Kolo

на овалама гамгаш

Прва песма „Рамајане" слави постанак Ганга и описује како јс „ненадмашива" река која пере све грехове „дошла", да по заповести Циве запљускује песак Сагариде, да би огкрила пребивалиште богова својим несрећним принчевима ... Са своје стране, географија говори о томе да Вхагаритхи избија из једне

Жене $а време обреда купања

стене са Хималаја на висини од 4.000 м., која се налази северозападно од државе Гервал, слива се са многобројним потоцима које успут сусреће и сједињује се у Алакананди одакле се назива Гангом. Река кривуда кроз удолине Дехра-Диан прокрчује себи пут кроз брдо Сили и излази на Хадвар. Овде је н>ени обожаваоци, који долазе са свих страна полуострва, поздрављају, обасипају цвећем и купају се у његовој брзој води. Априла месеца када се слави дан његове појаве на земљи, долазе многобројни ходочасници, да би његову скупоцену течност ставили у бочице и сачували је у сврху њиховог највишег умивања, или да би га просули у част Циве. Ганг је плован на 170 км. од Хадва-

Добро је да познајвмо ПИ^АМИДОН и да се у ово средство можемо поуздати! Добија се у свакој апотеци

ра, пролази кроз Фарукхабад, Кавнапор и Алхабад где се у њега улива света Јамоуна сада Јумна. Ово ушће је још једно место ходочашћа, необично поштовано. Мало даље се налази Бенаре најсветији од свих градова, стварна престоница Хиндуизма коју Сиваисти и Вишнуисти из целе Индије ватрено желе да посете у коме би сваки од њих

желео да умре да би добио последње „чишћење душе" и предао свој пепео таласима божанског Ганга. Принчеви и богати трговци свих времена сматрали су за прву дужност да у светом граду подигну храм, тако да храмова има више хиљада, капеле се не би могле ни избројати. Једна од особености Бенаре је заплетеиост уличица у срцу вароши дуж којих се протежу високе тајанствене куће. Ту нема ни једне трговине, нема кола, све почива у миру и изгледа пусто, изузев у часовима када треба да се иде у „гат" или да се врати... „Гат" су степенице различитог облика и висине, њима се силази из града на реку, која плави прве степенике, док «е они на врху простиру до храмова, до палата засвођених вратница и кућа за становање. Засвођени прозори, балкони придржавани исклесаним дрвеним стубовима, дугачке галерије, кубета, терасе из чијег се једног ћошка уздиже вижљаста кула са које се стропоштава расцветало зеленило; све почива једно на другом у примамљивом нереду. Сваког дана у трЛ маха, али нарочито рано ујутро, необични овај декор пОстаје живљи. И тада се пружа призор какав ни најживописнији опИги нису у стању да прикажу. Ово треба посматрати дуж целе обале. Да би се могли разумети детаљи и целина треба узети чамац, мањи, спретнији, са једним веслачем, који се приближује и удаљава, успорава и зауставља на најмањи покрет. Али, да би се могли запазити и други, не мање интересантни, детаљи. треба ирећи уздуж и попреко стрми пут на обали не плашећи се препрека. Треба се уз једне степенице пети низ друге силазити. пузати се уз рушевине. прескакати гомиле дрва, седети на трговима палата и свуда се мешати у гомилу. Треба много времена и доста хода али и сам призор то заслужује. А. уколико се човек више залржи уодткм више ужива Ни једио место не ли>*и на дрч^о. и овај се призор пружа на внше ; :од 5 км.

