Kolo

Г1Р0БЈ1ЕМ БР. 110 Валтср Холст

Бели вуче в даје црноме мат у тни потез». Решеље ппоблема број 109 (Фридриха Бетгеа): 1) Рћ8—а8. ФАЛКБЕРОВ ПРОТИВГАМБИТ (Играно на једиом. шведоком турниру 194.2) Бели: X Ларсон. — Црни: С. Енглунд. 1) е2—е4, е7—е5; 2) 12—14, 67—сЈ5; 3) е4: с55, е5:€4: 4) б§1—13, 8§8—16; 5) с!2—(14, 816: <Ј5; 6) с2 —С4, Ц8—ћ4+; 7) 81)1—(12, 8(15ез; 8) 0(11—а4+, 1,с8—(17! 9) Оа4— ћЗ, Пс18 к-е7; 10) Ке1—12, 8еЗ—(11+!; 11) К«2—§1, Бс31—сЗ!; 12) ћ2—ћЗ, Б(17-а4! Бели предај-в пошто губи краљицу.

!Ј

—

I....

1 У

1 *

ј -Ј.

)•;.

|ш-

5;|

Хоризонтално: 1) Издаде. 6) Наставници. 0) Подела. 10) Излагаоци. 13) Писап који пише сатире. 14) Претставља вредност. Вертикално: 2) Разлика. 3) Иепаоав^.ње. 81) Болест. 5) Народ на Балкану. 7) Вика. И) Језеро близу Оуботице. 11) Инсект. 12) Место у Босни. тШшу^М ПИТАЊА Ж Да ли сем православних Орба, јога ко дожи славу? & — Одакле је за славу дошао назив Косно име? 3 — Шта ]"е смрт поема вевовању нашег народа? г 4 — Колико јаја снесе крокодилова лсенка? & — Колико пчела живи у једној кошници? 8 — Колико просечно живи пчела радилица ? 1 -— Када су први пут женска депа почела похађати ооновне школе у Ор' ... бији? 8 — Шта је „спрега"? 9 — У народним песмама помиње се кнез Иво од Оемберије. где 1е била кнежина Оемберија? 10 — Ко је изоадио икоиостас у доворезу за цокву .,Св. Спаса"?

ваТаТ. али $б У приморју него у унутрашњостн континента. Ова животиња 1е изванредно и боза, али је обично опрезна и чим зшамети ма какву опасност, склања е» у овоју јазбину ископану под каквим дтжетом. Но ако буде нападнута брани се храбро улодајући зубима ударајући репом. Храни се мишевима, жабама, цр-вима н јајима. Краде и пернату живину те га ж због тога гоне и убијају. Месо му је укусно и личи на пилетину. Леже се из јаја. Како се зове ова животиња из породние гуштера. ЧИЈИ ОУ ОВО СТИХОВШ 1 ОАН _ Дан болестан. мутан. небо непрозирно. Над безбојном водом мио вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби —- е топола се оасу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране... Но скривено звоно кад под сводом ледиим И опет се зачу из топола стари* Сва долина страхом испуни се једним. И ужасном стрепњом, и паником ствари. Можете ли да се сетите чији су то стихови. Ако не, а ви онда потражите одговор ко.ш вам дајемо одмах. (•чзцинл# *вн1заор иеомихо до оно)

. .. ЈП^&ЛЦ _ ГР ГРТ! 1Т11 ? 3 » чЛ т КОЈА ЈЕ ОВО ЖИВОТИЊА? [ Нртеж који вам данас дајемо поетстав3?>а једну нарочиту ввсту гуштера. Може

да буде дуг до једног метра од чега трп петине долазе на реп. Живи у највећем делу Јужне Америке (од Гујане до Уруг-

