Kolo

6

Џр^иа СсмЈе 0 ,

Роман: „Тајна собе бтз.: 27" коли почињемо данао да објавл>ујема иаписао је елавни норвешки ниеац криминалних романа Овен Елвестад. Име Свена Елвестада у-' жива велику популарност V иностранству. • а ни нашој читалачкоЈ публици није непознато. Довол>но је да потсетимо сроје читаопе на његове романе: „Човек који је опљачкао варош". „Четврти муж", „Јусуф-канова женидба". „Хиљаду и друга ноћ", који су му поред других донели светско признање и углед одличног романсијера. Романи Овена Елвеетада истичу се нарочито сјајним стилом. ван■редно духовитим заплетима. узбудљивошћу а особито одличним психолошким познавањем људи, њихових слабости, односа и карактера. Роман „Тајна собе бр. 27« има све те одлике . .. У луксузном хотелу Гетеборга нађен је мртав богати индустријалац Катфилд. Иако сви знапи говоре па је по среди самоубиство. његова млада и лепа жена Астрида осумњичена је да је учествовала V убиству. Истрагу поводом овог случаја води славни правник-криминалиста др Врангел. који се ту затекао на опоравку после једне авионске неереће. После многих заплета. он проналази убицу, чија га личност запрепашћује. као што ће запрепастити и читаоце кад буду прочитали овај ванредно• занимљив и узбудљив роман. чизи је еиже писац узео из живота.

ГЛАВНА ЛИЦА

(1)

& & М еталшпте морског летовалишта шММ Лизекилу једног топлог јулског дана. Око пет часова поподне. |Тераса пред планшм пуна света. Келиери у белом и звекет посуђа. Пред терасом шетају парови. Даме и господа, који се не плаше врућине. Између н-их и оних који седе за столовима измењују се поздрави и шаљиве примедбе, уобичајене, уосталом, у бањама у иуној сезони. Забога, сви су докони, еви се већ међусобно познају. Али, мжљвв посматрач одмах би уочио да се десило нешто необично. Чула су се дискретна питања и пригушени одго* вори. Нека нарочита тема претресала ее у сашаптавању, са извесном дозом ;«ажалења. Да је ту био присутан какав странац Цвога нико из друштва не би познавао » кад би, из досаде, студирао друштво, Когао би онако необавештен да поми[езш да је реч о неком безначајном бањском скан^алчићу, какви се сваког ле%& дешавају и без којих би живот у баВ>ама био неподношљиво досадан <,.. Уствари, десила су се скоро истовреМгено два догађаја који су ПЈривукли општу пажњу. Међу стенама на мору појавили су се врхови јарбола једне јеДрилице која је, терана лаким поветар®ем, лако клизила морском површииом. [То је била луксузна јахта необичне левоте. Није била велика, свега можда десетину метара дугачка, али зато ванредно лепа. Обојена је била тамно-пла®о, са једрима од плавичасте свиле. На иалуби су се видели морнари у снежно белим блузама, а за њом се на таласима љуљаз чамап на белој пени. Једри^ ашца је носила заставу Норвешког краЈкевског једриличарског удружења. Вештим маневрисањем једрилица је ^шла у залив, али кад је стала, нико еа ње се не искрца. Гости са терасе и ^шеталишта посматрали су једрилипу с разумљивим интересовањем. Из њихо« »их речи могло се разабрати да нкко не зпа коме једрилица припада. Сви су, међутим, признавали да је дивиа, можда мало и сувише луксузна. И зато су |е посматрали као што се посматра нека жена чија је хаљина толико беспреворно елегантна да због тога пада у очи. Али, убрзо, други догађај је привуКао пажњу бањских гостију. Из ДрУ" штвеног дома изишла је једна дама и један господин, које су сви с погаговањем поздрављали. Они су прошли шеТалиштем и скренули стазом где су их чекале кочије с упрегнута два раСна коња. Дама је ушла у кочије које су

