Kolo

уфј^л.,,

Мађарски футбалери гостовали су у децембру у Швајцаоској, Француској и Шпанији. Пештански лист „Кепеш Вашарноп" објавио 1е утиске с пута једпог од својих футбалера. 6 — ВШе! — вратио ми је љубазно неМачки пограниЧни официр путне исправе. Бацио је још један поглед на мој кофер, прелистао књигу која је лежала на седишту и упитао имам ли који неупотребљени филм. Све је у реду. Воз је пошао. Кроз два минута смо на Швајцарској граници. Женева ... Пред станицом стоји веЦники ред бицикла. Женевска омладина :отпутовала је на скијање а вечерас, или

сутра, кад се врати наћи се свако свој точак тамо где га је оставио. У свакој улици има по неколико златарских радњи и сајџија. У Швајцарској се све узима на карте, шећер, хлеб, месо, чоколада, путер — само предратна текстилна роба и сатови не. Откако је престао извоз радње су п.уне сатова који су невероватно јевтини. Изгледа нам да су каЈ)те уведене само због странаца. Швајцарац врло радо уступа странцу своје карте, он и без њих добија све од трговца који га поЗнаје. На обали језера велики хотели стоје празни.« Страни дипломати који су за

/Кенева: Зграда Друштва иарода

ариз: Капија победе

време седнице Друштва народа дупке пунили елегантне просторије великих хотела сада су заузети другим стварима. Од многобројног особља Остало је свега око стотину људи. А ни ови немају никаква посла. Швајцарски званични кругфзи предузели су све да сачувају своју неутралност. У биоскопима се дају немачки и француски филмови, а листови доносе вести са свију фронтова . . . Пари-Ј ... Стигли смо са великим за- • кашњењем због густе магле. Наш сапутник је приметио да имамо среће, велика је магла, неће бити напада из ваздуха. Одмах смо се јавили немачким војним властима где смо добили карте за храну и адресу ресторана где може јевтино и добро да се једе. За петнаест франака добили смо заиста добар ручак. Имали. смо супу, свињско и телеће месо са кромпирима и купусом, пиво и сладолед. Без карте на црној берзи платили би ми тај ручак најмање 600 франака. На улицама има врло много жена. Пред опером је велики саобраћај. . У бундама од непознатог крзна шетају лепе, неговане, елегантне даме. У рукама држе кишобране са дугачким дршкама, онакве какви су се носили пре тридесет година. Аутомобила скоро уопште и нема. Место њих трчкарају велотакси. То су бицикли уз чији су задњи точак инсталирана колица у којима седи путник. Трамвајски саобраћај је претрпан. Они који су грдили наше трамваје нека пробају да уђу у париски Метро . .. * Напустили смо Париз. Немачки војници пролазе кроз вагоне. Врше царински преглед и траже објаве које се тешко добијају. Ипак има много путника, ходници су пуни. Шпаиија .... Приближаватући се Мадриду видимо све Више рушевина. Поред путева стоје још увек бункери, бетонске тврђаве и жичане препоне. У предграђу Мадрида бели се огроман комплекс универзитетских зграда. То је највећа архитектонска творевина Франковог режима. Улице су пуне продаваца воћа. Огромне количине банана и поморанџе продају се невероватно јевтино. Једна кила банана стаје два пезета што је отприлике 10 динара, а и свега осталог има у изобиљу. Од пре неколико недеља добија се све без карата осим хлеба. То је уведеио ради сузбијања црне берзе. Данашње слободне цене мало су веће него раније максимиране али су још увек много ниже од бивших црноберзијанских. Ево један мадридски ручак: ситни ракови, сардине, ринглице, похована риба, супа, телеће или говеђе месо са кромпиром и поврћем, тесто и воће. За све то плаћа се око 10—20 пезета. Хотели су пуни избеглица. Највише има Француза, Белгијанаца, Холанђана и Италијана. Ујутро смо нашли неочишћене ципеле пред вратима. Собарица нас је опоменула да смо их овога пута још нашли али да их више не ставл>амо наиоље јер могу лако да нестану. Хотели су у епоразуму са удружењем уличних чистача да не чиете ципеле својих гостију да им не би кварили посао. Улични чистачи ципела имају своје радње у свим деловима града. Мадридске радње отварају се у 9 сати али пре десет нема скоро никога по улицама. У подне се затварају сви дућани од 1 до 4 сата. После су отворени све до 8 сати. Позоришта, биоскопи и ресторани отварају се око пола десет. Замрачења нема. Бљештеће рекламе и светли излози потсећају нас на предратна времена ... Листови објављују полузваничне вести земаља зараћених. Поред рата Шпањолце много занима питање унутрашње политике. Листови о томе мало пишу али је главна тема сваког друштва: шта ће бити са рестаурацијом? Зна се да генерал Франко није противник монархиста. К. В.

