Kolo

ЗА ДЕЦУ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Кад 1е органлзована пожарна четА у Београду? Шта је добио као поклон гласник, којн је донео султанов Берат 1842 којим је потврђен избор Александра Карађоођевића- за Кнеза? Ко је птзви увео у употребу у Орбиш писаћу машину? Како се звала мати Краља Александт>а Карађорђевића. а жена Краља Петра I?

Покушајте ла еами пронађете одговор на ово питање. А ако не будете успели даћемо га вам као и обично. у идућем броју ПНТАЊА 1 — Ко 1е био први наш књижевник у Старо! Рашкој ? 2 — Ко је саставио а ко компоновао познату песму ПТто се бог>е мисли мо1е Искуетво ми ћутат вели итд. . 3 — Да ли беобери посећивали некад Велику Школу? 4 — Како су се чистиле улице од снега V Беогоаду пве 75 година? 5 — Како се по садржини могу поделити птшповетке Ђуре Јакшића? 6 —- Када су одржа-не прве трке у. Бео* граду?

( , 0~<ђњАЈ\Аг\о *^0о(1

СкЈ-Ј14. ул&Н-со С4Л44

н вешто је сакри у евечанн султано^ турбан. јев је знао да ће султан ставтит? на главу чим изиђу на еуво. Ка- ~ г ли у њ >т "^^о р - з ^ пство . сул«« тан нат>ели тта све претресу, али ни у оделу. тт-гг у сандуцима не нађожге н^сднв књиге. Па ипак. кад стигоше у двор Д султан седе на престо. његов син повика? — Оче. изгубио си опкладу. И извади књигу из султанова турбана# Од тада и то царство напредује, јер султанов сНн иле с ученим људима по цело| земљи и уређује га. ЧИКА-БОЖИДАВ

На све стране Вредне руке већ зелена с много мукв ниче трава. раде свака. Све ко лане Орач оре сунце греје равно поље , с неба плава. од уранка. \ А у гори Куд погледаш већ ее ори лепота је песма мила. права сада; Пуно поље, на све странв брег и доље пролеће нам зеленила. мило влада. ■ч ДАНИЛО ЧУТУРИЛа

Свуда се по блату ваља Рундов куцов леп. прљаво му цело тело, глава. ноге оеп. Глуп Рундов врло много, а и доста тром. Прљав тако пође. дакле, V ГОСПОДСКИ ДОМо Кра1 једног је огледала стао Рундов сад. јер да- види самог себе он 1"е био оад. Ал' да видиш чудо тада, чудо него шта.. када виде себе. рече: — Не. то нисам Ја! Па ово 1е куче овде ружније нег' ја; сва 1е срећа што ја нисам. тако ружан. да! М. ВАСКИН За мале цртаче

ПРОБЛЕМ БР. 125 Валтев Фон Холцхаузен

л ОЏГов~О0Г1>

1 — Бзоп 1ег краљ војсковођа баснописац т повосвештеник 2 — Геофизика 1е: воста науке инстоумент део стратосфеое име земљине коре Тачни одговори: 1 — Езоп је баснописац грчки. који је био у врло великој милости кол последњег краља Лидије Криза Гшести век пт >е Христа). Најпре Је био ооб доцниЈе 1е ослобођен. ДелфиЈанНи су га убили. Ол њега Је остало поета басана 2 — Геофизика !е наука која проучава: постанак земљин. природу њене Језгре, густину и дебљину коре 8емљине. расноред температуре у унутрашњости, магнетизам аемљин и полапну еве-чиост.

ЖС1ЛО ЈЛРЕБИПЕ

Ова слика мора да наљути доброг повнаваоца Јаре^ица. Зашто?

1 — Да ли ее оеч шофер појавила са нојавом аутомобила?

2 — Да ли 1е међу војводама из пввог устанка било и таквих који су имали пваво вигае војничко образовање?

