Kolo

10.

1 Јени Југо спада у најпо&натије и најомиљеније филмске глумице.

мљива за једног скулптора у старој Грчкој, у доба када је и Милоска Венера створена. Статуа је дакле имала руке али су оне нестале и изгубиле се на тајанствен начин. Како и када су оне нестале не зна се и то спада у мистерију, која обавија творца овог јединственог дела. Зна се да је у марту 184-8 године, један сељак са острва Милос уклањао остатке рушевина, који су спречавали обделавање његове земље. Копајући и даље он је открио да су ти остатци у ствари свод једне подземне одаје. У једном удубљењу он је пронашао статуу изванредне лепоте скривену између других двеју мушких биста. И оне су сада такође у Лувру. Капетан брода Матерер, који је статуе довезао у Париз, тврдио је да је статуа стигла у Лувр само са једном, левом, руком, али да је отсечена у Паризу „због симетрије". Има француских уметника, који сматрају да статуа припада раном почетку четвртог века, али немачки научници су мишљења да стаута не припада златном добу грчке скулптуре, већ да је много ранијег датума. Ова чувена статуа изванредна склада и облика, која с правом носи име богиње љубави и лепоте, Венере, најпознатије је дело у вајарској у.метиости целога света.

| И рошло Је више од сто година од 1 ц када је на грчком острву Милос еЖ. Л> ископана статуа без руку прозвана Милоска Венера. У овом прилично кратком временском периоду, ова драгоцена статуа је позната као најскупоценије дело у сјајној колекцији музеја Лувр, у коме и данас стоји сама у једној соби, Већ више пута покушаване су многв репродукције, али је већина тих репродукција неверна копија лепоте праве статуе. Песници су описивали узвишену лепоту овог ремек-дела. Теофил Готије говори о изгубљеним рукама: „Оне су изгубљене, али и када би се нашле оне би само поквариле наше уживање, скривајући то дивно отмено попрсје". Шта је било са овим изгубљеним рукама и у коме су се оне положају налазиле на статуи пре него што су нестале не зна се.. „ у прозору собе у Лувру где се налази Венера, у стакленој витрини налазе се разни фрагменти вајарства који су нађени на истом месту и у исто време кад и само ремек-дело. Међу њима налазе се делови једне руке и једна шака која држи јабуку. Може се посумњати ипак да неки од ових фрагмената припадају Венери, али свако ко има и мало уметничког укуса познаће да рука није рад истога вајара, творца Венере, већ је то део неке безначајне и са Венером неупоредиве статуе. Претпоставља се да је статуа била намерно извајана без руку, али посматрајући одломљени део друге руке, ова се претпоставка мора одбацити. Ова „уметничка формула", коју ми данас знамо по делима Родена и других, 6 иј $[ је несхватљива и непој-

Пора Венере од Арла има сличности са Милоском Венером.

По остатку друге руке види се да је Милоска Венера имала руке.

Милоска Венера је драгоценост Лувра.

'ао олуја долетела је Марија у лекареву ординацију. — Докторе! — викнула је у највећем узбуђењу, —- замислите шга се десило! Пера је наследио два милиона динара. Саветујте ми шта треба да радим! Ви већ знате колико слабо срце има мој вереник. Оваква изненадна радосна вест могла би му донети смрт! Лекар се смејао. ■— Пустите ви то само мени, драго дете! — рекао је са изразом пуног са-

инјекциЈу. г>!

Знате .

> Је, сигурно је сигурно! Пера је протестовао и доказивао да је убризгавање непотребно, пошто он ниЈ *е ни најмање узрујан. — Но, добро! — решио се лекар да продужи даље. — Наследили сте пола милиона. Пера је ово саопштење примио с примерном хладнокрвношћу. Лекар, охрабрен оваквим држањем, наставио је:

мопоуздања. — Ја се одлично разумем у то како треба поступати с болесницима од срца ... Саопштићу му то на на^чин који ће га поштедети од узрујања! После неколико минута стај"ао је он Јпред Пером. —- Хм, имао бих да вам саопштим гз . . ■ . Једну врло приЈатну вест, мој драги! почео је лекар опрезно. — Морате ми само обећати да ћете остати мирни и #а се нећете узбудити. Пера Ј*е обећао. 5 — Но дакле, имали сте среће... продужио Ј*е лекар отежући. — Како да вам кажем, ради се о новцу..., хм, штавише, о врло великом новцу. Пера није ни трепнуо. — Ради се, тачније речено, о наслеђу — довршио Ј*е брзо доктор. Тако? — одговорио је мирно Пера. — 0 наслеђу? •— Да, али пре него што вам кажем .ђуму хоћу да вам дам једну камфорну

— Сума је још далеко већа. Ипак, пре него што продужим даље да говорим, безусловно морам да вам прегледам срце. То је и учинио. — Све Ј *е у најбољем реду! Но дакле, сада ћете у БожЈ *е име сазнати праву истину. Наследили сте два милиона. ЧуЈ*ете ли? Два милиона? Пера се гласно наемеЈ*ао. — ОпипаЈ*те, молим вас, докторе, да видите како моЈ *е срце мирно ради! викнуо је весело. — Заиста, нисам баш ни наЈ*мање узруЈ *ан ... Али да вам докажем колико сам вам упркос свему захвалан за толико ваше старање, поклањам - вам двеста хиљада динара. Шта, не веруЈ*ете? ДаЈ*ем вам то одмах написмено! Као што рекох, поклањам вам двеста хиљада динара. Када Ј *е лекар те речи чуо, пребледео Ј *е изненада као крпа, заколутао очима и без живота као врећа срушио се на земљу. Његово срце то није могло да издржи . • | В. И,