Kolo

4

-ромаи од свеиа Елвесшала _

(24) Сада да се вратимо на случај сињора Катфилда. Чим сам тамо угледао госпођу АстриДу и сазнао за њен случај, осетио сам одједном да сам ја у некој мистичној вези са том ствари. Био сам сигуран, као што рекох, да сам госпођу Астриду већ негде видео« Исти је случај био и кад сам у Гетеборгу ушао у собу убијенога. Муњевитом брзином севнуло ми је мозгом да сам у тој соби био. Можете мислити како ми је било при души: ја трагам за убицом, а налазим свуда себе самога! Тек после наше заједничке посете у хотелу „ТрипОлису" добиле су моје нејасне слутње одређенији облик .Кад сам ушао у собу Давида Бергунда схватио сам наједном да сам ја главно лице у трагедији. Није ми остало друго него да покушам да реконструишем догађаје од пре м после убиства, да бих ухватио нит сећања. По старим новинама које су биле у коферу с камењем видело се.да је кофер купљен у Малму. Отпутовао сам у Малмо и пронашао стару радњу у којој је кофер купљен. Трговац је препорнао и кофер и — мене! Мој лекар из Копенхагена, професор Фидлер, ће вам потврдити да се је мени после несреће памћење постепено вратило. Али остала су два-три дана који су ми сасвим испали из памћења. Ја сам мислио, а и професор је био истог мишљења, доцније се успоставило да губитак памћења код мене мора да има сасвим друге узроке. Ја сам се наиме добро сећао свог путовања из Стокхолма дневним возом, али за чудо нисам се сећао ничега од тренутка кад сам у !Малму изишао из воза све док у болници после несреће нисам дошао свести. То је, каже професор Видлер, чест случај после јаких потреса. Дакле, кад сам у Малму схватио, о ;чему се ради покушао сам да у свом иамћењу оживим оних неколико заборављених дана. У управи железница у Малму сазнао сам да је дневни воз 6 јуна имао малу незгоду. При уласку у станицу воз је улетео на криви колосек и возовођа је нагло закочио. Путници који су већ стојали по ходницима уплашили су се истина, али ником се није нешта десило. Мене, међутим, изтледа да су ударила покретна врата у слепоочницу, али у оној гужви ја нисам томе посвећивао никакву пажњу, јер су и други попадали или зодобили огреботине. За мене и моје пренапете нерве био је изгледа тај ударац фаталан. Професор Фидлер, који је одличан психијатар, потврдио ми је да није редак случај да један нерван, и сувише осетљив човек пОсле неког снажног, спољњег потреса може стварност лако да замени неком својом фиксном идејом или да игра улогу неког сасвим страног човека. Дакле човек који је у Малму изишао из воза није био онај исти који је у Стокхолму сео у воз. Односно то випте нисам био ја, него неко друго лице у мени. А то лице је убило сињора Катфилда! Појединости које сам доцније проналазио само су потврђивале ову по мене поразиу чињеницу. Давид Берглунд био сам ја! То име и ту маску често сам употребљавао у Стокхолму, у служби. Дакле, незапослени келнер Давид Берглунд стигао је у Гетеборг из Малма и отсео у хотелу Триподис. Нећу да вам износим детаље плана и злочина, али илан је био лукаво зам^ишљен. Се? »ите се камења у коферу и холетског рачуна од 30 круна који је остао дужан, док је код себе имао скоро пола милио« на упљачканог новца.

Време пролази. Скоро ће десет. За мене долази тренутак одлуке. Хтео бих још само да вам кажем зашто сам експеримент терао до краја, кад сам већ једном утврдио да сам сам убица. Зато јер сам још увек гајио слабу наду да ипак није све тако страшно као што сам ја претпостављао. Онај опит у соби убијеног требало је да ми да коначну извесност.

Зато је морало све да се одигра онако као што се у ствари десило. Кад сам угледао вас, драги пријатељу, на столици убијенога оживела ми је страшна визија пред очима. Кад је плануо пуцањ за мене више није било сумње: исто такво дело сам већ једном извршио, ја сам био убица. После злочина, пошто сам варош напустио под именом Давида Берглунда у

Светлела си ми од ране младости, Кад још нисам рнао за тугу и бриге, Твој ми је осмех био ирвор радости, Које не дају ни људи ни књиге. Моје прве дане слободног живота, Провео сам срекно са пуно сазнања, Да си нежна жена — природна лепота 9 Оличење душе и свестраног рнања., Тако је поче^ с много идеала Да се гради ретка и нежна идила, Која нам је полет у љубави дала И две наше душе у један дух слила.

