Kolo

ве ]е године ша дан Врбице време било много ленше него прошле тако да су деца била веселија, а деп дан и весела деца увеличавају и свечаност. - По свим улицама могла с-у се видети деца како шетају весело у својим новим хаљиницама. Најленше шаренило. На све стране врбове гранчице и звонца. На неким местима било је и „блона" и навала на продавце би« ла је огромна. А балони, ова велика дечја радост, која кратко траје, брзо су пуцали и за час би грунуле сузе. Сва је срећа што су се близу налазиле посластичарнице које су тешиле наше малишане. Око сваке цркве образована је поворка од школске деце, док су около у порти стајали они најмањи и који за

(Онимци: А. Симић)

то нису могли да учествују у поворци и мајки оних који су гордо обилазили цркву. Са свих страна чули су се узвици: — Ено мог Милета, види га што је сладак, најлепше дете у Поворци. «—^ Ено и моје Светлане, види само

како јој добро стоји нова хаљиница. И онда је настало једно махање, мајке су махале својој деци а малишани који су стајали около махали су друговима у поворци својим врбовим гранчицама и звонили звонцима, која су једини музички део тога даиа. Цела ова гомила

чинила је један незаменљив оквир и у« потпуњавала свечаност. Пошто су деца обишла око цркве трш пута, почела су да се разилазе у гру* пице кроз престоничне улице које су, биле испуњене милим звуцима звон« чића..« Н. Т,