Kolo

разгранатих храстова, или пред ! немају ни издалека тај значај, чак ирица, јер у свим крајевима прстоје Али оне постоје и сада поред река 1шта нису изгубиле од својих чари у

чак су и добиле. Онако старе, посивеле и позеленеле, нагнуте над водом, као да причају о старом добром времену, а млииско коло у брзаку воденичког јаза окрећући се клопара и разноси млазеве воде као ехо негдашњих прича и песама изговорених ту у воденици ... .