Kolo

I'

6

3 Чак н боле- , сници са повређеаом кичмом на клиници др Белера вр• ше гимнастичке вежбе. Раруме се да су те вежбе нарочито удешене &а овако тешке боле• снике. Главни прин цип код тих вежби Јесте : никаквих болова не сме да бу• де. То 9 уосталом, пише и на табли на зиду. (Онимци: Б.Ф.А.) *

док је повређени део у гипсу, не би омлитавили и да се зглобови не би укочили, морају стално да се врше ортоиедске везкбе. Завој сам допушта велику покретљивост екстремитета тако да се на пример код прелбма лакатне кости прсти на руци, сама песница као и горњи део руке, могу потпуно слободно да покрећу. Но ту је главни и основни принцип: без болова. Масажа се, ме- л ђутим, сасвим Искључује. Сломљени удо- . ви, казке др Белер јачају много 0оље, . ако се убр^о после незгоде "пажљиво крећу него ако се силом праве покретљивима. 2 — Професор др Лоренц Белер, оснивач и примариус бечке болнице ,?« несрећпе случајеве, посматра рентгенскн снимак једног прелома кости у рамену. По методи др Белера, у сломљену кост уметпе се метална шипка која чини да кост правилно рарасте. Шипка се доц• шије извади, а повређени може већ две иедеље доцније да иде бе$ гипсаног &а* шоја. 2—- Вештом комбинацијом направа повређени може, по систему Белера, сасвим слободно да се креке. Тиме се и;?бегава досадпо лежање, млитавост мишика, укоченост ртлобова, а и сама нега болесника је много лакша. Раруме се да повређени део мора да мнрује. 4 — Овом младом раднику пала је на руку тешка гвордена шина, преломила му кост и повредила мишицу. На гипсаиом $авоју нсечено је „про&орче" тако да је рана у сталном додиру са ва-{духом , а гвордене жице бране је од удара или додира. 5 — Болесници који дуго леже после операције много ослабе, губе фиричку и душевну отпорност, мишићи им олабаве г кости губе калциум, ^глобови и пршљенови у кичми се укруте. Гимнастичке вежбе по систему др Белера спречавају последице болесничког лежања. Ради јачања мишика кичме и трупа држе боле• снини на глави џакче са ћеском. Ови мишићи не могу се појачати никаквом масажом.

| / прошлим ратовима највише су | јЈ - страдали рањеници с'а повређеним костима. Повређена кост тешко се намешта, тешко и споро зацељује. Једном намештена она се без ноове операције не може да исправи. Повреде костију ретко када остају без последица, а последице могу да буду: _узе- . тост, осакаћеност, инвалидитет, а код настрадалих у разним индустријским предузећима повремена или Трајна радна или професионална неспособноСт. Зато су људи, упоредо са развојем опште медицине и техничких сретстава, тражили нове, боље и сигурније методе лечења прелома костију. Заслугом бечког лекара др Лоренца Белера доживела је ова важна грана медицинске науке још после првог светског рата велики напредак. Методи др Белера стално се усавртују, примењују и упапређују тако да можда није далеко дан када повреда костију неће бити тежа од повреде мишића. Доктор Белер је пошао са стаНовитта да се послеДипе тешких повреда костију могу и морају, у већини случајева, да отстрдне како из хуманих тако и из ' социјалних и друштвених разлога. Брзо и добро: лечење увек је боље од накнадног залечивања. Што дуже јСдно лечење траје, каже др Белер, то су мањи »згледи за уепостављање раније радне ' сиособности болесникове. Другим речима, што се већи број случајева исправно м добрр залечи, то ће мањи бити број инвалида и неспособних за. рад. А зато су потребне, наглашава др Болер, две претпоставке: у једну руку амбуланте морају бити организоване тако да рањеник или повређени у што краћем временском року дође у руке искусног лекара-Хирурга који ће одмах рану очистити, кост наместити, сиречити западење. Ако рањеник, или повређени добије такву помоћ у року од шест часова посве повреде, скраћује се рок лечења најмање за пети део времена. С друге стране, сви лекари кроз чије руке продазе рањеници и повређени морају имати сва потребна знања модерне хирургије, дакле морају бити специјалисти. Др Белер зато предлаже да у великим индустријским предузећима и уопште у местима где се често дешавају несреће с преломима костију поред амбуланти оснују и нарочита болничка оделења са свим потребним апаратима и инструментима за брзу и темељну интервенцију. Стално праћење процеса прездрављива« ња помоћу рентгенских снимака и ортопедска нега такође су два важна фактора у лечењу др Белера. У техничко-хируршке новине које је др Белер увео код ових лечења спадају н разне појединости самог поступка. То је у првом реду потпуно и брзо чишћење ране и брзо и потпуно намештање прелома у операционој сали. Рана се не чисти хемијским путем него помоћу ножа тј. исече се. Рана се негује без завоја тј. на гипсу се исече проЗорче кроз које ваздух има приступа до-ране : која треба сама по себи Да се сасуши. Од удара и додира чува се Повређено место помоћу рететке од металне жице увијене у газу. Да мишићи,