Kolo

ЗА ДЕ11У, ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

ПРОБЛЕМ БР. 129 В. Пројсверк

Бели вуче и даје црноме мат у два цотеза.

Решење проблема број 128 (Ф. Варденера): 1) —ћЗ. ФАЛКБЕРОВ ПРОТИВГАМБИТ Бели: Лндерсен. —т Црни: Шалоп. 1) е2— е4, е7—е5; 2) П—М, с!7—<15; 3) 821—13, с35 :е4; 4) ЗГЗ:е5, 1Ј8—с16, 5) 1Ј1—с4, 1Л6:е5; 6) 14:е5, Ос18—с!4; 7) Б<11—е2, Вс14:е5; 8) с12—(14!, Пе5: <34; 9) 81)1—сЗ, 3§8—16; 10) 1,с1—еЗ, Ба4—(38; 11) 0—0, ћ7—ћб; 12) БеЗс5, 81:>8—(17; 13) Ое2:е4+!, 316 :е4; 14) 1 јс 4:17 та1.

8 — Кад )е пошао У школу Никола Пашић? 9 — Под којим именом је Јован Гнстић организовао своју странку? 10 — Колико је етара наша земља?

Јиктт

КОЈА ЈЕ ОВО ЖИВОТИЊА? Ове зкивотињв нема у нашим крајевима, али сте је могли видети на сликама, и можда и у неком великом зоолошком врту. Кратак опис ове нсивотиње, која долази у оед перајара. био би бвај: Ова животиња дугачка је 4,5 метра, а тешка може да буде до хиљаду килограма. Главу има малу и округлу, док су јој груди јако развијене. Колса је дебела и скоро без длака. Има кратке и снажне ноге са по пет прстију. Задње ноге може да савије иод тело. Између прстију има пловне кожице. Из горње вилице полазе два очњака ко.ги штрче из уста, јер могу да буду дугачки и 80 сантиметара. Има дебеле усне ,а из горње израсле су многе беле

— Ивапа, штоси се толико намрштила . .. Дедер, насмеј се бар мало г (Снимак приватна својина*

О ■ 1 — Фозген 1ег физичап морепловац отоов метал 2 — ДеклинаииЈа 1е: варога астоономски израз оека врста изјаве Тачни адговори: 1 — Фозген је 1едан од познатих отрова. На обичној те*мператури је гас зеленкасте боје. -Побија се од у№еиог моноксида и хлора. Довол->но расхлађен (ћочген пвелази у течност која кључа на осам степени. Врло је о.сетл>ив на влагу. 2 — Деклинапија 1е' астрономски израз и ЗнаЧи скретањв' магиетне игле на запад.

ИИТАЊА* 1 — Ко 1е био пови министар просвете у Србији? 2 — Кад су . вршени први физички експеоиментд? 8 — Да ли се радијум распада? 4— Колико нијанса разних боја имају фребке у &гозаику у цркви „Св. Ђооћа м на Опленцу? "5 — Оп чега 1е саливена круна. којом ,1е краљ Петар Т "-Карађорђевић крулисан 1004 г, V Веограду? 8 — Колико 1е језика говорила МариЈа Лујза. друга жена Наполеоеа Боиа.паоте? 7 — Колико 1е удаљено Сунце од Земље?

дебеле чекиње. На суву и леду креће ое споро и неспретно. Са морског дна, муља и песка извлачи животиље очњацима и јаким чекињама. Изванрел,но је одважна животиња. те се због тога у води лови са врло много опасности. Ову животињу лове због очњака од којих се праве скупоцени предмети. а и због коже и масти Живи у заједницама поред обала у Северном Леленом Мооу. Како. се зове ова чудновата нсивотиња? (Мооски коњ морж).

ДА ЛИ ЗНАТЕ?