одмах кренуле. Господин се вратио у Друштвени дом. Пажња коју је тај пар привукао на себе била је толика да се одмах видело да се шапутање друштва односило баш на ове две особе. Када су се они појавили као да је електрична етруја прошла кроз гомилу. Разговор је постао тиши, чак штавише у једном тренутку завладала је за столовима потпуна тишина, А када је господин ушао у Дом, гости су се почели сакупљати у мале гомилице и живо расправљали © нечему. Пар који је изишао из Друштвеног дома није међутим, својом спољашношћу изазивао то опште интересовање. Дама, којој је могло бити око тридесет година, носила је дискретну, али отмену по својој једноставности црнину. Била је врло лепа, црномањаста, типа Јужноиталијанке или Шпањолке. Господин је био много старији, али године су му се могле тешко да одреде. Држао се усправно и младалачки. По поштовању које су му указивали они који су га поздрављали могло се закључити да је угледан човек. Био је то славни уметник, глумац Геста Ериксон, понос своје земље, чија је уметничка слава бљеснула одмах После првог светског рата« Да пођемо за отменим и угледним господином. Он се попео степеницама на други спрат, где се поред велике дворане налазило неколико соба за игру и забаву. На његовом лицу почивала је мрачна еенка, кад је са степеница ушао у светлост пространог засвођеног ходника. Ипак се стари господин држао достојанствено и отмено.

-ромаи одсвена Елвеапала-

да као да сам се почео плашити живота ... Стари господин му благо спусти руру на раме. — Не мари, није ништа страшно. Седи, молим те. Имам нешго важно с тобом да говорим. — Видим из иисма које си ми послао. Радо ти стојил^ на расположењу. Баш данас, можда због овако лепог времена, добио сам поново вољу за рад у своме старом занимању. — То је добар знак, храбрио га је стари господин. Можда се баш зато и осећаш уморан, гато си незапослен. Има разлике између опорављања и ленствовања. Често је потребан потстрек споља, да човек уђе у свој стари колосек. Можда је ово за тебе најзгоднија прилика да се вратиш у нормално стање. — Дакле, да чујем о чему је реч. — Одмах ћеш све чути. Могу ти само уцапред рећи да је случај такав да заслужује да му посветиш . сву своју енергију и оштро'умност. Дозволићеш само да шеткам док причам, тако ми је некако лакгае . -, — Молим те лепо, осмехну се др Врангел. Вероватно ово ће те потсетити на франпуске салонске комаде, у којима си негда пожњео толике успехе, па сада мислнш да играш последњу сцену од које зависи цео комад ...

Кад је ушао у један мали садон, положио је штап и рукавице на сто и почео нервозно да шетка по соби. Лакеј који га је с поштовањем допратио до собе застао је на вратима чекајући наређење. — Да ли је доктор Врангел дошао? — Не, још није." Стари господин извади часовник, погледа: — Пет је прошло за десет минута, рече као да се чуди* У тај мах одјекнуше оздо на степеницама кораци. — То је, зацело, др Врангел, рече уметник. Молим вас, да нас нико не узнемирЛва, имамо важан разговор. Лакеј се дубоко поклони. За иеколико тренутака ушао је у собу доктор ВрангеЛо Био је много млађи од славног уметника. Највише ако му је било четрдесет година, али лице му је било измучено и уморно. Тек се био опоравио после авионске несреће ко ЈУ З е преживео. Господа су се поздравила срдачно, као стари добри пријател>и који се дуго нису видели. -— Последњих месеци, рекао је др Врангел с болним осмејком као да се извињава, нисам никог видео сем лекара и болничарки, Знао сам да си ти овде па ипак те нисам потражио. Изгле-