Без престанака силазе и пењу се витке као од бронзе извајане, полу наге људске прилике и женске силуете одевене у тканине светле или беле боје. Највећа живост влада на првим степеницама. Ту се улази у воду, свлачи, пере одело, захвата се вода која се носи кући на рамену или на глави у земљапим или кожним судовима, према потреби којој је намењена. Има ћошкова на реци који припадају удовицама, врло их је лако препознати по оделу од беле свиле, по потпуно ошишаној коси, као и по томе што не носе никакав накит. Има и Места где се сакупљају младе жене. Оне се купају у својим светлим „сари" и улазе у реку само докле им вода допире до паса. На више махова оне се гњурају и за трен ишчезавају под водом. Када се ионово појаве њихове фине, водом наквашене тканине, претварају их у грчке статуе. По куиању спретно свлаче своје рубље да би обукле суво које их очекује на обали. ЈБуди се одважније гњурају и каткада прекрсте руке жарко се молећи. За време овог обреда купања не само што перу неколико пута уста већ и на махове пију ову ужасно загађену воду, Није ретка појава да се на самој све-. тој реци опази поднадуо леш над којим облећу гавранови чупајући с времена на време са оголелих костију месо. док злокобна река и даље тече. Несрећан случај? Молсда убиство? То породица оставља свога покојника светој реци, јер је сувише сиромашна да би могла ди купи дрва за ломачу. Овај је призор тако чест да ни мало не узбуђује Индусе. Деца га посматрају без и једног крика, без покре.та и не помишљајући да на лешину која плива обраге пажњу својих мајки, које поред њих перу рубље. Свуда по улицама које окружују Ганг и по степеницама стоје просјаци, а поред њих увијен покривач за ноћ и пресавијена крпа, у коју му се спушта милостиња, пиринач или ситан новац. То су најчешће старци, немоћни или лепрозни са унакаженим лицима, често слепи и са, скоро увек, од болести унакаженим прстима руку и ногу. На усамљеиијим меетима, пустињаци излажу своја тела мучењима. Има их који дуго леже на постељи од ексера. Други седе усправно без наслона прекрштених ногу по читаве сате, руку уздигнутих изнад главе и склопљених шака. Некада су многи ишли тако далеко да су стезали шаке док нокти не би

ушли у месо, стоички трпећи боловв. Сада је то већ ређе. На Смасхан степеницама ноља за спа*: љивање сиромашнијих изгледају језиво«. Обреди око спаљивања су различитхк« Али, када се ради о „грихастхи' 4 дома« ћину породице, мора увек најстаријк син да их изврши. Они који немају си* нова сматрају се као осуђени од судбине због тешкнх грехова учињених у; ранијем животу. Када онај који запали ломачу утврди да сем пепела, није ни» шта друго остало, просипа на све то ћуп воде. Овај остатак спаљивања се скупља помоћу кожних плочица и кор* пи да би се бацио у реку. Ова узбуд« љива носила се ређају. Донесен је један старац, свлаче му покров и перу са миого свете воде. Затим га његови синови спуштају нежно на постоље од испрекрштаних цепаница покривено но« вим чаршавом као да се плаше да га не пробуде, склапају покров над њим, стављају му на груди још дрва и траве и посииају га великим комадом растопљеног путера. Поред воде, сам нагнут над ломачом као над колевком, један отац потпаљује ломачу свом детету, кога је сам донео на јастучету посутом цвећем. Обла« ци га дима заогјрћу и терају сузе на очи. Једно лепо дете од отприлике пет го® дина доведено ;је пред реку на местф где је малочас лежао леш. Дете -изгле*. да преетрављено и виче банакају!»и Се* Онај који га је довео придрлгава јга,. затим га гњура у воду и трља га од гЛаве до пете светоМ водом; не забо* рављајући чак ни зубе, затим га одвла« чи до врха степеница где му ншшају коврџе и брију целу- главу >остављајући при томе. само један чуперак, одатле га један старац узима у наручје и односи1 .до ломаче где Лежи опружен отан малога. Пошто је јадно дете. први сид покојника, морало да стави последњу цепаницу на његове груди и пошто га је три пут обишЛо, узима сноп запаљене сламе и приближава се да би запах лило ломачу. Дете је све више ван себе, гледа да се некако извуче одатле и прИ томе вришти и бацака се. Старац којИ га је донео, не могавши да га умирИ обавија га својим шалом у намери да му покрије очи, узима му руку, приноси је ломачи и потпаљује је. Упркое оваквом поступању не може се рећи да Индусима недостаје осећајиост и да су свирепи, они само чврсто всрују да их ништа не може спречити да изврше оно што сматрају светим задатком.