ИЗ 109-ОГ ВРОЈА Одговор па „ДВАНАЕСТ ПОГРЕШАКА РАСЕЈАНОГ СЛИКАРА Ево тих 12 погрешака: 1) Лула на пумпи 1е окренута. 2) Црепови на црквеном крову наопачке су постављени. 3) Дечко уопште нема уши. 4) Сандук у коме се дечко нала-зи погрешно је закован. б) Свињче никада нема прав реп. 6) Свињски напци су погрешно нацртани. 7) Из зедном прозорском капку наЦртано је срце, на другом не. 8) Ограда је погрешно нацртана. 9) Врх црквеног торња лебди у ваздуху. 10) Једно прозорско крило уопште недга шарке. 11) Прозор на црквеном торњу погрешно је нацртан (у смислу перспективе). 12) Дршка пумпе лебди у ваздуху. Одговор на „КОЛИКО МАЛИ ЈОВИЦА ИМА ГОДИНА!" Кроз три године мали Јовица ће имати шест година више него што је имао пре три године. Ако он буде кроз три године трипут старији него што је био пре три године и ако 1 је разлика 6 година, то значи да та разлика претставља две трећине узраста које ће Јовипа имати кроз три године, који ће према томе бити 9 година. Значи да је пре три године мали Јовица имао 3 године, а данас има 6 година. ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Стамбол капија је била најглавнија градека капија у Београду. Она св налазила на изласку данашње Васине улице, између Хипотекарне банке и Народиог позоришта. Од Отамбол капије настајало је поље према Теразијама, а иза тога били су шумарии и трњаци. . 2 — Кристоф Вилибалд Клук био је немачки комнозитор (1714—1787). Он је композитор већег броја опера између којих треба истакнути Орфеја. Алцеста, Ифигеније у Аулиди итд. 3 — Милицу Стојадиновић-Српкињу — песницу звали су савременици Врдничком вилом, 4 — Приповетке Јексик Аџију. Лимунаци.^ на селу и Кир Гераса написао је Стеван Сремап. 5 — Таковеки крст је било одликовање. које се сматрало као династиски орден. Установио га је кнез Михајло Обреновић 1865. Године 1878 уведен је Таковски крст с мачевима. Доласком династије Карађорђевића на пвесто Таковски крст замењен 1е орденом Кавађорђеве звезде. 6 — Мошти кнеза Лазара пренете су биле из Раванине 1699 г. у Фрушкоговски манастир Врдник. 7 — Стевана Немању прогласио 1е за светитеља као Симеона Мироточиврг Сабор хилеидарских и светогорских калуђера. 8 — Турски таташ* од Београда до Париграда путовали еу 7—10 дана. српски татар-ага Инне прелазио је та1 пуг за 4 дана. а татар Богдан са копшом ферман-а од 1830 пошао је из Париграда 27 августа. а стигао у Крагујеван Л септембра у ноћ. 9 —■ Но1 1е висок око 2,75 м. а тежак првко 100 кг. 10 — Највећи миш у Европи је балкански миш а живи у Црној Гори и даље на западу. Дугачак 1е око 30 см. (Половина од гога је реп). РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Хоризонтално: 1) Прса. 4) Сада. 8) Лук. 9) Дим. 30) Емир , 12) Реви. 13) Фагот. 15) Капут. 18) Уран. 20) Лада. 21) Ваш. 23) Кус. 24) Ртањ. 25^ Сода, Вертикално: 1) Плех. 2) Рум. 3) Скиф. 5 Адет. 6) Див. 7) Амир, 11) Расан. 12) Ромул. 14) Лувр. 15) Каша. 16) Тако. 19) Рат. 21) Дуд.

ЗА ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

^0 еца су трчала за њим, Миладином С^-/ и викала: < /■ — Миладине-е! Миладине-е! ^ Он, као и увек. онако пијан јурио за њима, драо се и бацао камењем. Иако стар (сигурно има више од педесет година), он 1е изабрао најтежи посао носачки. Мало погрбљен, са самаром у рукама, виђао се свуда. И сви су га знали. Нарочито деца. Мајке су децу плашиле њиме: — Ако не будеш добар, даћу те Миладину! — говот)иле су. Миладин није трпео децу. Увек их јв терао од себе. Имао је и право. Кад би сео да једе. а јео је где стигне. деца би се скупила крај њега и, као увек. викала: — Миладине-е! Миладине-е! Он је устајао. јурио их. Никада ниде од њих имао мира. — Једном је заспао иа плацу. Хркао ]'в. Окупила се деца око њега, причала: — Да га пробудимо? — Не. — Него? — Да га полијемо водом. — Сјајно! Мало затим ето двојице. Носе пуну канту воде. Прила-зе полако ка њему. пажљиво, да се не би пробудио. — Пљус1 — изручише сву воду на њега, оставише канту и раштркаше се. Он. онако бунован, узима канту и баца зе иа децу. Али, због слабости, она пада близу њега. Дере се, виче, па опет легне да спава. Једнога дана вукао је за собом некаква колица. Ишла деца за њим. — Миладине. хоћеш ли да нас возаш? — Бежите! Једно дете ухвати колица и поче ч да вуче назад. Онда и други притрчаше. Запели из све снаге. Он вуче горе, они дол©. И деца Надјачала. Неколико сели на

Оложили се, свако дао по н©што и кж« пили му ципеле. Половне, али добве.