ОДГОВОРИ 1 — ^865 г. Србија 1е имала 5 министра и то: претседник владе и министар спољних послова. унутрашњих дела; финансије и просвете: правде и војни и грађевина Министарство правде имало је 9 чинова министарство иностраних дела 23. министарство просвете 11. финансије 29: војно 25 и грађевина 24 чинова. Војска 1е имала 2.11 официра, и то: ђенералштабних 17, инлсињерсгсих 20. артиљериских 56, пешаднских 94 и коњичких 24 Од њих је било 4 пуковника. 4 п.пуковника и мајора остали су били нижи официри. 2 — Ђорђе Вајферт истраживао је и отворио следеће оуднике у Србији: угљени рудник ..Костолап" живин рудник „Авала** сребрни и оловни рудник ..Света Ана" на дели Јовану и „Свете Варваре" на Пеку. Бакарни оудник „Свети Ђорђе" у Бору, зла.тоносно оудиште ..Свети Игњат". угљени пудник „Подвис" и магнезитски оудник v Чемерници. 3 — Најчувени1е приповетке у времену од 1858 до 186'8 г. биле су: Ђурађ Бранковић Мандор и Џамила, Кпв за иод од. Ј Игњатовића, Махараца. Чедо- Вилино од Л. Костића и Кочина коашна од Владана Ђорђевића. 4 — Специфичне тежине разних .тела први 1е систематски одредио Дубровчанин Марин Геталдић крајем 16 в. 5 — Кнез Александар Карађорђевић је сваке године Ма какво време 0ило о сво1о1 слави св Климентија, ишао у Тополу. и тамо у св.ом родном месту славио. 6 — 187? г. 29 октобра извргпени су избопи за Наполну скупшитну. • Тада је Никола Пагпић први пут. изабран за наподног посланика у Зајечару. • 7 _ 1889 _ 22 фебруара. ■— краљ Милан ^Обпеновиђ одрекао се престола у копист свога трина1естогодигањег сина А. лексанлра. За намеснике му је поетавио .Тована ^истића и ђенепала Тована Белимарковића и Косту Протића. В — Рулолфово 1езеро у Африци ©ткрио 1е и лао му име чувени путник Телеки 18*8 г. 9 — Голине 1856. била су у Београду свега лва. општинска фењера* један на само1 оптитинско1 ,куђи а други на Тег>*ази1ама негпто допни1е опгатина набави за варотпко осветљење Јога • ттрррт нових Фењера. .Излатак за ово Фењепе распоређен 1е* на 400 кућа по улицама. V ко1има су ти Фењери наметптени Тако да 1е свака од тих кућа платила за набавку фењер^ по пола дуката. 10 — Капаћопће се родио у селу Виптевпима, близу Раче крагу1евачке. Тј^з. дан '?в. Ђувђипа 1762 године.

РЕТТТЕЊЕ УКРТТТТЕТШХ РЕЧИ Водопавно: 1) Ом — Ап — Те. 2) Аристотело 3> Смела — Дпама 4) Апостата 5) Опиба — Наопако: Снага 6) Тумоп — Минго, 7) Надничар. 8) Утрни! — ЛТаран, 9> Мр.ттомани1а. —'• 10> Не' — Ах! — На. У^правно: 1> Ас — От — Ум 2) Овмар — Унтен ( • V 3> Ми — Епи — Мар Те * 4) Слободно. 5> Ата — С — Ар Н. • Сиепознат> — Има 6У Род — Т (т = темпус> — Ам — И — ПТах. Тпагичан 81 Те — Ата — Нап — Ин. 9) Елман — Граја. 10) На.опако: Ао! — Со — На!

КЈ

У гиколу ое спрема мала сека Мира и од оаног 1утра своте стваои збира. Оловчицу тражи н»оме ће да пигие и гумицу којом гпетттке ће па боигае. Ваш ко право ђаче већ се живо спрема и веоу1те V том витие гаале нема. ТАНИЛО ЧУТУРИ ТО

Водсфавпо: 1) Руско мушко име — Тврдоглав коњ. 2) . Виши суд (у падежу). 3) Покрајина у РумуниЈи. 4) Слово латинице •— Аждаји — Тако одјекује бубањ — Лична заменица. 5* Наше мушко име — Ћопав 6) Играли шаха 7) Бог љубави Врео. 8> Врста дрвета — Дивља звер. 9) Зиамење — Кец. Усправно: 1) Опат. 2) Врши операцију; 3) Посмптни остаци — Обри. 4) Слово латиниЦе — Ко.1е припада мухамеданском богу 5) Њега — Повреди, нанесе рану" Дело од. Агиесе Смедлеј. 6) Иницијалн нагттег књижевНика. — Глас (турски 1 Врста бивљке* 7) Јапанска мера — Становник Бугаоске. 8) Ујаку — Рђав (латинс,гси). 9) Нагае презиме, 10) Човек (не* мачкиУ