Стари уметник живахну. — Сада видим да си оздравио. Вратила ти се твоја стара досетљивост. И у праву си: овде је стварно реч о једној драми, али једној истинитој драми из живота, Хоћеш ли да играш извесну улогу у њој? — Не знам још о чему је реч и како су подељене улоге. Да ли и ти ту учесгвујеш? — Можда ћу бити само гледалац, ако ее тај израз може да употреби у једном овако озбиљном случају. За сада не знам како ће се драма развијати. Почетак је врло замршен, Можда ћемо доживети велика изиенађења, али, за сада главну улогу игра једна врло лепа жена, Стари господин, као на правој позорници, застаде и понови наглашујући сваку реч: — Једна врло лепа и врло добра жена« — Познајем ли је? — Не. Долазиш ли право из евог хотела? — Да. — Онда си је свакако срео. У отменој кочији.

Ако је то она дама у црнини коју сам срео, онда морам признати да је стварно врло' лепа. Само њена лепота је мало егзотична за наше прилике. — Имаш право. Она је Јужњакиња, нако је норвешког порекла. Претци су јој из Сундсвала, алИ отац јој се отселио још као младић у Северну Француску, где се бавио дрварским по.слом, Постао је тамо велики индустријалац. Његова је кћи дама коју си малочас срео у кочији. — Да ли је удата? -— Млада удовица. Муж јој је недавно умро у Гетеборгу, у Гранд хотелу, у соби број 27. — Ти си одлично упућен у ствар. зачуди се др Врангел, — Да, и убрзо ћеш сазнати разлог зашто је то тако. Њен муж је био Швеђанин. Мислим да још имј тамо, негде у Смаланду, родбине која се зове Катберг. или слично. Он сам је припадао оним људима без отаџбине које послови и трговачке везе одвуку у стране земље. Таке је и он оставио велика имања у Северној Африци, где сам се и ја. при« ликом својих путовања по Средоземном мору, са њим упознао, — Какав је то човек био? — Врло послован, далековидан. енергичан и врло угледан Можда мало неповерљив и неприступачан. Но п|$изнати се мора да је био одличан отап породице. То је уједно све што бих могао да ти кажем о њему. — Да ли је често навраћао у Шведеку? — Свега један једини Пут и то је било његово поеледње путовање. Убио се у Готеборгу у хотелу из једног малог револвера са позлаћеном дршком од слонове кости. Знаш, онаква луксузна ситница какву обично носе елегантне даме на пуговању. За тренутак владала је у еоби тишина. Др Врангел посматрао је свог пријатеља испитивачки, замишљено. Онда запита: — Да ли је био сам у со.бн кад се убио? — Да, нађен је ујутро мртав. Врата његове собе била су закључана изнутра. — А његова жена? — Није била те ноћи у његовој соби. Имали су цео апартман у хотелу и спавали су сдвојепо. Треба да имзш на уму да су то били врло богати људи. Стари господин случајно је ногледао кроз терасу на отворено море* — Молим те, да видиш, рекао је доктору Врангелу. Са терасе се лепо видела плава јахта, од које се баш у том часу одвојио чамап. ^ њему су се налазила два млада човека. — Чега има у томе нарочитог? рече др Врангел. ,-т- Доказ да се моје претпоставке потврђују и пре него што сам мислио. рече старији госиодин. Видига ли оног отменог младог човека у плавоЈ униформи краљевског једриличарског друштва? Погледај га мало боље. Драма о којој смо говорили развија се брже но што Сам мислио. Сада баш стуна иа позорницу главно лице број два. НА ИВИЦИ ПУСТИЊЕ Два млада господина са луксузие јахте искрцали су се из чамца у иристанигату и упутили се одмах шеталишту на плажи. У иролазу су изменили неколико речи са једном продавачииом, која им је очигледно дала неко обавештење. Затим су нестали у сении дрвећа. — Могао бих да се кладим, рече стари господин, да су питали за Градски хотел. Значи да су потпуно страни свде. — Мени се чини да су то обични туриети који путују једрилицом, примети др Врангел посматрајући луксузну јахту. — Плове под норвегаком заставом. (Наставиће се)