Тачни одговори: 1 — Не. реч шофер, која је сада постала интернационална, јео се у свима земљама тим именом зове оно липе ко!е управља аутомобилом, Јавила се много пре појаве аутомобила. Утврђено 1е да 1е реч шофер постојала и у свдамнаестом веку и означавала је бандита кош седи у васеди краЈ пута да би напао и опљачкао путнике. Да би од ево1их жртава измамили паре. они су им под ноге ложили ватру (шофер. онај коЈи ложи). Тако 1е ова оеч. која данас показује Једно честито занимање. некада означавала једно недостошо и нриминално аанимање). 2 — Да. Почетком 1813 годин^ био Је колубарски воЈвода Сима Ненадовић (наЈмлађи еин Алексе Ненадовића, рођен у Бранковини 1793) који је у Винковцима евршио кадетску школу и неко време био ауетриски официр. Погинуо је на Дубљу 14 1ула 1815 године.

из 123 -ЕГ БРОЈА Одговор на: „ЧУДНОВАТИ БРОЈЕВИ" 9 X 84-1* т 99 X 8 + 8 - 800 999 X 8 + 8 - 8000 9999 X 8 + 8 - 80000 99999 Х 8 + 8 - 800000 999999 X 8 + 8 - 8000000 9999999 X 8 + 8 - 80000000 99999999 X 8 + 8 - 800000000 999999999 X 8 + 8 — ВООООООООО Зар нисмо имали право да Је решење заиста занимљиво. ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Наши стари нису внали за слова. Место слова. употребљавали су црте и резе. НаЈпре су употребили букву за уревивање. и тако постадоше оабоши. коЈи се и данас употребљаваЈу код неписмених људи; нарочито код хлебара. По букви је и азбука лобила име буквица. што значи; црта. рез. писмо. 2 — Стеван Немања отап св. Саве, рођен 1е V Зети у месту Рибници (1114) код данашње Подгорице. 3 — Језерски врх се налази на Ловћену где се налази Његошева Гробница 4 — Године 1867 дошао је у Београд са зоришном трупом некакав директор Римаји да да1е оперете. 3 маја давана 1е опеоета: Један за њих деееторицу или .,Ниче где га не се1еш", 4 ма1а „Чељадске ђаволштине или сватови испод фењера" итд. б — В ук Караџић издао Је први пут своЈу малу вбиоку Српских народ-них песама 1814 г у Бечу. 6 — Кнез Милош Обреновић одлази из СрбиЈе у своЈоЈ 59 години. а крал> Петар Т Карађорђевић враћа. се у Срби^ V сво1о1 69 години. 7 —■ Прво ввем^ играли су женске улоге мушкарци Ппва глумица била Је нека Јулка. Панчевка. Н>ена спољапгаост ни1е била привлачна, а уз то била 1е толико гарава. да су ЈоЈ морали оуке оамена и образе посипаги боагпном како би колико толико одговорила улози коЈу Је играла. ДопниЈе су се поЈавиле глумице Марта Јовановић и њена кћи Јелина 8 — 1868 године било Је V Србиш свега 75 адвоката од којих 10 у Београду 9 — Бранко (Алекса) Радићевић. СтоЈан Коста) ; Новаковић. Милан (ЈанићиЈе) КуЈунџић Владан (Ипократ) Ђорђевић и др, променили су своЈа имена. 10 — Реграци1"а су били поклони у натури. ко1е су рођаци са особитом радошћу носили пред Ускрс своЈим учитељима и то ко Јагње. ко ЈаЈе. ко шећер. ко каЈмак и тд.

авно некада. на Истоку где се сунце рађа. живео султан незналица коЈи Је мрзео учене људе и књиге. У његовом царству није било школа ни књижница. а трговци и благајници нису емели рачунати на хартиЈи, него су своЈу раду и благо бележили урезивањем у рабош. Кад Је томе султану дорастао син, он заповеди да га уче Јахању и мачевању. Син му Је међутим. желео да се научи књизи. али отап никако није дао. ГовоРио 1е увек да су срећниЈи они људи коЈи не знаЈу читати и писати и да ће његово царство бити спокоЈниЈе без науке него с науком. Тада се син досети лукавству па навали на оца да га пусти по

Многи мали пртачи муче се. јеп нб зпају шта би пвтали иако имају добву оловку и лепу чисту хавтиЈу за пвтање* Да не би и дал»е лупали главу гата ће да пвтају. дајемо им овај пвтеж па нека га пвепутају Нше тегако. само твеба мало вигае пажње!

