Kolo

Пре свега. драгв; обећај ми не* што: ирочитај о-во мирно. без узвика. без прескакања редова, без иервирања. нервозо моја \\ ја ћу се трудиги да ти пишем сообојно, све по реду, као да причам причу веком равнодушном човекл?: „Дакле. мој муи« је био решио да ћемо провести његово отсус»во и» мању. Ти то веН знаш. Дсбро внчш јер ти је то било непријатно, али ја ти то понављам, да бих ти могла опет рећи како је то нешто чему се ја нисам могла одупрети. Бранко обожава село. Он село воли и кад је супие и кад је киша и кад је оголело и кал Је зелено. Ти га никада нећега разумети. јер га вићаш само у фабрини в иа журовима. али у души он је арави сељак. У Београду он је изгнаник. Тек кад га човек види како стоји пвема ногама на граниии, онда осети ча ]е на њој у своме елементу. Чим ститне на имање са задовол^ством навуче своје одело од чоје, опанке и поКе у поље, па макар какво време било Да

ји је јурцао по целој кући као и увек се негде полази Отзорио је врата и затекао ме с писмом у руци. Шга сам могла да радим Завукла сам једноставно у коверат гвоје иисмо, које сам тек била извадила и немарно га оставила у торбицу^ Рекла сам Бранку: „— Тетка Мара те много поздравл»а 44 . „Он м~и је одговорио м ; — Брига мене за тетка Мару" Много би боље учинила да се пожуриш. Нећемо стићи на имање пре девет. „Прогонио ме је док се нисам нашла у колима крај њега. с торбииом на коленима и твојим писмом у торбиии. Успут је почело да се облачи а док смо стигли почела је и киша да пада. Кад смо дошли на имање небо је још било светло. али се друм црнио. „Наше имање то ти је сеоска кућа коју околни сељаци називају вилом. Ипак. доста Је занимљива. Сада је сва покривена пвећем. На двеста метара одатле налази се мања кућа где станује наш баштован. Говорим ти све

га само видиш кад дохвати шлку земље и распршти је међу прстима. „Укратко, за њега два дана слобод« на то значи два дана проведена на и» мању. То је тако утврђено за навек и свето. Он не би могао схватити да одвек може не бити срећан кад иде на село, на имање. Никакав разлог, кој'и би говорио да се тамо не иде, не би му изгледао вероватан. Кад бих му рекла: „Болесна сам", он би одговорио: „Баш добро што можемо да одемо гамо. Чист ваздух ће ти добро чинити* 4 . И исто зато, драги мој, кад си ти од мене тражио да се одрекнем тога излета, који ти није био по вољи, ја сам ти одговорила: „Немогућно 44 . Морамо нризнати Бранку да бар није сумњао. Е, овде би посумњао. „Не, не. немоЈ* да гунђаш и да се дуриш: „Кад би ме волела ..." Ја те волим, мили мој. Допусти ми да продужимо „Дакле, снремили смо се за полазак. Бранко је био послао писмо нашем баштовану, Кола су нас чекала. Ја сам већ имала на себи шешир и мантил. У том тренутку је баш стигла пошта с твојим писмом. Замисли каква радост За мене, и то велика радост, јер је нисмо било тешко. Ммало Ј *е бар осам страна. Свакако, било је иаметниЈ *е оставити на страну и прочитати га са задовољством кад се нађе слободан тренутак. Али, тво\е писмо! Како не бити нестрпљива? Отворила сам коверт и ... „И, наравно. Наишао Ј *е Бранко, ко-

