Kolo
5
Лево — „ Кула" у башти, направљена од аутомобиљских табли. (Снимци: Приватна својина А Симић 2)
Десно — Срета КостиН нарочито се радо сећп овог „0• пела" (1911 годи• на). Каже да је имао одличан мотор. Вио је заједничка својипа др Воје Маринковића, Пере Адамовића и Палшорића.
Горе и десно. — IIрви српски шофер, Срета Костић на почетку своје каријере, 1903 године и данас Иако се повукао иако је бкизу седамдесете није аокон. Сликпџ и вајар-аматер веома спретно израђује и штапове цкрашене шарама, птицама и симболичним фигурама.
ства. Пр-ви аутомобили били су, разуме се, вдасништво богатијих људи, али се доцније дешавало да су се неволико њих, мање имућнијих, удружи-! ли да би набавили заједничка кола. После балкаиских ратова појавили су се већ и ирви такси аутомобили у Бе«граду. Први власник аутотаксија Ви« шљић пмао је 1914 већ седам таксија. И тако је то све више напредовало н; тако је аутомобил све више освајао и постао неопходна потреба. После рата наишли су нови људи, нове мапЈине, но)ве Фабрике, и аутомобили су престали да буду и реткост и севзација, али Овета Костић, први наш шофер, не силази са „позорнице", не испушта волан из руке, већ неуморно и да,:Бе. ради. Враћајући се из заробљеништва и даље је активан. И као шофер и као заступник разних аутомобилских Фирми. Најзад, како је речено већ, повутсао се 1930 године, да би се посветио свом дому и у тишини улшвао илодове напданог пионирског рада. Данас, можда п — заборављен- жнви повучено, помало старачки али ведрог духа, свестан да сав његов труд није био узалудан.
ије било то баш тако давао па ииак се чини као саи. Било је то доба нашег детињства када се пре четрдесет годшна и неволико месеца више у Београду појавио први аутомобил, својина Бошка Радуловића, тада гардиског поручника. Какву је сенагацију изазвао данашњи људи. навикнути на аутомобиле, тешко би могли да замисле, 'али слушајући Јкивописна излагања првог српског шоФера Прете Костића успомене које
се нижу дају врло упечатљиву слику тог „херојског доба" нашег аутомобилизма. Први српски шофер, Срета Костнћ, данас лшви повучено у својој скромној кући' поред самог авалског ддума, негде на „осмом километру". Ту у свом „тускулуму", чнје су споредне просторнје сазидане од табли аутомобилских бројева, живи окружен многобро.јним предметима који га потооћају на веома
многи наши доцнији познаги шофери били његови „ћаци". Од 1912 до 1915, све до повлачења- био је лични шоФер Краља Петра. Занимљива су излагања првог српоког шофера, а залнмљива и сама историја нашег аутомобилизма. У тој историји Орета Косгић заузима сасвим заслузвеио лепо место, а његови доживљаји, као првог шофера несумњвво једио од најживопнснијих и најзначајнијих поглавља. Није, разуме се, било лако бити шоФер у прво време. Машинерије су биле прилично сложене а баратање с њнма доста напорно. Дешавало се не једном да су на сред пута луксузни аутомобили стали и да је немогућне било извршити потребне оправке. па су ти аутомобили, вучени воловима, пролазили уз ошнти емех, улицама села и градова. Нн брзина, коју су моглн да развију, није бил*а велика. Највећа брзина пре прввг светског рата била је отприлике 30 километара на сат. У прво време свет је био неповерљив према „ђаволским" наиравама, али Је постепено навикао и увидео користк новог, све савршенијег превозног орет-
активну прошлост, на плодан рад између 1903 године, када је почео, и 1930, када се повукао. Дакле први аутомобил чија се машина, на пример, налааила испод кола, нрошао је београдскигл улицама у априлу пре четрдесет и једну годину. Идуће године појавио се још један, па онда све новији и 5овији; тако да је уочи рата 1914 у Орбији било већ око 70 аутомобила, цивилних и војних. Срета Костић, први наш шофер. стварао је и подмладак и
Десно — Аутомобил банкара Васе Радуловића из 1907 године. Био је то један од пајлепгиих аутомобила
свога времена.