Kolo

10

ађсс!е*ев Бели вуче и даје црноме мат у два потеза.

Решење проблема број 133 (С. Кипингера): 1) с7— с 8Г ј! Одлучујуће троструко везиван.е Бели: Шрајбер. — Црни: Редк. 1) е2—е4, с7—с5; 2) 5§1—868сб; 3) бђ1—сЗ, 8%8—16; 4) <12—с!4, с5—с14; 5) 8јЗ—с14, (17—с16; 6) 1 јс 1§5, 1,с8—<17; 7) 1Л1—с4, БсЈб—а5; 8) 1^5—1 ? 6, &7—*6; 9) а2—аЗ? Оа5—§5; 10) 0—0, Тћ8—§8; 11) §2—§3, 1лП§4; 12) 12—13, 1^4—ћЗ; 13) ТП—Г2, БШ—ћб; 14) ±3—ЈР4, 0§5—с5; 15) 8с14 —сб; ћ7—сб; 16) 1,с4-нЕ1, 1,ћЗ—§4; 17) 8сЗ—е2, 1,ћ6—М\ 18) ћ2—ћ4, ИсЗ—еЗ; 19) дЗ:ј4, 1,д4:е2+. Бели предаје-

лих . Антила и износи 0.500 метара. Пре О!!ог најнови.јег мерења највеНа полната дубина Атлантског Океана и »носила је 8.288 метара. Међутим. највећа до сада но.Јиата морска дубина нала.ЈИ ее ,у Гихрм ОкеанV и износи 10.Г>23 метра 0 друге стране има и релативно плитких мора. У Оеверном Мору забележена је највећа дубина у Скагераку 599 метара. 2 — Да. Ако се вода помеша са гликОлом. који 1е једна врста једињења гаеа метана. Користан је за хладнике аутомобила којима онда ни највећи мраз не може иншта. Гликол није запаљив и може се чувати у гвозденим тубама.

Јшшп<? М1 0? п аоп/лпш

ЗА ДШУ. ДА СЕ РАЗОНОДЕ II ПОУЧЕ

Отац малог Небојше је футбалер, маЈка игра хазену, па онда није чудо што он у свом 13 месецу веф зна да бије лопту по свим правилима. и го левом. , 'Сннмак нриватна својииа)

Проблем бр. А. Гарг

135

Водоцравно: 1) Иокрајина у Немачкој. 2) Дувачки инструменч — Срећка 3/ Освежити оосом — Домаћа животиња 4> Римски историчар. 5) Вешерка — Крманош, на б»оду који плови кроз Ђердан. бц Љут корен — Немоћна. нејака. 7) Суд ва воду. 8) Образ. част — Германско племе. 9) Отон — Паметовала. 10) Престоница Уоугваја. Усправно: Река која протиче кроз Ломбардију •— Један халогенски елемег нат! 2) Чуло вида, — Једноставно 3) Вредноћа — Текућа вода — Дичиа заменина. 4) Ужичанин. — Летопису — Зубнн сугласник. 5) Део" ноге — Слово л јотовано — Део крова, 6) Страно иг - н ско име —" Сугласиик — Једиа боја 7) Зиак за непознатог — Дело ол Шатобријана — Наопако* наше мутпко име 8» 0..а М)ранцуски) — Иаонако: Флаши — Нредлог. 9) Тако се тепа Јовану — Наоп;(к6: етрано женско име (у падежу). 10) Саетојак ваздуха — Узви«; бола.

ЧИЈИ СУ ОВО СТИХОВИ : Пре неки даи је наш сарадник ире, пиеао у свр!V иесмариду и ове две строФе пбсама које су му се јако доиале: Хајд'мо. о Музо! Амо милу руку, Младости моје то узглавл»с мско! Дуго нам има ло V тиху луку. Острво миоа и сад 1е далеко. Ђуоа Јакгаић Сутва 1е нпазник. Своју свјетлост меку Кандило баиа и собу ми зави. Сам сам. И; ј кута би!е сахат стани. II глухи часи нсосетно теку. Милош Петповић Стихове је ириписао тачно, али је потписе метнуо по своме сећању. ПЈта мислите. да ли су тачии? Ч^ХЈИХН^ХП и.иччс 1 V 'тгцикДр 'еиеуор иаохил.о ' ло иа •с1ц •оишаИЈОи но оГ вхл:и шоао и 9 Н