то да би могао замислити декор. Чим смо дошли до капије Бранко је позвао баштована. Обично стари чика Пера одмах излази из куће, или баба Јула, његова дебела жена. Сад ништа. А киша лије све јаче и Ј *аче. Бранко је позвао још једном. Тишина. Отворили смо капИЈу и ушли. Погледали смо у чика Перину кућу. Тамо није било светлости. Закуцали смо на врата. Нико није одговорио. „Кад смо пришли ближе, видели смо да чика Пера и баба Јула нису код куће и да нису ни примили наше писмо, јер смо га нашли закаченог на врата. Сутрадан смо тек дознали шта је, Чика Пера је био одвео своју жену у Младеновац лекару Али те вечери нисмо знали шта да мислимо. „<— Шта ли им се то могло догодити, гунђао је Бранко. „Срећом имали смо кључеве од куће Отворили смо, ушли и освегшди. Али обично ми наићемо на постављен сто, на цвеће у вази. на спремљену вечеру. Сада није било ништа од ога. А били смо скроз мокри. Можеш већ мислити! Сама кућа насред поља, док напољу лије киша. Стајали смо као две будале насред салона, ја у својој прокислом мантилу, а Бранко с подигнутом јаком. „— Баш је ово пријатно! рекла сам ја бесно. „За Бранка на имању ништа ниЈ*е заиста незгодно. „— Треба само да заложимо ппедњах, рекао је он, није то ништа страшно! „Пошла сам с њим у куЈ *ну Ти ми се смеЈеш. је ли, иакосниче? Мислиш. тако јој и треба кад хоће са евојим Бранком да иде на излет. Срам те било ? • „Пошли смо дакле у кујну. Сранко је још био са подигнутом јаком. а )а у мокром мантилу Почели смо' да потпаљујемо ватру Нашли смо ~ве шот треба да се заложи шгедњак .дрва. ивера и старих новина Поређали смо ивер по новинама. дрво преко ивера. Требало је само потпалити ♦ „Али ето. ватра нијс хтела никако да плане. Бранко је узалуд палио шибицу за шибииом Хартија се димила али се није палила „У Београду Бранко би се већ одав но раздрао. оставио све врагу и сгао да псује. Али смо били на и.мању и он је изгледао само мало нервозан. — Харгија ти је влажна. рекла сам. •— Он је слегао раменима. — Видим и ја. — Наједанпут се сетиог — Дај ми то гетка Марино писмо. „Ре|сла сам му да ватра неће да се запали. јер му је хартија влажна и њему је одмах пала на памет чаргиЈа која није вдажна. Сетио се писма у мојој горбици. Првога писма. љубави моја. твога писма, „Ах, иризнајем ги да V гоме гренутку нисам била добра глумина. Задрхтала сам, устукнула. не знам ни сама шта сам помислила. »»— Тетка Марино писмо?.. «— Па да, ту ти је у торбици. Прочитала си га, зар не? Нећеш ми ват,да рећи да ћеш да га чуваш, Баш интересантна гшсма оише та тетка Мара, таман су за чување. Десет етранима кукњаве и н«алопојке. Хајде. дај ми га овамо „Твоје писмо, мили мој« Ах. нисам ја мислила само на оиасност. Мислила сам највише на заљубл.ене речи које си ми писао и које ја још нисам била прочитала. Твоја су нисма наставак миловања. И то можда најнежнијих и најузбудљиви јих. Када би само знао како ја волим твоја писма! А ово иисмо требало да изгори пре него што сам га прочитала. „Го је било као да морам одбити твој пољубац, као да те гурам од соое. Како је то било тешко иоднети! „Међутим . . . „— Шта Ј*е? продужио је Бранко, ко Ј и губио стрпљење чучећи крај огњишта. „Ја сам га одгурнула. „ Остави мени да ја потпалим ваТ РУ* рекла сам му. Нисам му могла предати твоје писмо. Сама сам га изгорела. Свакако је било ватрено. јер је пламен одмах букнуо. „Мили мој, реци ми да ми не замераш. Све те заљубљене речи не могу се изгубити. Напиши ми их поново."

Сутрадан су јој донели одговор. Тек када га Ј *е прочитала одахиула је и иасмешила се. Писмо је било пуно нежних речи. Чудно се насмешила. помало подругљиво, Ј *ер у ономе што је она била написала није било ни речи истине. Бранко није ни видео писмо. Чика Пера са женом дочекали су их лепо на имању, сто је био постављен, вечера спремљена. Њен драги јој Ј *е био написао љубоморно. нервозно писмо, пуно пакосних замерки . . Ах. све то он није заиста миелио Али. људи су тако глупи. Ако не кажу увек оно што мисле, сматрају да морају мислити оно што су рекли . . - И ла би он заборавио речи. које Ј *е нанисао. било је пре свега потребно да поверује како их она није ни ппочитала

А, Бојовић

На васловној страеа: Опа и њен верни друг.., (Фото: А Симић)

Глппни уредник: Л»\Т»а Јопановић Уредник: Г ко Токпн За ФотограФиј V А. Гимић. Уптнгхиттпо Мтк^тон^ка 31.» Тел. 23-010 * Власник и издапач Сриско ичпавпчко предгзеће А П Јован Танопић ПТтампа „ПТтпмпапија Веогард" А. Д чан^ка улица бо 31 Тромесечна претплата 70.— тинапа. Претплату слати на „Преса А. Д" Беогпад Влајковићева, 8. •Рукописи се не враћају.