И Миладии је заволео децу. Купила му деиа флауту. он сввгоао ш веселио их. Поседали по трави, он им прича своЈе доживљаје. Набавио носачка колица, деиа му увва помажу, гурају. Малке су претиле депи: — Ако не будеш добар, казаћу Милади^ ну да те отера. .. М. ВАСКИН

7 Охо, хо, Рако, Како колач сладиш. Колико јје прргјатан. И трбушчић гладиш! Где ли си га добио. Ко ли ти га даде? Колико Је сладак, Трунке не остаде! Дала му га мамица. Што је добро дете: Цео дан 1е прошао. Не направи штете! И мамицу слушао Од јутра до мрака. Зато слади колачић Наш пријатељ Рака.

АЛ. МИЛИЋЕВИЋ.

колица, остали гурали. Миладин иокушао да их стигне, али није могао — пао на земљу. Зграбио једну циглу, подигао се и потрчао понова. Деца оставила колина и побегла. Он ставио циглу у иеп. Деца, пошто нису смела да се приближе. викала издалека: — Миладине-е! Миладине-е!

Окупила се деца на плацу (многе ноћи он је ту проспавао). Било им је досадно без њега. — Где ли је отишао? — упита Миша. — Ја знам! — одговори Тића. — Где? — Однео кофер на станицу. Видео сам када се погађао .. . — Знате шта? — ускликну Миле. — Шта? — Ноћас сам сањао Миладииа. . . Као он иде улицом а ја идем за њим. И ја почнем да га дирам. Он баци самав и појури замном. Покушам да побегнем од њега. али не могу. Ноге ми се укрутиле. Запнем из све снаге — узалуд. Иоге тешке као да су од гвожђа. А Миладин све ближе. Почнем да вичем: у помоћ! у помоћ! Али никога нема. Он ме већ стигао. Пружио руку да ме удари, а 1а — отворим очи! Пробудио сам ее. Ставио сам руку на срце, луна ли лупа. Више нећу да га дирам. — И 1а сам нептто слично сањао — поче мали Веља. Он ме појурио, а ја побегао у кућу. Пролазио кроз много ввата. свака закључавао и на крају сакрио се под кревет. Замислите. ето и њега. пузи по патосу, раширио очи и иде ка мени. Хтео сам да вичем али нисам могао. Пвобудио сам се кад ме је стегао за гушу. Било 1"е страшно . . И ја нећу више да га дирам. — Ја ћу нешто да вам предложим рече Миша. — Како би било да га ми више не дирамо. Ор1 је стар човек. монсе да нам буде деда. Треба да буДемо добри према њему. Молсда ће нас и заволети. — Живео Миша! — зацвркута мали Веља. — Али како да се помиримо? — упита Миле. — Ако му се приближимо, удариће нас. — Најбоље би било да му купимо нешто. Ето. неке ципеле. Оне његове су већ сасвим попепане. г— Тако је!

жн>о-г<Р<Ј*к,

Кад је Јова чуо како људш веле да ти сваки меда спава риме целе, било му је тада и тешко и криво, иа љутит ш бесан викнуо је живо: „Да сам пешто меда, ала бих ужив'о! Не бих школу учио нити се умив'о/" М. ВАСКИН Птичице и зима

Цртеж који може да послужи као узор малим цртачима. Није тежак а врло 1е леп« Дакле. оловку у вуке и иа посао!

Огромна јата ждрала Мразни парају зрак, Сваки им покрет крил Сиажан, вес'о и лак. Од зиме беже они У топли неки крај Опет ће код нас доћт' Кад буде цветни м:

Ћуприја, 1943

РАДОСЛАВ ЕРИЋ уч. V раз гим.