, схватања и гледања на свет. Носи собом и нове изражајне могућности, ,,нови језик" којим ће вечита и неисцрпна скала људске емотивности проговорити. Стара је истина да песме највише невају млади људи. Разумљиво је да све што певају млади није још књижевност, али је исто тако тачнО да су те песме, да су ти „изливи младости" увек карактеристична појава. Из огромне масе песама, од великог броја младих песника остаће увек они који са више уметности и са више осећајности изражавају оно што виде или осећају. „Коло" је и до сада с много разумевања пратило напоре младих. У жељи да свим младим песницима, без обзира на њихову већу или мању књижевну вредност, пружи могућност публикације и да им да полета, уредништво је одлучило да објави десетак песама наших најмлађих, обећавајући и њима и осталима да им ту могућност понови. I I Колико те волим родна грудо моја, Колико те љубим и о теби сневам; Када мислим на те, кад о теби зборим, Речи саме лете, од радости певам. Јер у теби све је чаробнс? и лепо: У теби лепше птице певају, У теби Лепше шуме листају, Потоци бистри брже жуборе, Ветрићи лаки тише роморе, У теби цвеће боље мирише, У теби земља снажно одише. Кудгод се кренеш свуд је дивота, Свуда је радост, рад и лепота. Зато те волим родна грудо моја, Зато те љубим и о теби сневам; Кад мислим на те, кад о теби зборим, Речи саме лете, од радости певам. Ариље, децембра 1943 БРАЦО ШЕРБЕЏИЈА ученик 94&ЉЊ Још једина жеља што ми срде тражи. Још једина нада што ме напред носи И надања пуета кроз болове блажи Док усахло лице горка суза роси. Бурму среће моје 1а сам теби дао Још вечери оне кад сам тебе срео Кад на душу моју, студ и ејај 1е иао У мој живот кад се и твој сплео. Сваког новог дана ја сам грео. С жудњом и поноеом у мислима теби. Од разнога пвећа велик венац еплео И окове бола сам сам наместио себи. Још бих драга, једно хтео Да се моје уене на твојима нађу. Па макао више никад те не срео И погледу моме нек' све звезде зађу. Београд. 1943. Жика Аћимовић Признање Још само један дан Ил само једну ноћ Јс желим да преживим сам Са жарком вером у своју моћ. Ја желим још јутром да ти љубим очи И желим да ти сишем рујна уста А, онда нек се спусти магла густа На прошле дане и шинуле ноки.

Доцнанује о срећо...

0, орећо моја! Зашто еи тако касио стигла? Касно ко ноћ. У тами?... Шта! Зар злоба ти стазе дигла? Па ниси могла доћ? Да ми Дупзу разгалиш коју злоба стеже. Силно... — „Ево дошла сам, злобе ће све да беже, Јер им је удее худ. Умилно Душа ће да ти пева песму среће. Срце ће да сиЈа У зениту, Нестаће ланца који ти груди сплеће. Клица радоети клија У освиту"... — Доцкан је, о, Срећо моја! јер нема срцу лека; Свуда су лажи, Срам. Доцкаи је. о, срећо моја! јер нема човека; Злоба све сналш Ко кам. &>иг, вовембра 1943 С. Јаковљевић — Сегац

1АЈ&СМ&Ц

Кишни дани Окраћани. Небо плаче. Ветар хуји. Урла. бруји И све заче. Голо грање. . .. А ораЈБе Пуно врана. Зиме ето Прошло лето Лепих дана. Ћуприја децембар 1943 Радослав Ерић уч. V рав. гим.

СеЈкџМ Било је то давно — некога сам че-к'о. Кад, кога и где — не сећам се више! И тад мие'о једна, ко сећање неко, Ближи се мени — све тише и тише. Ти млади створе што те Господ сазда, Очију светлих које живот значе. У радости и болу иричао си вазда Да младост не може и — не сме да плаче. На тебе сад мисле. моји часи седи. На дане кад љубих — миловах ти тело, Мислим. док живот лагано се леди Кад је тво1е биће — моје било пело. Како бих те опет загрлити хтео! Загрљајем којим — цео свет се сија, Да живот ми није већ одавно свео Да чаробну ирошлост — стварност не покрива. Смедерево Вергилије Увковић

Прошле недеље по београдским улицама прикупљани су прило-Ји $а [Зимску помоћ. Београђапи су се веома радо ода-Јивали, а како слика приказује и деца су, осећајући важност ове родољубиве акције, спуштала у кантице по који динар. (Онимак: А. Симић)

