Kolo

3

II јЈ.стссднпк владе тенерал Недић у раргопору са аташеом ?а штампу немачког иосланства др Мнтерхамером.

Погледи и дал.е клизе по сликама и графиконима. Око се зауставл»а н« пресеку куће од таваиа до подрума. Све је нрепуно потребних и непотребник ствари. У том кршу запаљивог материјала бомба је најлакше распламтела ножар. „Чист таван, што више неска и воде — каже наслов". Укдоните запаљиве предмете. Вода, песак, ап.хов ваше је најбоље оруђе"* ЈБуди гледају. Сећају се навика које су многе стајале живота. Сада јаси» виде све оно што нису хтели да знају. „Уклоните завесе и унутрашње прозорв. Оставите свој тренутно некорисни комфор. Само тако сачувајте оно гато се випм» не добија. 44 * Али када се, постунним редом, ступи у малу дворану, када се ту, још једном, стекну иемиле мисли пред сликама помена невиним жргвама англоамеричкв суровосги, иагло, као утеха иреживљеним страхотама, отвара се иред нама, иако овде без рсчи, живот који се несметано наставља. Ту је једна варош у раду. Улицама тече река људи и жена. Тргови су препуни. Деца се безбрижно играју, ношена, као и увек, безазленом детињом радошћу — јер њихови старији раде. Куће се дотерују. Иролази су раскрчени; јаме затрпане. Трамваји иревозе опет радни свет. Већ уређеним градом, озарена лица, срећна, иерживела, одлазе на свакидашње дужности, јер, захваљујући заједничким напорима . . . Живот тече даље!

Претседппк оншгине н управннк града Београда Драг. Јоваповпк Отвара ицложбу.

Фото: Држаина пропаганда

воране Уметничког павиљона прилагодиле су се духу времеиа. Брига за заједницу и њену будућност добила је превагу над ужицима поје« динаца. Изванредна по намеии, оригинална и врло интересантна по садржају. изложба која је ових дана отворена на Калемегдану заслужује пуну иажњу иаше јавности. Грозна коса смрти која је од 16 анрила неколико пута немилосрдно завиглала изнад наших глава, још увек прети. У кратком размаку времена доживели смо низ бомбардовања која су изазвала нустош и небројене жртве. Ипак, ми хоћсмо и морамо да живимо; али, потребио је да будемо будни и обазривији него пре. Ова изложба иружа у том епогледу драгоцене поуке. Предмети и призори који овде срећемо показују нам, сликовито и убедљиво, како можемо да се сачувамо од многих несрећа. Аутентичне фотографије, пртежи и разноврсне- предмете, изложени у смишљеном реду, с планом иду на то да ирикажу право стање ствари. Гледамо још једном разорио дејство бомби и ужаса што смо их доживели, трагедија које многи иису иреживели. Али, док још страхоте нреживљеног леде мисли, читамо пароле које, као заиовести, хладно и прибрано дају савете о томе шта треба чииити да би се ужас сурове обести непријатеља делимично избегао или ублажио. Јер, „Ко се чува и Бог га чува 44 , кличу огромни натписи пр.еко целог десног зида ве'лике дворане. „Самономоћ је најбол»а заштита 44 . Велика једна слика приказује групу иепријатељских авиона над градом који, у ноћи, спава и не слутећи да долази оиасност: „Топови не морају пуцати, а ненријатељ је већ над нама 44 — говори наслов. Овде, онде, у тами угроженог града, бљеште неугашене светлости прозора. А већ са петиаесто километара тај осветљени отвор пружа сигуран циљ. И мали фењер са ивице предграђа просго дозива иесрећу. Изнад велике слике велики наслов преко целог знда говори „Светлост је најсигурнија мета бомби". - Пог.јсд на иросторије ирложбе.