Решење проблема бр. 124 (Ј. Поетисила): 1) Т>1 3 — С 3!

СРЕДИШНИ ГАМБИТ (Играно у IV колу турнира „Шумадије ва шампионат ОрбиЈе 1943) Бели: Милав Гојковић. — Црни до С. Богдановић. 1) е2—е4. е7—е5; 2) 62—<14, е5:б4; 881—*3. 1,18-1)4 4-; 4) с2—сЗ, б4:сЗ; 5) 1)2:сЗ, 1Л>4е7; 6) 1,11— с4, 67—(16; 7) 0(11—65 1 .С8— еб; 8) П65:ђ7, 8ђ8—67; 9) 1,с4:е6, 17—еб10) 3*3 —64, Ке8—17; 11) 8е6:§7 4-, Ке8—*8; 14) 8§7—еб 4-. КЈ8—Ј!7; 15) 8е6—65 4-. КГ716; 16) Б65—Г74-, К16—е5; 17) 12—14 мат. Занимљива и лепа миниЈатура.

Ово 1е Кпез Михаилова улипа V Беогваду и то оаскрснипа са улином Вука Каоапића код данашње палате Ака демије наука. На средини улипе 1е стапа Делиска чесма коЈа сада вигпе не постоЈи. Улипа 1е из осамдесетих година пвогалог века.

Бели вуче и даје црноме мат у два потеза. свету да види како се по другим царствима живи. Отап се дуго бранио, али наЈзад пристане. Оин крене са два најверниЈа дворанина и чим ступи у друго царство, он виде да људи боље живе. Зачуди се лепим палатама и џамиЈама. а кад наиђе на нови двор ултанов ко1и су зидали вешти неимари. он се стаде Још више дивити, па упита главнога неимара: — Како. болан, удеси све прозоре као под конац. и лево крило да ти буде исто као десно? НасмеЈа се главни неимар. Разви му планове од царскога дворца, све му лепо објасни, показа му и колико ће морати блага да се похарчи. па најзад рече: — Ништа без науке! Видо то и султанов син, али ништа не рече него сутрадан крете у треће царство. Кад тамо. а оно људи Још бол>е живе. По пољима сељаци ору гвозденим плуговима. а лађе не гоне веслачи, него нм ветар бије у Једра. а по неку богме гони и пара. Депа и младићи на све стране пролазе са књигама, а кад уђе у пареву палату. наиђе на велику дворану пуну књига и писара који их за цара преписуЈу, — Што ће вам толике књиге? зшита Једнога. — У књигама 1е знање. а знањем се ппжи цело ово царство. Све што видиш у ово1 земљи. све су то начинили учени људи. Тада царев син науми да се и сам научи па да и у свом царству сагради овакве п^-ате и лађе и да пооре сву земљу. Али његови дворани Јаве оцу по брзом гл° отг гику и с- се наљути. Одмах га позове натраг. али син ни да чује, већ продужи и даље учити. . Још више љут султан крене по њега. Син се врло обрадуЈе кад види оца и почне га водити по пелом граду да види шта су све љутттт г > тј науке починили. Султан н сам у себи почне признавати да овде заиста боље живи. али царска се тешко потзиче.^ па ће рећи сину: — Хатде натраг и да ми ниси више пом^тго књиге и науку. Пође с њим син сав лсалостан, натраг. Дт^гога вечера. кад су били за обедом, развеселише се и отап и син. и син му рече: — ХаЈдр да се опкладимо. Ако пронесем до твога престола књигу, а ти ме не опазитл и не ухватиш ни мене ни оне коЈ^т са мном путуЈу онда ме пусти да се учим књизи. — ^бло. аттг кога ухватим с књигом пре него што седнем на престо, скинућу му главу с рамена. Чим султзн после добре вечере заспа, с.итт ттчвлше К" коју Је крио у недрима

ИПАК ЈЕ ТАКО

КАО ПТТО ВАМ

КАЖЕМО

А