И од наших снова поста.доше сени Лутајуће сени витезова смели'. . . Суморно шушти мрка топола . . Осушених грана , .. /'^Гадница је гола, . А где беше лцшће — седи пет-шеет врана.,^ Берар Радивој '

Сазнзње /')

И ипак дошао си једног дана Када је лишће падало са грана И позледио си старе ране И дао си срцу да поново плане. Са тобом беше једна млада жена И ја тада видех да лепота њена И рујне усне и нежне јој дражи Имају све што твоје срце тражи. И тад свом душом замрзех истину Која ми откри зу нову горчину И тада увидех да крај свему дође И да треба новим путем да се пођец Београд, децембра 1943 МИРА РИСТИЋ У облаку негде полусмрзнут блеска Угашеног сунца задњи, тихи пламен. Модра је и нема пучина небескаСмрикове шумице буктао је прамен, На води се пуше још просуте локв© Крвавога злата. Хлади их и пипа Ветар што над шумом мрак и непо сипа^ И јаук се чује старе, мртве смокве . .. Свуда мртвог лишћа гробови широки. У кестењу гесен грчи се и цвили. А валима броде сад снови дубоки, Докле првих звезда прах ио њима мили.: Волим мелоди.ју јесењег опела. Кад све Јболно шуми и кад љиљан плаче,Да смрт гледам кад је сва свечано бела,И црв трули како у слаети ее заче; Кад све болно шуми и кад љиљан плаче^ Децембра 1943 Београд [ Милутин Бојић-Млађн ј

Мати

Највећи пријатељ мој, који ме свуда прати Најлепша звезда моја што ми на небу сја То је моја добра и честита мати То. узвишено биће које љубим ја . . •» Жарко сунце које мени увек сја Најчистији бисер целог живота мог Јесте моја мати коју волим ја А коју ми чува само добри Бог . . . Највернији анђео који ме свуда тптитл Од којег никад нисам осетио бол Нико ми искрен к'о она не може битв Од племените мајке која ми је идол. Београд Богољуб В. Бранковић'

А после тога дана луде среће $нај, да моје срце више патит 9 неће И веруј, да је истина што велим, 1$нај, ја те не волим — ја те само желим. Београд, децембра 1943. МИРА РИСТИЋ '^(фМЈлЛ/ У соби све је мирно Чује се сахат стари, На огњу весео пламен Жари И баца дрхтави сјај. Вече се спушта тихо. Одлази светао дан. У соби сахат стари Избија: Дин-дан! Дин-дан! Дин-дан! ■В-уприја. 1943. Радослав Ерић, уч. У раз. гим.

Некад ми замирише јутро на хлеб што га мајка моја вади из пећи; и сетим га се печеног. рум^ног благословеног сељачког хлеба.

Некад се сетим нашег сеоеког неба што се над меком равницом топло плави, док по њем облак се мали шеће.

Некад као да чујем где у зеленој трави пољски зричак зриче. до« мири ивањско цвеће, а негде с висине песму кличе — шева.

Тад из дубине мог срца тихо запева слатка^ чежња за мојим селом;

Тада ми у оку бистром мутне ничу сузе, и скрију ми сивим велом лепоту бучног града за ког ме узе Лгивотне, стазе вежу.

Тада ми градско сунце прекрије тама. мрачне ме слутње болом стежу, и осетим се сама — тако сама .. .

Београд, 1943. Марија Главашки уч. II. год. Школе за нудиље

Суморно шушти мрка топола Осушених грана . .. Јадница је гола, А где беше лишће — свуд је сада .рана, . •

Што плачеш тако. топсло јадна? За чим плахи шушањ тако тужи. моли? Јеси ли, можда, к~ао и ја гладна Ил те, ко меие. тиште други боли?

Ја видим ти .тецаш! Из сухог т :т бока, Усахлог од многоГ и претешког бола, Где пре беше пуно животнога сока Сад полако цури гадна црна смола. .

Ти си хтела горе, у небо што випте, Тамо где сунчеве топлије су зраке. Хтела си да падну прве капље кише На те, да дирнеш хтела си облаке . ..

Знадем твоје жеље, 1ер и ја сам хтео Дић' се у Јвисине. И мене. к'о тебе, Грабила је жеља да се — јак и смео Винем чак до неба, да премашим себе ...

Али не дадоше ни теби ни мени Оно што смо могли, оно што смо хтели.