Све је било лепо, пуно ведрог смеха, Весели су били и дани и ноћи, У љубави чистој без свађа и греха, Ни сумњали нисмо да ће јој крај доћи. А кад је дошао чудно, изненада Још нам није било озбиљно ни јасно, Веровасмо чврсто да постоји нада, Да се све поправи, ал је било касно. Поред свега нисам остао несретан, У дубини душе тражим узрок томе, И ако усамљев — можда мало сетан, Не дам да се створи бол у срцу моме.

Тебе жалим само што ти душа пати, Ма да вешто кријеш, није ти све равно, Ал 9 тебе бар неко у животу прати, Кад немаш спокојства које неста давно.

ПЕТАР К. СИМОНОВИЋ

живео сам, изгледа, двоструким животом. Украдене хартије од вредности депоновао сам у банци у Копенхагену. Зликовац у мени продао је две харгије. Адвокат Боман нека уреди те новча« не ствари. Тако, ето, стоји ствар, драги мој Стефансоне. Да ли је човек само оруђе у рукама слепе судбине? Но исто тако судбина тражи да сваки злочинац искуси казну. Она не може ни мене да мимоиђе. Ја знам шта ми је дужност.... Хениг Врапгел * • Наредног јутра нађен је доктор Врангел мртав у својој хотелској соби. Отровао се прашковима за спавање. После његовог објашњења у писму Стефансону, оптужба против госпође Астриде сместа је пала. Капетан Фараче и она напустили су одмах место својих страдања. Обадвоје су били још млади и живот им се најзад осмехнуо осмејком среће. — К р а ј Зашто пијемо волу ? /1 згледа да је лако одговорити на //§ ово питање. Толико лако да скоро изгледа глупо постављати га. Али покушајте да га поставите и виде* ћете да ће једва један од десет људи умети да вам одговори зашто иијсмо воду. Одговорићете: пијемо воду зато што смо жедни, зато што нам се пије. Али зашто нам се пије вода? Зато што без воде не можемо да живимо. А разлог из ког не Можемо да живимо без воде јесте тај што непрекидно трошимо воду из тела, и зато морамо да ионунимо нашу резерву у води. Х\ кните на ч; Ј-че хлацг ог стаклега. Стакло ће се ознојити,, ирекриће се малим капљицама воде. Одакле долази та вода? Из вашег тела. Или, обратите пажњу колико се знојите кад је нанољу тонао летњи дан. Одакле долази зној? Са истог.месга, из вашег тела. Кад трошите воду и губите је, морате с времена на време да је надокнадите. У року од двадесет четири часа човек изгуби из тела отнрилике >дванаест чаша воде. И зато мора да попије или поједе исту количину воде. Шта значи то: јести воду? Баш то: јести воду! Ми једемо воду. У месу, у поврћу, у' хлебу, у свему што једемо има много више воде негО чврсте материје. Месо садржи тринут више воде него чврсте материје, ,а краставац је скоро цео само вода. Ваше тело.садржи сразмерно исто толико воде колико један свеж крастдвац. Ако сте тешки 55 килограма, то значи да сте састављени од 48,5 килограма воде и 6,5 килограма чврсте материје. Тело одраслог човека у поређењу с његовоМ тежином садржи сразмерно мање воде, али је до три четвртине ипак само вода. — Зашто се људи онда не просипају по поду, као чаша воде? Могли бисте ви да питате- • 4 Ево објашњења. Није толико важио од чега је која ствар направљена. колико је важно како је направљена. Ако кроз микроскоп гледамо комад меса или парче краставца, видећемо мнОго ћеЛијица нануњених течношћу. Та течност не може да се проспе из ћелија зато што су оне са свих страна затворене. Ето, у том лежи тајна. Дакле, као што сте видели, главни саставни део нашег тела јесте вода. Зато ннје чудо да, иако можемо дуго да останемо без хране, без воде можемо да живимо само неколико дана.