из 134 -ОГ БРОЈА ОДГОВОР ИА „КОЛИКО Ј1И ЦА?'* На нашој слици налазе се: један дечко који је пустио „зма.ја"; ловаи ко]и је • пуцао на зеиа и пецач који је бацио удицу: дал»е" лево. иастир за овие; земл.орадник кош носи косу; слнкар који слика и дете ко.је га посматра; опет један земл.орадник који вози колица путем: затим сељак који друмом на врху бме/кул.ка тера воз сена; дал.е дете које држи балон На мачку се неко бапио каменпцом: неко храни кокоши: неко чцсти исир.ед куће: а v соби неко спр.ема: слуга води коња V гтгталу; на дрвету једаи дечко бере јабуке. а псетанце газдарица води у шетњу. — Свега 1.7 лииа постоје на овој слици. Нађите их! ТХА ЛИ ЗИ АТЕ ? одговоон 1 — Олимписке игре почеле су 770 године пре ГСрпста а приређиване еу у част Бога Зевса. Одржаване су сваке четврте годиие. 2 — Олнмнпеке игре еастојале су се у трчан.у скакању, коњским тркама бацању . копља и дискоеа. песничењ V и рвању. 3 —_ Ке.опсову гшрамнду радило је око сто хнл.ада људи тридесет година. 4 — Судећи пО многим речима из језика тога краЈа. цпгански језик пореклом је по свој прилици из ееверне Индије 5 — Пред рнмским царем ДизоклецИјаноМ ; а, који 1е- себе називао . сином .1 упитеровпм Морали су људи п&лати ничице као пред богом и обра.ћаги му се речима Ваша Вечноет. 6 — По мишљењу неких научника. ' људи - су почели јахати коње 1200.-—1000 године пре Хрнста. Узде. седло и узенгије потавиле су Се кад су,. : , л>уди почел да прелазе вМча ' о.тстоја н.а на коњима 7 — Мшастнра 1е било већ и у ввемену пое појаве хршпћанства. 8 — 305 г поеле Хриета римски цар Дгтоклеци 1ан одрекао се • власти и првукао V свој дворац и ту је скромно живер бавећи ,ее иовртарством 9 — Колумбо је Кренуо на пуч еа ; гри брола ..Санта Марија" од ето тона. „Ппнта" и ^Шиња" у ' пол& маи.а. Посада т-их три.ј V бродова саетој »ла се: '13 ,88 људи 12 октобра 1492 ујутоV иекпиао се Колумбо на тле Амеоике 10 - ГТокра шне Уоија ГОвипа и Унгервалден за.кл>училе су савез на вечита вр.емена 1291 год. али су два века оиле као саставни- део римсконемачког царетва тек 1499 проглаеиле ее елободном савезном републиком и тако Је постала данашња ГНватпаоека РЕИШЊП: УКРПЈТЕИИХ РЕЧИ: Регаење и? ирошлог Оро|а; Водооавно: 1) То 2) „Оберон" 3) Тирана. 4) Споре — иа.ч VI, 5' Локот- — Ајкса. 0), Арнта . Астор, 7) Памет, — Кваот. 8) Ами — Тек. 9) Мтлено 10> Ао. Уснранно: 1) Виро — Тема 2» Оток ■Имам ЗУ Пора 4) Слап, 5) Терет — Атила. 8) Ораиа — Актер 7> Онај -- .Свен ('Хедин). Нада . — Тако. 9) Укор; 10Иаопакб: Трст. 1 ■

Био неки човек па имао деце, мушкарца и девојчицу. Али деи.а нису имала мајку, јер беше рано умрла. иего маћеху, злу и опакн жену. А кад једнога дана - умре. и отац, те деца остадоше прави сирочићи, зла маћеха постаде још црња и гора. Најзад деци додија рђаво пос,тупање маћехино. те се договоре да побегну од куће у свет. Једпог јутра, у зору;, док, је маћеха. још спа-Вала, брат н сестра искраду се и побегну у велнку шуму, кбја не беше далеко од куће. Они су слушали да у. шуми има зве/рооа који их могу појестн. да има вила и вепггица, ко;је им могу свако зло учинити, али Се од свега нису толико бојали као од иемилоердне маћехе. Целог првог дана лутала су ова деца по шуми и краја јој не нађоше. Али ее због тога нису много бринули., Веше лето. па су на еве страце пр шу ми ,. нала-. зили јагоде и стога нису ' трисли глад, а жеђ еу гасили на многобројним бистрим изворима; И дивл»е .животиње се никако не иојавише. А ка.д надне нбћ,. уморна деца се завукоше у једно вел'и- Vко шуиље ДрвоI' Н одмах зас1Ј :аШе. Другог даНа, 1 кад ргреја суице, брат и сеетра продуЖише лутаЊе -по огромној. ,шуми. Оцет еу јели јагоде и не беху гладни. али воде ингде винте инсу нашли. те их је морила страшна жеђ. Тек у подне наиђоше на један , извор, али вода • V њему беше ТакО мутна. да* иису смели . да ' 1е иију. Ма-ло дрцније угледаги дгу и други' извор. али и он је био тако мутан као и први. Врат. који је био 1*ако жедан. регаи се да пије и ову мутну воду. еамо да угаси жеђ. Приста- . ла 1е и сестра. али када су се сагли да пију. чули су глае из воде: — Ко мене пије, постаће курјак! Деца су се од тога гласа толико уплатпила. да су одмах побегли. После неког времеиа наиђоше и на трећи извбр. (1о