»ОСВЕШМС1Ш5Т* ЗАШТО СЕ КАЖЕ: ТО ЈЕ ПРАВИ МАГАРАЦ! нате већ и сами, јер сте толико иута чули, да се каже за неко! ч^века: То је прави магарац! То поређење. наравно. нико не сматра за похвално . . Међутим. не би гребало да је тако, јер магарап нема ни једно од својстава која се дају људима када им се каже да су магарци < . Напротив, магаре има врло велика преимућства. Магарац је паметан. снажан. пун стрнљења и изванредно одан своме господару. Поред то« га много је јачи од коња, врло ретко поболева, а подноси велику топлоту као и велику хладноћу. Нагле промене т^мпературе не утичу неповољно на магарца Сва несрећиа судбина магарца је у у томе. што он прати »иузека од најстаријих времена до данас и што су га увек употребл.авали за тешке кућевне послове. док је коњ био животиња коЈа се употребљавала у рату и на парадама, дакле илеменита живс\тиња.. Због тога су људи годинама посвећивали сву. пажњу коњу занемарујући магариа. Тражене су све боље и боље расе коња, док се о магарцу и његовом усавршавању расе уоиште ниЈ *е водило рачуна. И тако се дошло дотле, да се дивл>л коњи не могу поредити са питомим. који су неСравњено бол»и у сваком погледу. Међутим, дивљи магарци, који се још могу наћи у Азији и АфрИпи. кудикамо су бољи и лепши од питомих . . . Дакле. када се за ноког презриво каже да је магара"ц. стварио се наноси увреда магариу, јер је то V сваком ногледу корисна и добра животин.а . . . ЧОВЕК ИЗВАЂЕН ЖИВ ИЗ СТОМАКА ЈЕДНОГ КИТА? Године 1881 за време лова на китове, један банач хариуна са једног француског китоловна нао је преко палубе. Сви су покушаји за спасавање остали без успеха. Н^колико часова после ове несреће, уловили су китоловци једног кита и повукли су га на палубу Када су му распорили трбух. на највеће запрепашћење посаде нашли су у стомаку ове огромне животиње гело несталог харпунаша. Овај човек је још давао неке знаке живота и после извесног времена успели су да га поврате. 14 дада лежао је он у делиријуму и затим :е причао: упола удављен осетио је он одЈ *едном као две јаке руке које су одмах прикљештиле цело његово тело и како је клизио у Ј *едном глатком тунелу. док није изгубио дах од велике врућине. Осећај, као да му неки оштри сок исисава живот, одузео му је најзад свест. Случај, да је кит, који га је прогутао после тога ухваћен. спасио му је живот. Желудачни сок ове животиње толико јв утицао на његову кожу. да је изгледала као да Ј *е од пергамента. Схватање да кит може да гута само мајушне животиње није сасвим тачно. Само плави китови гутају мале животиње. док делфини и т зв. уз.арка главата могу да гутају велике животиње. У њиховим су стомапима нађени већ читави костури китова од пет метара дужине а у ^едном другом случају нађеио су пет младих морских паса V стомаку једног кита ТРЕБА ЗНАТИ И — КАШЉАТИ У овим променљивим данима кала се често јављају обољењња грла треба ее запитати: кашљем ли ја добро? Тер то није мало важно, Код кашља сви људи дишу обичпо на уста. брзо и сиал?но, мада је то не-ггравилно. Ј *ер је само сврха кашља, да јаким покретом ваздуха. острани страно тело у' грлу или слуз из пл\ћа. Напротив. наглим удисањем ваздуха, страна тела се још више гоне у унутрашњост плућа. тако да нам то кашљање уопште не помаже. Али, ако бисмо удахнули на нос, лагано и мирно — тада би наша плућа била испуњена ваздухом, који се може одједном истера ч ги, тако да плућа остану потпуно чиста, а слуз одмаж отстрани.