о — Мадрид: Краљевски дворац

Даме!

Индивидуална фризура је прави украс Ваше главвк Трајпу ондулацију са предратиим препаратима, направиће Вам ЗВОНКО фриаер, Св. Саве бр. 12 Славија. Радим од 2—4 ио подпе. 52419, 1-2

ШгориШ 'л некиоте

ПРИЈАТЕЉ ВАЛДЕРА Рикард Вагнер купио је земљиште за своју кућу „Ванфрид" у Бајројту од не^ ког господина Шталингера. Били су споразумни о цени, једино се нису могли споразумети о једном парчету земље на коме је била гомила ђубрета. Вагнер је сматрао, да и то ђубре припада земљишту, па да Је оно урачунато у куповну цену. Други је међутим хтео још нешто новца. Они су се доста дуго преиирали док коначно не рече Шталингер: „Господин Вагнер, ако ми на клавиру одевирате један валцер ђубре је ваше!" Вагнер пристаде и одсвира ПТграусов валцер „На лепом плавом ДТ,унаву' с . Тако је сво земљиште по цену од 12.000 гулдена прешло у Вагиерову својину. АНАТОМ И БАЛЕРИНА Оснивач Анатомског музеја у Петрограду, професор Венцел Грубер, никада није био у позоришту и његовим пријатељима једва је успело да га једампут одвуку у оперу. За време целе претставе стално је гунђао: — Глупости! Непотребно трошењб снаге! Најзад је дошла на позорницу бале« рина Адела Грзнцов и почела да игра. Анатом је заћутао и није више екидао доглед са очију. Пријатељи су се смешкали. А када је играчица отишла. Грубер је рекао одушевљено: — Какви мишићи! Штета што је не могу одмах препарирати у свом лабораторијуму! ... ^ ЊЕГОВО НАЈБОЉЕ ДЕЛО Чувени песник и математичар Кестнер врло је лако у младости учио, такорећи играјући се. Пред сам државни испит шетао је са прекрасном ћерком свог професоЈ>а, уместо да „буба". Професор, који га је видео у друштву своје кћери, пребацио му је то. Међутим, Кестнер се снашао и одговорио му: — Ви сте сами препорчили нама студентима, да се иосветимо вашим делима, као припрему за државии иепит« Вашу ћерку сматрам вашим најбољим делом! ТЕЖАК ИЗБОР Године 1915 требао је Макс Регер да покаже своју пианистичку уметност у једној болници приликом једног концерта за војнике. Он је радо пристао, али када се налазио на подиуму поред клавира, окренуо се свом војничком аудиториуму и упитао наивно: „Дрлгови, шта волите више, да- вам отсвирам нешто на клавиру, или да вам поклоним стотину цигарета? 44 Природно је да су рањеници добили обоје: Регерову високу уметност и..« цигарете. ДОСЕТЉИВИ МУЗИКАНТ Кад је Рихард Вагнер боравио у Берлину, срео је на улици неког верглаша како свира марш из „Лоенгрина". Вергл је свирао верецички марш сасвим сиоро, тако да је Вагнер морао да га опо« мене да се то свира брже. Верглаш је 9 међутим, тврдио д-а је марш овако свиран много лепши. Кад га Вагнер није могао да убеди, рекао му је да је он тај марш компоновао, па је еам почео да окреће вергло. Тек сад се стари улични верглаш у* верио да је марш, овако свиран, заиста много леиши. Али, већ сутрадан, на старом верглу била Је истакнута табла:, „Ученик Рихарда Вагнера!' 4

Фото-@парате Догледе, Сервизе, пиротске и стране тепихе и све боље античке ствари купује и најбоље плаћа Трговина »X У М« Балканска 13. — Телефон 25-370. 52420, 1-4