точали еу ирема њему. али Је- и ту вода била страшно мутна. Кад еу се сагли -да је ш?;ју чуше: — Ко мене пнје, постаће лисица! Деца напустише и ову воду, али ускоро наиђоше на четврти извод мало бнстриТи и хтедоше на њему да угасе жеђ. Али и ова вода проговори: — Ко мене пије. постаће јелен! Тада брат рече:

— Волим постати и јелел, него да умрем од жСђи! Узалуд га је сестрица одвраћала да не пије са тог мутног извора воду, није је хтео нослушати већ се напио. Али тек што је ирви гутЈва ј прогугао, лочео је да губи човечји облик и поста јеленчв с роговима. Сирота сесТрица стаде плака.ти, ■, ал п када виде да ој еузе не иомажу: гмири се и поче размшпљати гата да ради. Леденче 1е било мирно и умиља,вало се бко девојчнце. Сестра га је љубила и милова.та. па онда скиде са врата бисе;р.иу ' огрлицу., што јој је била од иокој-' н*. мајке осталЧ и в;л!Веза је д-ден »му о врат. Делбг дапа јелен-че се не одвајаше ,бд ' д^војчице.. а увече је. оНет снавао' са њом иопод једне велике. стене. Ту бсмпе и велики извор. са чистом и биСтром водом. на којем стрпљива девојчнца угаси евоју жеђ. Док су оии лутали но шуми. љихова 'маНеха је бнла бесна од љутине, гато с,у цеца.,.; иобегла. те иије имао ко да јв. слуша по куђи. Најире их. је чекала нелог повог дана да ее врате, иа дрггог јутра 1то])е н сама у • игуму, да их -гражи. Идући по ; траГу -стиже и она у.ве. че под оло дрвб. V коме су деца п ре..нб.ћила. те и сама ту ироведе ноћ'. А кад сутра иродужи нут но дечиЈем трагу, и • рна ржедни тако јако;.г■ да .хтсде т итц са нрвбга извора. кб.ји бецте веома мутан. али се уплатпи кад Вода прбГОВОНИ: •',;••••' , ~ :Ко ме.не иије,. постаће човек! Маћеха нође даље и дође до другог извора. па кал на њем.у чу речи: ,.Ко мене пије. постаће курјак" она помн-. сл-и: ..Пошто сам' дошла у шуму. да тражим неваљалу лецу. то ће баш добро битн ако. постаием курјак; а кад нађем де 11 \- наинћу ее од оне прве воде и 'Оггет ћ V добити човечији облик." ТПто намисли. то и учини и за час од зле маћехе постаде крвожедни курјак, који би, си оотV децу зацело растргао да их је стигао. Али V .тај, мах дође у итуму нар са свомгм ловцима. да лове дивл.ач, па ка'>о Угледатпе курја-ка, опколише га са свих страна! и убитие га. Тако зла маћеха. тође главе сама себи. А кад пар и н.егови ловци наиђогае доцниј.е на девојчнцу" и јеленче, "вео.ма ее зачудише ■ иричи о чудотворним нзворима. о којима им иричаше деврјчица, длачући због жалосне судбине свога брата. Тада иар хтеде лично да се увери у то чудо и иоведе. девојчицу за.једно еа јелеичстом да му покажу пут. И з;.шста' цар" чу евојим угнима шта рече четврти. трећи и други извор. А кад дођу на ирви, иа јмутнији извор. још више ре зачу 'итше речнма; — Кр метге ннје. постаће човек! Јелснчету дадо|,пе да пи;е воде са овога иавора и веома" се ббрадоватие кад се ои поттово проме'ни у ленога дечка какав те и паиије био. Овај иао није имао.порода, а како брат и сестра беху веома дрбра, паметна м лепа деца. узе их на двор, а када иорастоше. сестра се удаде за брата наревог. а ; брат иостаде Прсле цареве смрти наследииком велике и моћне државе. По браћи Гним

1) Да ли се зиа колико 1е дл По?г Атлантски Океан ?

\Ш1 Ј/ 77 2) ПостоЈи ли мо\чш^1 //—-—гуђност да се спу\р.: 1^,^. сти тачка мржн.ен.а 1 —воте.? ТачЛи одсовори: 1 — Да. Највећа Дубина Атлажтског Оксана илмерена је код Ма~