РЕШЕЊЕ ИЗ 128-ОГ БРОЈА

лица, где су се играли, била им је већ добро позната. Знали су сваку кућу у њој, сваки камен. Безброј пута 1урили су по њој, играли лопте. скакали Позната су им била сва дворигата, нарочито она са два излаза. Настали су лени дани, ведри, сунчани. Деца су хтела мало промене. Одлазила су у оближњи парк и испод грања високих дрвета, у хладу. седела и причала. Правила су у песку читаве „градове" велике „тунеле" Једни су копали песак са једне стране. други са друге. Весело су им сијала лица када би им се руке у песку додирнуле. — Здраво! — казали би једно лругом при таквом додиру. И само 1едним покретом ноге нестали би ти градови. ти тунели, прављени тако дуго. Једном, играјући се тако, Миле је предложио друговима: — Како би било да направимо једа.н мали излет? Да одемо до Кошутњака? Сви пристали. Ићи ће пегаице. — Свако нека понесе нешто. за јело . .. рекао Миша. — Остаћ.емо тамо целога дана. — И ја ћу понети лопту — рекао Отокић. У недељу пре полне састаће се на пољанчету. одакле ће поћи. — Нико да не изостане. — Ко ће да поиесе'' чашу за во.ду? — Ја! — јавио се велики Веља. ★ — Тра-та-ра : та-та! - тРубио је Миле у песнице. Кра1 њега корачали су остали Све два и два. — Да певамо! — предложио неко. — Да певамо! Да певамо! Дан 1е био леп и топао. Сунце је пекло. А песма, озбиљна песма малих дечака. од1екивала 1е ' 4 ■' — Један -два! Један-два! — ' уггрављао 1е Ми.ле. Лупали су тЈогама Стокић је випте иуга квдг.ио 1ер 1е корачао брзо. Мали Веља но<сио лопту. Он мали а лоита велика. Стотсић није хтео да је иоси. Његова 1е лопта. на птто мора и да је носи. Радовали су се када 1е један ауто само због њих. само због њих. морао да укочи на углу. Тако су дошли до Кошутњака. Трава се њихала на лаком поветарцу Мирисао је расцветали багрем. Поседали су по трави и 1ели. После дугог пешачења огладнели су, Нарочито 1е Миша миого тео Појео 1е све тттто 1е понео. — Кад будемо понова 1ели добићетп од' свакога по мало . . . тептио га Миле. Никада нису толико тели. Дуго пеитачен»е и чист ваздух учинили су своје. — А сад на извот>! — узвикнуо је Миле. Клатили су се високи 1абланови. Љул.але се гаироке. мирисаве липе Опалао Је бео- багремов ц'вет и затрпавао траву. Изгледало је као да трава цвета Мала деЦа, радосн<а и задовол.пп по

иол>ани. Лопта је летела са једне стране на другу. — Хајдемо на брдо! — предложио неко. Свако узео по један гатап. Да се лакше пењу. Нису игали стазама, већ су се ир-обијали ртзмеђу дрвећа. Мали ВеЉа неколико пута пао. Поделили се у две групе. Први су отишли наггред. други за њима. Да их траже. — Ууу! — викали они горе. — Ооо! — одговарали други. Одјекивало 1е. Ускоро су се сви раштркали. Пера се попео на дрво. Ту је био сигурао да га неће наћи. Опазио је Тићу и Ратка испод дрвета. — Сад сам га овде видео ... — говорио 1е Ратко. Пера се смешио. Тића и Ратко одошв даље. Пре него што су се попели на брдо. договорили су ее где да ее састану. Али, када 1е требало поћи својим кућама, Пере није било. Звиждали. Викали га. Тића их 1е повео ка оном месту где га је последњи пут видео. И тамо га нашли. Нашли га испод дрвета. Копао земљу. — Шта то радига ? — питали га. — Овде еам нашао десетицу. Сигурно има 1ош . . . Сунце |е сил'ало са запада. тице су цвркутале. А лечаци. свежи и црвени, враћали су се свошм кућама. М ВАСКИН

МИСЛИЛИ СУ ДА СУ САМИ

Аца и Лана пошли су V свет па мисле ла их нико не вцди када с\ пре< кочили ограду. А гу. скоро мсђу њима. и њихова боаћа Јона и Мона геао и Лацин гтвиц Па1а, Т у 1е и пас Лиско. Ако боље загледате V слику . вилећете и сами да 4ца и Лапа нисч' могли та *'тегси\' иеопажено!